Tauerbridž

Tauerbridž (en. Tower Bridge) je pokretni most preko Temze u Londonu. Ime je dobio po obližnjem Taueru (en. Tower of London). Izgradnja je počela 1886. godine a most je otvoren 1894.

Istorija

U drugoj polovini XIX veka, razvitkom londonske luke, koja je ključni deo londonske ekonomije i njegovog istorijskog razvitka, u istočnom delu tadašnjeg Londona (današnji East End) javlja se potreba za novim mostom preko Temze. Prvi most u Londonu bio je Londonski most (en. London Bridge) nakon čega se izgrađuje niz mostova zapadno od njega. Time su istočniji delovi bili ostavljeni bez načina prelaženja Temze bez korišćenja jednog od ovih mostova, sa izuzetkom tunela ispod Temze koji je otvoren 1870. Mana ovog tunela (en. Tower Subway) bila je što su mogli da ga upotrebljavaju samo pešaci.

Ovaj problem više nije mogao da se ignoriše i 1876. godine Korporacija Londona (en. Corporation of London) - nosilac izvršne vlasti tog dela Londona - odlučuje da objavi javni konkurs za dizajn novog mosta.

Glavni problem izgradnje mosta na lokaciji nizvodno od Londonskog mosta bio je da nije bilo moguće izgraditi konvencionalan most jer bi se time zatvorio pristup većim brodovima u londonsku luku. Jedino rešenje bila je izgradnja pokretnog mosta.

Konačan izbor dizajna mosta nije učinjen sve do 1884. Pobednički dizajn je napravio Horas Džons (en. Horace Jones)

Dizajn

Most koji je Džons dizajnirao bio je pokretni most ukupne dužine 244 m sa dve kule, svaka visoka 65 m. Razdaljina između kula je 61 m i taj centralni deo se sastoji iz dva pokretna segmenta od kojih se svaki podiže ka gore do ugla od 83°. Kako bi se ubrzalo podizanje mosta za svaki od dva segmenta je povezan protiv-teg. Mehanizam za podizanje je hidrauličan. Po otvaranju, sistem je pod pritiskom održavala voda iz šest rezervoara za koje su, zauzvrat, pritisak stvarale parne mašine. Mehanizam je i dalje hidrauličan ali su vodu i parne mašine 1976. godine zamenili hidraulično ulje i električni motori. Most je potreban 1 minut da bi se u potpunosti podigao.

Iznad osnovne platforme između dve kule postoji i viseća platforma za pešake koja je zamišljena da uštedi vreme kako ne bi morali da čekaju spuštanje mosta.

Izgradnja

Izgradnja je započeta 1886. godine. Samo za strukture koje podržavaju dve masivne kule utrošeno je 70.000 tona betona. Građa mosta je primarno čelična i on sadrži 11.000 tona čelika iako njegovim izgledom dominira kamena fasada koja ujedno štiti čeličnu konstrukciju i ima estetsku ulogu. Izrađena je od granita i kamena.
 
Radovi su trajali 8 godina, u izgradnji je učestvovalo 5 izvođača i 432 radnika.

Džons je umro 1887. a radove je završio ser Džon Vulf-Beri (en. Sir John Wolfe-Barry) koji je i odgovoran za viktorijanski izgled fasade.

Most je otvorio tadašnji Princ od Velsa, budući kralj Edvard VII 30. juna 1894. godine.

Most danas

Most je u vlasništvu dobrotvorne organizacije koju nadgleda Korporacija Londona.

Visoka platforma za pešake je 1910. zatvorena da bi 1982. bila ponovo otvorena. Danas je ona u sklopu stalne izložbe koja se proteže i kroz obe kule i oslikava izgradnju i prošlost jednog od najprepoznatljivijih znamenja Londona.

Londonska luka je danas izmeštena nizvodnije te se most retko podiže, tek oko 500 puta godišnje, kako bi ustupio prolaz plovilima. Rečni saobrađaj i dalje ima prvenstvo što je 1996. godine gotovo izazvalo diplomatski incident kada je konvoj sa američkim predsednikom Bil Klintonom bio zaglavljen ispred mosta nekoliko minuta kako bi par turističkih brodova prošlo. Ovo nije jedini incident vezan za Tauerbridž. 1952. jedan lodonski autobus je morao da preskoči sa jednog dela na drugi jer je most počeo da se diže u trenutku njegovog prelaska.

Podizanjem i spuštanjem mosta od 2000. godine se upravlja daljinski iz kompjuterskog centra. Ovaj sistem se nije pokazao previše pouzdanim.

Izvor: Wikipedia