LAVANDA [lavandula officinalis]   

narodni naziv:
despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik

engleski naziv: LAVENDER

Opis biljke:
Lavanda je polu grm koji raste na suvim i toplim obroncima. Ona se, inače, uzgaja kao ukrasno bilje u vrtovima i parkovima. Može da naraste do 60 cm. Pri dnu je granasta. Grane su cetverouglaste i nadignute. Listovi su nalik ruzmarinu, sivo zelene boje sa žlezdama na naličju koji su unazad malo svinuti. Cvetovi čine modre pršljenaste klasove. Lavanda ima jak aromatičan miris, a ukus joj je gorak i Ijut.Cvetovi su plavo ljubicast boje. Cveta u julu i avgustu, a za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego što se otvore. Osušeni cvetovi jakog su mirisa i malo gorkog ukusa. Najčešce se koriste za pripremu čajeva, biljnih kapi, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija.

Stanište:
Raste na livadama, na suvim, toplim i krševitim padinama Mediterana.Kod nas raste kao divlja na primorju.

Lekoviti deo biljke:
Bere se vrh stabljike sa cvećem. Poput drugog lekovitog bilja i lavanda postiže bolje dejstvo kada se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili zalfijom, jer navedene biljke pojačavaju njeno dejstvo.

Lekovito delovanje:
Lavanda blagotvorno deluje na želudac i matericu, smanjuje nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, menstruaciju, a deluje i na porodjaj. Preporučuje se u lečenju bolesti mozga i nerava, protiv nervoznog lupanja srca, grčeva u crevima, migrene, neurastenije, histerije i sklonosti kod napada nesvestice,akne, masnu kožu, dermatitis, cistitis, psorijazu, ekceme, atletsko stopalo, alergije, astmu, bronhitis, zapaljenje grla, infekcije usne duplje, kašalj, upalu sinusa, konjuktivitis, migrenu, glavobolju, modrice, opekotine, posekotine, uznemirenost, depresiju, stres, hipertenziju, dismenoreju, bol u uhu, neprijatan zadah, teškoće sa varenjem. Lavanda u vidu obloga odlično ublažava opekotine i rane, jer ima snazno antiseptičko dejstvo. Ulje lavande je idealna ‘prva pomoc’. Ono ima isto dejstvo kao alkohol, ali ne peče! Lavanda podstiče regeneraciju tkiva, a povrh svega divno mirise.    
izvor: www.herbateka.com

LAZARKINJA [asperula odorata]   

narodni naziv:
divlji broc, jari broc, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac

engleski naziv: WOODRUFF

Opis biljke:
Lazarkinja je višegodišnja biljka sa cetvorouglastom stabljikom visine do 50 cm. Ima puzavi crveno smedji podanak. Na donjem delu stabljike nalaze se šestoročlani, a na gornjem delu osmoročlani lisnati pršljenovi. Listovi su duguljasti I bez peteljke, a po rubu opasani sitnim čekinjama. Na vrhu stabljike razvijaju se pupoljci sa malim mirisnim belim cvetovima. Cvet je nalik levku sa četiri prašnika. Plodovi su mali oraščići poput čička.

Stanište:
Raste po belogoričnim, senovitim šumama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljavaju listovi koji se beru pre cvetanja.

Lekovito delovanje:
Lazarkinja sadrži kumarin koji bistri mokraću i deluje antiseptički. Čaj od lazarkinje pospešuje mokrenje, umiruje bolove u stomaku, reguliše nepravilan rad srca, uklanja nesanicu, deluje na čišćenje krvi i pospešuje lagano izlučivanje znoja. Isto tako, preporučuje se kod zastoja normalnog rada jetre, kod žutice, prirodne sklonosti stvaranju peska i kod mokraćnog kamena. Lazarkinja je korisna kao sredstvo za umirenje bolova kod migrene i neuralgije, a veoma umirujuće deluje kod uznemirenosti i histerije.    
izvor: www.herbateka.com

LIMUN [citrus medica]   

engleski naziv: CITROEN

Opis biljke:
Limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti i kožasti. Cvetovi su obično pojedinačni, a boja im je bela, sa spoljne strane ružičasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna je mesnat, sočan i kiselog ukusa. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški sa mnogo semenki.

