Milicija


Kada hodam gradom milicija me prati
ne mogu ni pijan iza grma srati
Kada hodam gradom milicija me gleda
ni pišati kraj stabla nikome neda

Naša milicija nikad ne posustaje,
jebe đubretare, nikad ne odustaje

Previše pijani


Previše smo pijani
da bi nas razumjeli
Previše smo propali
da bi se osvetili
Previše smo umorni
da bi smo krepali
Previše oronuli
da bi nas primjetili

Ruski rulet


Jedne večeri si se napio
smrt si izazvati odlučio
u bubanj si jedan metak stavio
za samoubojstvo se prijavio

Bubanj se vrti, bubanj se okreće
tko večeras neće imati sreće

Uzimaš revolver u ruke
lice ti je znojno i puno muke
sada je na tebi red
ova igra ne traje u nedogled

Bubanj se vrti, bubanj se okreće
tko večeras neće imati sreće

Pucanj odjekuje i na pod padaš
mrtav si sada, nemaš ćemu da se nadaš
u masovnoj si grobnici i limenome lijesu
niti sada nemaš poštenu adresu

Bubanj se vrtio, bubanj se okretao
večeras je tebe izabrao

Sad te boli kurac, pod zemljom truneš
više o ničemu ne treba da se brineš
svatko zna da nisi heroj, niti neznani junak
živio si ko stoka, umro ko nesretni luđak

Sudbina


U birtiji sjedi on
sam je već dva sata
naručio je pivo on
zuri kroz prljava vrata

Zuri, zuri odsutno, nešto njega muči
razmišlja, razmišlja razočarano,još ne ide kući

Više mladić nije on
sad je star i umoran
više nije dobro on
sam je sebi odvratan

Gadno, gadno užasno, što mu je to trebalo
razmišlja,razmišlja razočarano, što mu se dogodilo

Svoje pivo pije on
suze mu u očima
plaća pivo, odlazi on
plakat će još noćima

Plače, plače potiho, gleda tužnim pogledom
razmišlja, razmišlja razočarano, nad svojom sudbinom

Aleksa Đubretar

Aleksa, Aleksa ti si velika budala
Aleksa, Aleksa na svemu ti hvala
Aleksa, Aleksa svaka ti je nada propala
Aleksa, Aleksa sudbina ti se narugala
Aleksa, Aleksa propast te izabrala
Aleksa, Aleksa glupost te odabrala
Aleksa, Aleksa na svemu ti hvala
što si oduvjek bio velika budala

Apatija

Nije depresija,nije ni laž
Što li je to što moju krv pije
Nije agresija,nije ni mržnja
Što li je to što u meni se smije
Nije frustracija,nije ni bjes
Što li je to što u venama vrije
Nije paranoja,nije ni strah
Što li je to što u meni se krije

Apatija,apatija moja je mana
Apatija,apatija krvava rana

Gubitnik

Kraj birtije "Blato" hoda čovjek gubitnik
on je još jedan bezimeni nesretnik
iz pune birtije rulja mu se smije
izgubljeno gleda, nema love, a jako mu se pije

On potreba niti želja nema
kako do pića jedina mu je dilema
živčan i znojan, još se jedna kriza sprema
tako svaki dan, uvijek ista zatvorena šema
i gubitnički život pun cugerskih problema

Njega više nitko od velikih prijatelja ne pozna
niti on sam sebe više ne može da prepozna
flaše se brzo prazne, koja mu je zadnja nikako da dozna
svaki dan on pruža ruku smrti, a nikako da je upozna
zna i sam da je gubitnička sudbina teška i grozna

Sjedi on na klupi i zadnju svoju pivu pije
tog trenutka je zadovoljan i to ne želi da krije
on je još jedan bezimeni nesretnik
u blatnome jarku leži mrtav čovjek gubitnik

 Krik

Krik u mraku razbija tišinu
Zabrinuto gledaš u mračnu daljinu
Krik u mraku kao nož te para
Krik u mraku ti dušu rastvara
Čuješ li krik duboko u sebi
Čuješ li krik što vrišti u tebi
Toliko jeziv koliko i otrovan
Toliko snažan koliko i bolan
Krik u mraku kao vihor dolazi
Krik u mraku sve pred sobom gazi
Krik u mraku ponos ti razbija
Krik u mraku u tebi zavija
Dok polako plazi i polako odlazi
Pustoš ostavlja gdje god da prolazi

Mozak

Mozak od cuge otišao
Život uzalud prošao

Mozak,mozak loše stanje
Mozak,mozak velko sranje

Mozak od cuge otišao
Za umiranje čas došao

Mozak,mozak loše stanje
Mozak,mozak velko sranje

 Osveta

Sve dobro u tebi odavno umire
Sve više slabiš bol tvoje lice razdire
Polako odlaziš ti živiš u agoniji
Lice ti razderano u krvavoj harmoniji
Jedino bol je tvoja sudbina,
Njome se hrane dok curi im slina
Ti neznaš za smjeh,tvoj život je tuga,
Ti nemaš budućnost,sudbina se ruga
Tvoje lice nikada krvariti ne prestaje
Tvoja bol je prejaka baš nikada ne nestaje
Tebi se život odavno osvetio
Tvoje je vrijeme odavno proletilo