KOPITNJAK [asarurn europaeum]   

narodni naziv:
gorski kopitac, gorski kopitnjak, konjsko kopito, kopito

engleski naziv: WILD GINGER

Opis biljke:
Kopitnjak je otrovna biljka. Kopitnjak je niskog rasta svega 5 do 10 cm visine. Iz svakog pupa uzdignute stabljike izrastu po dva uspravna lista sa dugačkom peteljkom. Listovi su kruti i sjajni, tamno zelene boje. Cvetovi su neugledni, spolja zeleno smedji, a iznutra crveno cme boje, koji su nalik malom lešniku.

Stanište:
Često se nalazi u velikim grupama, posebino na krečnom tlu, u mešovitim listopadnim šumama, žbunovima i ogradama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koriste listovi i seme.

Lekovito delovanje:
Koristi se za lečenje astme, povratne groznice, kašlja, žutice i bubrega. Pažljivo ga uzimati jer pri većoj upotrebi može doći do trovanja.    
izvor: www.herbateka.com

KOPRIVA [urtica dioica]   

narodni naziv:
koprva, kopriva obična, pasja kupina, pitoma kopriva, velika kopriva, žara

engleski naziv: Nettle

Opis biljke:
Kopriva je dvodomna biljka sa velikim korenom. Stabljika je uspravna i doseže visinu do 1,5 m. Listovi su nasuprotni, srcasti, špicasti, testerasti, na kratkim peteljkama. Listovi i peteljke pokriveni su žaokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju oštar sok na kožu, koji žari. Cvetne grančice nose ili muške ili ženske cvetove. Neugledni su i zeleni, a oplodnja se vrši pomoću vetra. Plod je malen, jednosemeni oraščić.Služi i kao industrijska i lekovita biljka.

Stanište:
Raste uz puteve, plotove i na zapuštenim mestima kao korov.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u proleće i jesen skuplja korenje, a u proleće se skupljaju listovi i vršike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje:
Koristi se kao lek za čisćenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokrenja, tuberkoloze pluća,bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana, protiv zračenja, malokrvnosti, čira na zelucu, nesanice, nervoze.Izuzetno je bogata korisnim sastojcima: belančevinama, ugljenim hidratima, mastima,kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na našim trpezama je retko ima mada se moze pripremiti na više načina.
Čaj od cele biljke odvaja sluz iz pluća, čisti želudac, jetru i creva, a ujedno je izvrstan lek za lečenje anemije, žuljeva, žutice, malarije i svih drugih groznica, najviše mokraćom odvaja loše sokove iz tela. Pomešana sa drugim biljkama leči čireve na želucu i crevima, čisti krv, pospešuje probavu, smanjuje uznemirenost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice.    
izvor: www.herbateka.com

KORIJANDER [Coriandrum sativum]   

narodni naziv:
živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica

engleski naziv: CORIANDER

Opis biljke:
Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 50 do 80 cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okrugli, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast ,sastavljen od dva simetrična ploda. Cveta početkom leta.

Stanište:
Seje se u martu ili aprilu. Kosi se u leto pre izlaska sunca, dok ima rose. Korijander ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krečnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na sunčanoj strani.

Lekoviti deo biljke:
Cela biljka je lekovita.

Lekovito delovanje:
Etarsko ulje deluje slično moračevom, ali malo slabije. Izaziva jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najviše korijandera troši industrija likera, peciva, slatkiša i piva, a mnogo se troši i kao zamena za biber. Linalol se upotrebljava za proizvodnju linalil-acetata. Ulje služi i kao zamena za lavandino i bergamotovo ulje. Daje se naročito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Dobro se kombinuje sa kimom u jednakim delovima. Mešavina od četri ploda u podjednakim količinama: plod anasona, mirodije, kima i korijandera,se koristi kao sredstvo za jačanje apetita i isterivanje gasova. Upotrebljava se kao čaj posle jela.    
izvor: www.herbateka.com

KRASULJAK ili TRATINČICA [bellis perennis]   

narodni naziv:
bela rada, gušja ružica, katarincica, margetica, ovčica

engleski naziv: DAISY

Opis biljke:
Krasuljak iznad zemlje razvija lisnu rozetu sa obrnuto jajastim i nazubljenim listovima. Cvetna peteljka je visine od 3 do 15 cm, zavisno o staništu i godišnjeg doba u kom se biljka pojavljuje. Cvetne glavice nalaze se pojedinačno na cvetnim peteljkama i imaju bele, crveno jezičaste i žute cevaste cvetiće.

Stanište:
Veoma je rasprostranjena biljka, a nalazi se na livadama, pašnjacima i tratinama.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru cvetovi i listovi, uglavnom u proleće, ali se mogu brati i u avgustu.

