NANA [mentha piperita]   

narodni naziv:
crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana

engleski naziv: PEPPERMINT

Opis biljke:
Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Nana ima uspravnu četvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku sa nasuprotnim dlakavim unakrsnim, jajasto šiljastim, na krajevima testerastim listovima. Sa donje strane je sjajna i tamno zelene boje, a sa gornje strane svetlo zelene boje.

Stanište:
Divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .

Lekoviti deo biljke:
Listovi i cela biljka.

Lekovito delovanje:
Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja. Nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gadjenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu se koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.Nana se takodje koristi za umirenje nerava, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, kod depresije, hipohondrije i kod groznice. Otklanja gasove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leči prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lečenju raznih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

NEVEN [calendula officinalis]   

narodni naziv:
bilek, bilec, ognjac, zimorod, žutelj

engleski naziv: Calendula

Opis biljke:
Neven je jednogodišnja, uspravna biljka sa razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su sedeći, duguljasti i nasuprotni. Cela stabljika je prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamno žute ili narandzaste boje.

Stanište:
Kao omiljeno cveće sadi se po vrtovima i vinogradima, a kao divlji raste na livadama oko naselja.

Lekoviti deo biljke:
Bere se cvet, koji je žute do narandzaste boje, i to celu godinu. Za lek se, za vreme cvetanja skupljaju listovi, a cvetne glavice dok se još nisu rascvetale. Listovi i cvetovi imaju neugodan miris. Najčešće se upotrebljava cvet, a redje vrhovi biljke sa cvetovima. Treba brati jarko narandzaste, debele cvetove, a ne blede i tanke.Moraju se brzo sušiti na promaji, da bi sačuvali prirodnu boju. Latice imaju najveću vrednost.

Lekovito delovanje:
Biljka je baktericidna, i služi kao antibiotik, upotrebljava se za unutrašnje i spoljno lečenje raznih bolesti. Koristi za lečenje gnojnih rana, posekotina, pomaže u lečenju psorijaze, kod impetiga, čireva, opekotina, promrzlina, zatvora, žutice, bolesti želuca i creva, a naročito čireva u želucu i crevima. Od svežih listova i cvetova, domaće svinjske masti i voska priprema se »nevenova« mast koja se veoma uspešno koristi u lečenju rana, otečenih žlezda, rana, osipa i kod kostobolje.    
izvor: www.herbateka.com

NONI [Morinda citrifolia , Rubiaceae]   

narodni naziv:
Morinda

Opis biljke:
Noni-plod je sa Tahitija, pripada grupi od 80 lekovitih biljaka koje pripadaju medicinski najdelotvornijoj biljnoj grupi starog sveta Rubiaceae, te u Rubiaceae biljnoj grupi i ima najveću sposobnost da spaja kserotonin.Raste kao samonikla biljka, a daje plodove tokom cele godine. Bere se 12 puta godišnje. Ovo voće, koje se već vekovima efikasno koristi u Polineziji, na Tahitiju i Havajima, tek u današnje vreme postaje opšte poznato.

Proces prerade nonija počinje prirodnom fermentacijom koja traje od 3 do 6 meseci . Ne koriste se ni gljivice ni bakterije ni sećer za fermentaciju. Kad je fermentacija gotova, prelije se peko hladnog voća i dobija se djus.

Noni voće sadrži 18 raznih aminokiselina, koje pospešuju razvoj mišića i ujedno sprečavaju njihovo razgradjivanje. Ovo dejstvo se višestruko ispoljava prilikom redovnog treniranja. Natrijum, kalijum, gvožde, mangan, odnosno magnezijum koji se nalaze u sastavu Nonija, doprinose zadovoljenju dnevnih potreba organizma za mineralnim materijama. Pored toga sadrži i specijalne materije, koje pospešuju protok materija izmedu ćelija, tako da imaju regenerativno dejstvo. Skopoletin podržava funkciju štitne žlezde, povećava nivo serotonina i melatonina u organizmu, sprečavajući time promene raspoloženja, odnosno povoljno utiče na sposobnost prilagodavanja dnevnim promenama i reguliše ciklus sna. Noni pospešuje proizvodnju azotnog oksida koji u sprezi sa skopoletinom omogućava opuštanje arterija, čime igra značajnu ulogu u smanjenju visokog krvnog pritiska nastalog usled napetosti i stresa. Pored toga azotni oksid učestvuje u poboljšanju prokrvljenosti tkiva, smanjuje sklonost ka nastajanju ugrušaka, čime brani organizam od infarkta i od izliva krvi u mozak. Svojim antioksidativnim dejtvom čini odbranu od oksidacije LDL-holesterola, znači ima značajan doprinos u prevenciji od kardiovaskularnih oboljenja.

Noni plod ima 800 puta više Proxerina nego ananas koji je do danas bio najveći izvor ovog sastojka. Proxeronin i proxeronasa su dva sastojka koja omogućuju ljudskom telu stvaranje XERONINA najvažnijeg alkaloida za obnovu svih molekula u telesnim ćelijama. Sledeći značajan sastavni element Nonija je damnakantal. On igra jednu vrstu uloge nadzornika deobe ćelija i tkiva i "ne dozvoljava" da se deoba otrgne kontroli. Pošto učestvuje u izgradnji najoptimalnijeg nivoa takozvanih T i B ćelija, kao i odbrambenih i limfnih ćelija, olakšava posao imunog sistema koji je tako sposoban da pobedi bolesti.

