Beleška

U autobusu S za vreme najveće gužve. Jedan tip od svojih dvadesetšest godina, sa dugim vratom kao da su mu ga istegli i sa šeširom na kome traku zamenjuje uzica. Ljudi silaze. Pomenuti tip otresa se na svog suseda. Prebacuje mu da ga ovaj gurne svaki put kada neko prođe. Glas piskutav i zloban. Kada ugleda jedno slobodno mesto, hitro se ustremi na njega.

Dva sata kasnije sretnem ga ponovo kod Kur de Roma, pored stanice Sen Lazar. Sada je u društvu nekog druga koji mu kaže: «Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaputu». Pokazuje mu gde (na razrezu) i zašto.

Dvostruko

Oko podne i oko dvanaest našao sam se i popeo na platformu i na zadnju terasu jednog autobusa i jednog automobila za prevoz putnika koji je bio popunjen i krcat na liniji S, koja vodi od Kontreskarpa do Šamprea. Tada videh i spazih jednog mladića i jednog momka dosta smešnog i prilično grotesknog: vrat dug i izdužena šija, traka i pantljika oko šešira i klobuka. Posle meteža i gužve on reče i prosikta glasom i tonom plačljivim i bolećivim da ga njegov sused i saputnik namerno i iz inata gurka i udara kada putnici silaze i izlaze. Izgovorivši i rekavši ovo, on se uputi i krenu prema jednom slobodnom i nezauzetom mestu i sedištu.

Dva sata kasnije i sto dvadeset minuta zatim ponovo ga opet sretoh i spazih kod Kur de Roma i ispred stanice Sen Lazar. Nalazi se sa i u društvu s jednim prijateljem i drugom koji mu savetuje i koji ga upućuje da bi trebaloi da doda i prišije jedno dugme i jedno puce na svoj kaput i gunj.

Litote

Kretalo se nas nekoliko u društvu. Jedan mladić koji nije izgledao baš najinteligentnije razgovarao je nekoliko trenutaka sa nekim gospodinom koji se nalazio pored njega, zatim je seo. Dva sata kasnije ponovo ga sretoh. Bio je u društvu s nekim svojim prijateljem i razgovarao o modi.

Metaforično

U srcu dana, bačen u gomilu sardina koje se muče u utrobi tvrdokrilca s belom ljušturom, jedan golovrati ćuran sruči odjednom svoj bes na neko mirno stvorenje, i njegov govor zapara vazduh još vlažan od prigovora. Zatim, povučena kovitlacom praznine, ptica se strmoglavi.

Videh je ponovo još istog dana u sumornoj pustinji gradskoj, gde je ljudska nadmenost prekorevala zbog nekog bednog dugmeta.

Retrogradno

Trebalo bi da prišiješ jedno dugme na kaput, reče mu njegov prijatelj. Sreo sam ga na Kur de Romu, videvši ga prethodno kako se ustremljuje na jedno slobodno mesto u autobusu. Protestvovao je protiv nekog putnika koji ga je, kako reče, gurkao svaki put kada bi neko prošao. Ovaj je mršavi mladić nosio nekakav smešan šešir. To se dogodilo na platformi punog autobusa S danas u podne.

Iznenađenja

A kako smo tek bili stešnjeni na platformi! A kako je taj momak imao glup i smešan izgled! A šta je tek uradio! Odjednom tek dođe mu želja da se svađa s jednim starkeljom koji ga je – zamisli! tog fićfirića – navodno gurkao! A onda ti, molim te, nađe za shodno da se svali na jedno slobodno mesto! Umesto da ga ustupi nekoj dami!

A posle dva sata, zamislite, koga sretnem pred stanicom Sen Lazar?! Tog istog lafa! I to baš kad se raspitivao za neke modne novosti! I to kod jednog druga!

Neverovatno!

San

Imao sam utisak da je sve oko mene zavijeno nekom sedefastom maglom i da stvari zadobijaju neodređeno i dvostruko značenje. A iz te mutne realnosti izdvajao se dosta jasno jedino lik jednog mladog čoveka čiji je vrat već sam po sebi nagoveštavao neki u isto vreme bedan i bundžijski karakter. Traku na njegovom šeširu zamenjivala je pletena uzica. On je posle počeo da se svađa s nekim koga nisam mogao da vidim, a zatim je, kao ponesen strahom, jurnuo u neki mračan hodnik.

Malo kasnije ga ponovo vidim u snu kako, tobože, korača po sunčanom danu negde oko stanice Sen Lazar. Nalazi se kao u društvu nekog svog kompanjona koji mu kaže: «Trebalo bi da daš da ti se prišije jedno dugme na kaput».

Tu sam se onda probudio.

Proporcije

Videćeš, čim dođe podne, naći ćeš se na zadnjoj platformi nekog autobusa u kome će da se stiskaju putnici među kojima ćeš ugledati jednog smešnog dugajliju: vrat kao u kostura, a šešir bez pantljike. Ovaj momak neće biti dobre volje. Imaće utisak da ga jedan gospodin gurne svaki put kada neko prođe. Ovaj će to da mu i kaže, a ovaj drugi, iznenađen, neće čak ni da mu odgovori. Tada će smešni dugajlija kao u panici da se pred samim nosom ovog drugog stušti na jedno slobodno sedište.

Malo kasnije opet ćeš ga ugledati, kod Kur de Roma, kraj stanice Sen Lazar. S njim će biti jedan njegov prijatelj i čućeš ove reči: «Tvoj se kaput ne zakopčava dobro; treba da daš da ti se doda na njega jedno dugme».

Šizički

Smešnog mladića, nađoh se jednog dana na autobusu sa linije S, krcatom od teglenja možda duga vrata, sa šeširom traku, ja spazih. Arogantnim i plačljivim tonom, koji se našao pored njega, protiv tog gospodina on se bunio. Jer ga je gurao, put svaki kada ljudi on silazi. Slobodno on sede i približi se jedno mesto, ovaj reče. Rom (Kur de) ja ga ponovo sretoh kasnije dva sata na njegovom kaputu dugme da se doda jedan prijatelj ga je savetovao.

Duga

Jednog dana nađoh se na platformi ljubičastog autobusa. Bio je tamo neki dosta čudan mladić: vrat boje čivita, konopčić oko šešira. Odjednom on se pobuni protiv jednog plavog gospodina. Bukvalno je počeo da ga vređa glasom zelenim od besa, jer ga ovaj gurkao svaki put kada neko siđe. Rekavši to, on se približi žutom sedištu, zatim sede.

Dva sata kasnije sretoh ga ponovo pred narandžastom stanicom. U društvu s prijateljem koji mu savetuje da prišije dugme na svoj crveni kaput.