Stanište:
Limun je suptropska biljka osetljiva na niske temperature.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava plod.

Lekovito delovanje:
Limun izvanredno deluje na srce i bubrege, zatim, protiv gihta (uloga) i reumatizma, neuroza, skorbuta i hemoroida i sl.    
izvor: www.herbateka.com

LINCURA ili SRČANIK [gentiana lutea]   

narodni naziv:
gencijana košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet

engleski naziv: Gentiane

Opis biljke:
Lincura ili srčanik je trajna biljka sa korenom koji može biti i do 50 godina starosti. Koren je jako dugačak, debeo i razgranat, spolja je smedje do tamno smedje boje, a iznutra žute boje. Stabljika je okrugla, iznutra šuplja, a u gornjem delu žlebasta, visine od 50 do 120 cm. Cvetovi su rasporedjeni u pršljenove, a nalaze se u pazuhu listova na gornjem delu stabljike. Boja cvetova je svetlo žuta. Najčešće se parče korena lincure od 5cm stavlja u flašu rakije, a u narodu važi kao dobar lek za krvotok.

Stanište:
Srčanik veoma često raste u velikim skupinam, pustim mestima, medju grmljem, na planinskim pašnjacima i livadama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u jesen ili rano proleće bere koren od starijih biljaka. Svež koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan. Valja ga brzo sušiti - a to se postiže sečenjem po dužini.

Lekovito delovanje:
Lincura se ubraja u najstarije lekovite biljke. Njen koren se ubraja u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu, otklanja pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice. Doprinosi poboljšanju sastava krvi i povećanju crvenih i belih krvnih zrnaca pa se zbog toga koristi u lečenju malokrvnosti i bledila. Sama ili u smeši s drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešce upotrebljava kao sredstvo za jačanje (glavni sastojak raznih tonika), za stomak, protiv groznice, a koren se kuva i pije protiv kašlja. Pre svega, treba znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre obroka, a nikako za vreme ili posle obroka. Gorki sastojci lincure pojačavaju lučenje želudacnog soka, čime lincura olakšava i ubrzava varenje. Preporučuje se kod nedovoljnog stvaranja želučanog soka, slabog pražnjenja želuca, kiselog podrigivanja i gorušice, kod hronične začepIjenosti, groznice, teškog disanja i astme. Spolja se koristi za lečenje dubokih, i nečistih rana i drugih ozleda. Mešanjem sa drugim biljkama koristi se za lečenje mnogih bolesti.    
izvor: www.herbateka.com

LIPA [tilia platyphyllos]   

narodni naziv:
lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa

engleski naziv: LIME

Opis biljke:
Lipa je veliko drvo čije stablo dostiže visinu od 25 do 30 metara, a starost do nekoliko stotina godina. Krošnja je gusto zatvorena, a listovi zagasito zeleni, koso srcasti, zašiljeni i testerasti, a sa lica dlakavi. Cvetovi su na dugačkoj peteljci koja je, otprilike, do polovine srasla sa pricvetnim listom. Pricvetni listovi su duguljasti, bledo zelene boje, dugački do 8 cm i mrežasto isprepleteni žilicama. Plodovi su mali oraščići. Cvet je vrlo prijatnog mirisa. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukus joj je sluzav, sladunjav i pomalo opor. U osušenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Lipova kora takodj ima mnogo sluzi. U cvetu i u listu ima vitamina C. Potpuno mlad, tek otvoren list može se koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj. U lipovem semenu ima masnog ulja sličnog maslinovom ulju.