Zahvaljujući sadržaju damnakantala, Noni izvanredno štiti od malignih pojava, odnosno usporava rast već nastalih tumora. U slučaju pojave tumora u organizmu se smanjuje količina enzima kseronin, prokseronin i prokserogenaza, koje Noni sadrži u značajnoj količini. Zahvaljujući adaptogenom dejstvu u stanju je da normalizuje ćelije koje nepravilno funkcionišu. Redovnom upotrebom Nonija se mnogo doprinosi efikasnoj zaštiti od tumora.

Kseronin i prokseronin imaju izvanredno antidepresivno dejstvo. Ove materije pospešuju lučenje endorfina, čije oslobadjanje rezultira razdraganost i dobro raspoloženje. Pored toga umanjuju iscrpljujuće bolove nastale usled upale zglobova, pri čemu ne izazivaju zavisnost. Pored svega toga kseronin pokreće u organizmu mehanizam zaštite od upala, a takodje povećava otpornost na bakterije i viruse. Zbog toga se Noni preporučuje svima koji često obolevaju od infekcija gornjih disajnih puteva. Pošto Noni potpomaže lučenje sokova za varenje, smanjuje i značajni deo problema digestivnog trakta.

Može biti korisna dopuna u terapiji raznih bolesti zavisnosti lao šro su pušenje, alkoholizam, narkomanija.

Jedina mana koju noni ima jeste da pojačava apetit.
Za terapijske svrhe noni djus ima preslabo dejstvo ,pa se iz tog razloga u terapiske svrhe se može koristiti jedino extrakt od noni biljke.    
izvor: www.herbateka.com

NAR [punica granatum]   

narodni naziv:
pitomi šipak, kalinka, zrnata jabuka, šipak ili mogranj

engleski naziv: POMEGRANATE

Opis biljke:
Mogranj raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i pune trna. Čvrsti i na vrhovima zašiljeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su levkasti crvene boje, sa malo prašnika. Plod je veličine jabuke sa mnogo semenki crvene do zagasito crvene boje.

Stanište:
Nalazi se u prirodi a u vrtovima se gaji kao kultura biljka. Šipak koji raste u prirodi naziva se divljim šipkom. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i slatkog je ukusa.

Lekoviti deo biljke:
Za lek sekoristi kora drveta I kora ploda šipka.

Lekovito delovanje:
Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u trbuhu. Pomešan sa drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

OČAJNICA [marrubium vulgare .]   

narodni naziv:
mačina trava, jetrena trava, jetrenjača, gorčika, marulja, smrduša

engleski naziv: Horehound

Opis biljke:
Očajnica je trajna biljka uspravne i dlakave stabljike visine 30 do 40 cm, koja raste iz vretenastog korena. Listovi su srebrno beli, pokriveni gustim belim dlakama. Cvetovi su beli i zbijeni u male gomilice bez peteljki. Ima oblik klasa.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere cela biljka za vreme cvetanja. Suši se u hladu. Bere se biljka u cvatu, bez korena. Spada u najstarije lekovite biljke, koje su u upotrebi još od vremena Egipta. Usprkos tome nije mnogo istrazivana, odnosno nema mnogo naučnih dokaza o njenoj delotvornosti.

Lekovito delovanje:
Očajnica je jedna od prvorazrednih lekovitih biljaka za lečenje plućnih bolesti, stanja nakon gripa, početnog stadijuma tuberkuloze i grozničavih stanja. Uspešno se koristi u lečenju bolesti nerava, katara disajnih organa, kašlja, katara želuca, žutice i ženskih bolesti. Takodje se od davnina koristi za neplodnost kod zena. Oduvek se koristila za normalizovanje menstruacije i samog ciklusa, odnosno uravnoteženje hormona.    
izvor: www.herbateka.com

OMAN [inula helenium]   

narodni naziv:
ivanjsko zelje, obratiš, ovnjak, tuščak, veliki koren, veliko zelje

engleski naziv: ELECAMPANE

Opis biljke:
Oman je trajna biljka, razgranata visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak, mesnat i gomoljasto deblji. Sporedno korenje je vlaknasto. Sa spoljnje strane sve korenje je smedje, a iznutra bele boje. Korenje ima slab miris i gorak ukus. Kod osušenog korena ukus je blaži, a miris je nalik mirisu ljubice. Listovi su uspravni, veliki, široki i duguljasti na dugačkim drškama. Odozgo su hrapavi, a sa donje strane beli . Na kraju su nazubljeni. Cvetovi su skupljeni u cvetnim glavicama žute boje, a nalik su na mali suncokret.