Stanište:
Lipa raste po celoj Evropi po brdskim šumama, voli pitomu, plodnu i duboku zemlju. Lipa raste pojedinačno po planinama, a ljudi je sade veoma često uz puteve.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez rdje). Lipu treba brati čim počne cvetati, kad su dve trećine cvetova u cvati rascvetale. Precvetala lipa nema nikakve vrednosti. Treba brati po suvom i lepom vremenu.Inače se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozračnom mestu, ponajbolje na tavanu. Ubrani cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris.

Lekovito delovanje:
Lipovi cvetovi koriste se za lečenje prehlade i bolesti disajnih organa. Lipov cvet se upotrebljava najčešće u obliku čaja, infuza, za znojenje, protiv grčeva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja i proliva, kao i za lečenje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni čaj. Preporučuje se u lečenju hroničnog kašlja, bolova kod mokrenja, umora i osetljivih nerava.Takodje čisti krv čisti krv.    
izvor: www.herbateka.com

LIŠAJEVICA [Hieracium pilosella]   

narodni naziv:
zlatnik, jandrašika, kosmatica, mišja ovčica, mišje uho, ovčja brada, proletnica, runjavičina, slavak, trava od poljacine

engleski naziv: HAWKWEED

Opis biljke:
Lišajevica je trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 cm. Na zemlji je rozeta od duguljastih, obratno jajastih listova. Na vrhu stabljike je glavičasta cvast svetlo žute boje. Cveta od maja do septembra.

Stanište:
Raste na suvom mršavom zemljištu.

Lekoviti deo biljke:
Upotrebljava se cela biljka sa korenom.

Lekovito delovanje:
Narodni lek za lečenje lišaja, upale mokraćne bešike, izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokraćne bešike i za pojačano mokrenje.    
izvor: www.herbateka.com

LOPOC [nymphaea alba]   

narodni naziv:
lokvanj

engleski naziv: WATER LILY

Lopoc je višegodišnja zeljasta biljka koja se nalazi u barama i jezerima. Njen veliki, srcasti i kožasti listovi plivaju po površini vode. Na glatkoj drški nalaze se beli, poput ukrasa lepi cvetovi. Koren je zavučen u mulj.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju rizom, listovi i cvetovi.

Lekovito delovanje:
Čaj od cvetova lopoca koristi se kao lek protiv nervoze i nesanice. S obzirom na tanin, koristi se u lečenju tvrdokornih proliva.    
izvor: www.herbateka.com

LJUBICA [viola odorata]   

narodni naziv:
fijolica, Ijubica mirisna, Ijubičica mirisna, melekuša, poljska Ijubica, viola, vijolica

engleski naziv: VIOLET

Opis biljke:
Ljubica je trajna prolećna biljka sa odebljalim i kratkim iydankom iz kojeg izlaze nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamno ljubičasti mirisni cvetovi, retko beli, stoje pojedinačno na prilično dugačkim stabljikama.

Stanište:
Raste na čistinama, izmedju grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo razmnožava.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozračnom mestu.

Lekovito delovanje:
Ljubica se koristi u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, gihta (uloga), zapaljenja grla, svih vrsta osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg dejstva Ijubica se uspešno koristi u lečenju depresije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog sa osećajem straha i teškim disanjem, kod nesanice, glavobolje i dr.    
izvor: www.herbateka.com

LJUTOVNICA [verbena officinalis]   

narodni naziv:
verbena, železarka

engleski naziv: VERVAIN

Opis biljke:
Ljutovnica je jednogodišnja, dvogodišnja, ili višegodišnja zeljasta biljka. Stablo joj je uspravno, u gornjem delu jako razgranato. Listovi perasro usečeni, krupno nazubljeni,sedeći sa retkim dlakama. Cvetići su sitni, svetlo ljubičasti, koji su zbijeni tako da liče na metlicu. Cveta od juna do avgusta.

Staniste:
Raste na zapuštenim livadama, po obodu šuma, na proplancima do 1200m nadmorske visine.

Lekoviti deo biljke:
Koristi se nadzemni deo biljke u cvetu ( Verbenae herba ). Odsecaju se cvetne grane, i suše na promajnom mestu u hladu. Hemijski sastav: glikozidi, etarsko ulje, tanini, gorke materije, sluz.

Lekovito delovanje:
Antireumatik, dijaforetik galaktagog. Kao narodni lek upotrebljava se kod gripa, bolesti gornjih disajnih puteva, visoke temperature, reumatskih neuralgija, bolesti nerava lica, parandetoze, zubobolje itd. Sveža biljka se koristi kod teško zarastajućih rana i čireva, ekcema, pega na koži i sl. Ukoliko se lečenje železarkom pravilno sprovodi, može uspešno delovati protiv niza kožnih infekcija:protiv insekta ( panaritium), furunkula, bedrenice ( crni prišt), teških apscesa na potiljku i ledjima, apscesa na znojnim žlezdama pod pazuhom, apscesa na prsnim – mlečnim žlezdama (kod zastoja mleka), apscesa na podkolenici (pokosnici), kod zagnojenih krvnih izliva nakon nesreća,hroničnih gnojenja rane, za lečenje rane nakon otvaranja gnojnih žarišta.    
izvor: www.herbateka.com

MAČJI NOKAT [uncaria tomentosa]   

narodni naziv:
uńa de gato, paraguayo, garabato, garbato casha, samento, toroń, tambor huasca, uńa huasca, uńa de gavilan, hawk's claw, saventaro

engleski naziv: CATS CLAW

Opis biljke:
Mačji nokti (uncaria tomentosa). Pra domovina ove, vec 2000 godina poznate biljke, je Peru, čijim su starosediocima ekstrakti ove biljke sluzili kao lekovi. Nauka već odavno poznaje delotvorno delovanje sastojaka iz biljke na upalne procese i stimulisanje metabolizma u dubljim slojevima kože, kao i na vezivanje slobodnih radikala u organizmu.

Oxyindole alkaloid daje mačjoj šapi velik deo aktivnosti, posebno za stimulisanje odredjenih delova imunog sistema. Odredjeni delovi kao alkaloidi i glycosidi, izazivaju antioksidantsko i anti inflamatorno dejstvo ove biljke.

Mačji nokat je postala veoma popularna u Severnoj Americi pa je korištena za lečenje raka i Hiva, ali postoji malo izveštaja o dejstvu same biljke, više dejstva daje u mešavini sa drugim biljkama sličnog efekta.

Mačji šapa se koristila kod urodjeničkih plemena na Andima u Južnoj Americi koji su je koristili za lečenje raznih upala, reume, čira na zelucu, tumora, dizenterije, pa i kod kontrole radjanja. Mačja šapa se koristila u Južno Americkoj medicini i za artritis a najviše za pojačavanje imunoloske aktivnosti kod bolesnika. Uncaria tomentosa je medicinski korišćena kod Peruanskih indijanaca skoro 2,000 godina. Pleme Asháninka indianaca u centralnom Peruu ima najdužu tradiciju u korišćenju ove biljke. Koriste je za lečenje zapaljenja urinarnog trakta , astme, čišćenja bubrega, za reumatizam i bolove u kostima. Takodje ovu biljku koriste u pojedinim plemenima za kontracepciju.

Stanište:
Mačji nokat raste unutar kišnih šuma u odredjenim delovima Južne Amerike, posebno u Peruu i Paragvaju. Biljka naraste do 30 metara a odredjeni delovi korena i kore drveta se koriste u medicini.

Lekovito delovanje:
Intenzivno počinje da se koristi od devedesete godine u Evropi i svetu za lečenje Aids-a i raka, zbog delovanja ove biljke na imunoloski sistem i na njeno antioksidansno dejstvo na vezivanje slobodnih radikala organizmu .Nema klinickih izveštaja o ozbiljnim kontra efektima ove biljke.

Upozorenje :
Ova biljka sadrži oko 10 posto tanina. Predoziranjem mogu nastati problemi na jetri i bubrezima. Ne uzimati je sa mlečnim proizvodima. Takodje se ne preporučuje trudnicama , dojiljama i deci.    
izvor: www.herbateka.com