Stanište:
Sadi se najviše po vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
U proleće i jesen bere se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Oman se koristi kao izvrstan lek protiv kašlja, astme i prsobolje, jer povoljno deluje na lagano izlučivanje sluzi, čisti pluća i krv, takodje je dobar i u lečenju ženskih bolesti i išijasa.    
izvor: www.herbateka.com

ORAH [juglans regia]   

narodni naziv:
obični orah

engleski naziv: WALNUT

Opis biljke:
Orah je stasito drvo visine do 25 metara. Listovi su neparno perasti, u početku malo crvenkaste boje. Muški cvetovi razvijaju se u pazuhu listova, kao obešene rese. Ženski cvetovi razvijaju se pojedinačno, ili u manjim skupinama, na novim izdancima.

Stanište:
Orah potiče sa Dalekog istoka i iz Male Azije. U šumama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka. Ne podnosi niske temperature.

Lekoviti deo biljke:
U proleće se skuplja lišće, nezreo plod u junu, a zreo u jesen.

Lekovito delovanje:
Čaj od mladog lišća uz dodatak meda koristi se za čišćenje, poboljšanje i jačanje krvi, za jačanje želuca, dobru probavu, zatim, protiv raznih čireva, kostobolje, skrofuloze, gnojnih rana svih vrsta kao i za ispiranje i oblaganje upaljenih očiju. Koristan je kod rahitičnih oboljenja kostiju, opšte slabosti organizma, krvarenja zubi, bolesti zubnog mesa, otoka kostiju. Vrlo dobri rezultati postižu se kod bubuljica, krasta na glavi, lišajeva na bradi, mlečnih krastica, gnojnih osipa, prekomernog znojenja nogu i belog pranja. Od zelenih nedozrelih plodova, ili samo od zelene ljuske, uz dodatak meda priprema se sirup koji se sa uspehom koristi za lečenje svih navedenih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

PAPRAT SLATKA [polypodium vulgare]   

narodni naziv:
sladić, slatka bujad, slatki koren

engleski naziv: POLYPODY

Opis biljke:
Koren slatke ima čvorasti izdanak i raste gotovo na površini zemlje. Ponekad naraste i više od 1 metra sa nasadjenim listovima na dugačkim golim drškama. Listovi su kožasto perasti sa duboko urezanim režnjevima koji su prema vrhu sve kraći. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa.

Lekoviti deo biljke:
U proleće ili ranu jesen beru se podanak i koren biljke, starosti barem 4 godine. Suši se na toplom mestu.

Lekovito delovanje:
Slatka paprat koristi se kao lek u lečenju prehlade i kašlja. Pospešuje izlučivanje žuči i mokraće. Preporučuje se u lečenju otečene slezine, hronične začepljenosti, bolesti jetre, želuca i bubrega.    
izvor: www.herbateka.com

PASULJ [Phaseoli legument]   

narodni naziv:
bažulj, beli grah, beli pasulj, bijeli grah, bob, gra, grav, grag, grah-golubnjak, grah-rogacic, grah-rožnjak, grah-tackaš, žuti pasulj, laški bob, opaki grah, pažulj, pasulj puzavac, pasulj tackaš, pašon, pašuljak, pletenac, pocanj, priticnjak, pritkaš, pricanac, pricanik, smišag, tkljanac, trkljaš, faduo, fažol, fazoli, fasolj, fasul, fašon, fržolj, džora

engleski naziv: KIDNEY BEAN

Opis biljke:
Pasulj je donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromnim količinama u raznim varijetetima, jer je puno korišćen u ishrani. Medutim pasulj je i lekovita biljka. U lekovite svrhe upotrebljava se zrela mahuna bez semena (Phaseoli legumen, Phaseoli cortex fructus) od pasulja čućavca (ne pritkaša). Mahune pasulja su malo sluzavog ukusa i bez mirisa.

Stanište:
Raste svuda.

Lekoviti deo biljke:
Upotrebljava se cela biljka sa korenom .

Lekovito delovanje:
Mahune od pasulja su lek protiv šećerne bolesti. Smanjenje šecera u krvi je i eksperimentalno i klinički dokazano. Droga deluje i kao diuretik. Upotrebljava se protiv uloga i zapaljenja mokraćnih puteva.    
izvor: www.herbateka.com

PELIN [artemisia absinthium]   

narodni naziv:
akcenac, osenac, pelincek, vakcenac

engleski naziv: Wormwood

Opis biljke:
Pelin je trajna biljka sa razgranatom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla sa perasto razdeljenim listovima. Cveta u grozdu sitnim glavicama. Cvetovi se sastoje od čaške sa uskim lapovima, bledo žutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog venčića i 5 prašnika.

Stanište:
Raste divlje na osunčanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti se sadi u vrtovima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru listovi pre cvetanja i cela biljka za vreme cvetanja.

Lekovito delovanje:
Pelin je vrlo gorkog ukusa. Prestavlja odlično sredstvo za čišćenje krvi i jačanje želuca. Upotrebljava se u lečenju loše probave, nadimanja, slabog apetita, podrigavanja, gorušice, glista, bolesti jetre, slezine, bubrega, žutice, groznice, zgrušavanja krvi, mokraćnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-struka lekovita svojstva pelina povoljno utiču na celokupni organizam .    
izvor: www.herbateka.com