Lekovito delovanje:
Krasuljak deluje kao lek koji rastvara, hladi, lagano otvara, smiruje bolove i grčeve, jača organizam i poboljšava razmenu materija. Osim toga, izvrsno je sredstvo za čišćenje krvi, kod lečenja prehlade, bolesti želuca i creva, katara sluznice, crevnih grčeva, smetnji u radu jetre, kod bolesti bubrega i mehura.    
izvor: www.herbateka.com

KRUŠINA [Rhamnus frangula]   

narodni naziv:
gašljika, krkavina, pasdrenovina, pasja lijeska, pasjakovina, pasje grožde, psikovina, truslikovina, tršlika

engleski naziv: BUCKTHORN

Opis biljke:
Krušina je drvo u obliku žbuna, visine 3-6 m. Kod nas se nalazi po vlažnim šumama, po lugovima, pored reka i potoka. Mestimično se javlja u znatnoj količini pored Dunava i drugih naših reka u nizijskim šumama, najviše po rečnim ostrvima. Cvetovi su sitni, neugledni i belo zelenti. Cveta u maju i junu. Plodovi su okrugli, oko 7 mm u precniku, najpre zeleni, pa crveni i najzad crni. Kora je glatka i sjajna, crna ili sivo mrka i karakteristično ukrašena mnogobrojnim vodoravnim, svetlim, belicastim lenticelama.

Stanište:
Krušina se lako gaji, najbrže i najjednostavnije vegetativnim putem: mladicama, mladim grančicama, slično zovi, vrbi i jablanu. Zemlja uvek treba da bude vlažna. Naša rečna ostrva su najbolja mesta za razmnožavanje i gajenje krušine.

Lekoviti deo biljke:
Kora se skida sa mladih stabala i debljih grana krajem zime i početkom proleća pre nego što krušina olista i odmah se suši. Iseku se u vrpce dugačke oko 30 cm i Ijušte.

Lekovito delovanje:
Frangula se daje u obliku tečnog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25 g na pola litra vode) kao pouzdan laksativ, naročito protiv hroničnog zatvora. Njen ukus je manje nperijatan od puršijane, zbog čega je bolesnici radje uzimaju. Prave se čajevi za bol u predelu srca usled nagomilavanja vazduha u želucu ili crevima, kolike u žucnoj kesi, Izostale menstruacije i protiv hroničnog zatvora.    
izvor: www.herbateka.com

KUKURUZNA SVILA [zea mays]   

narodni naziv:
koruza, kuruz, kuruza, turska pšenica

engleski naziv: CORN SILK

Opis biljke:
Kukuruz je jednogodišnja biljka visine 1,5 do 2,5 metra. Stabljika je snažna, sa širokim linearnim listovima. Muški i ženski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muški cvetovi su smešteni na vrhu stabljike u obliku metlice, dok se ženski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju izmedju lista i stabljike. Za vreme cvetanja iz lisnih omotača izbijaju nitasti ženski cvetovi koji se stvaraju u parovima, a nazivaju ih »kukuruznom svilom«.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se upotrebljava kukuruzna svila a bere se po pravilu pre oprašivanja. »Svila« se suši brzo u hladu .

Lekovito delovanje:
Kukuruzna svila izvanredno je sredstvo za izlučivanje mokraće i veoma dobro i neškodljivo sredstvo za mršavIjenje. Ukoliko »svila« nije potpuno osušena, smanjuje izlučivanje mokraće, a pospešuje čišćenje. Takodje se koristi u lečenju vodene bolesti i bolesti mokraćnih kanala sklonih stvaranju kamena. Dobri rezultati se postižu kod upale mokraćnog mehura, upale nakapnice, srčanih bolesti sa edemima, kod gihta i reumatizma. Koristi se za lečenje bubrežnih bolesti i kod noćnog mokrenja.    
izvor: www.herbateka.com

KUPINA [rubus fruticosus]   

narodni naziv:
crna jagoda, brestova ostruga

engleski naziv: BLACKBERRY

Opis biljke:
Kupina je grm sa horizontalno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugacke grane koje delimično puze po zemlji a delimično se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugačkih, povijenih i bodljikavih grana. Lišće u obliku dlanova sa testerastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 listova. Cveta u kitama sa cvetićima bele ili bledo roze boje, koji su nalik ružicama. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica vencica i od mnoštva prašnika. Plod je sjajnocrne boje i veom sočan (koštuničasti i birani plod).

Stanište:
Raste veoma često u velikim skupinama na šumskim čistinama i krčevinama, medju grmljem, uz rubove polja, na neplodnom zemljištu.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u proleće i jesen skuplja koren, mladi listovi, cvetovi za vreme cvetanja, bobice kad su zelene ili zrele.

Lekovito delovanje:

Listovi kupine su dobro i bezazleno sredstvo protiv proliva. Vrlo dobri uspesi postižu se i kod lečenja krvavog proliva. Preporučuje se uzimanje čaja od kupinovih liltova na duže vreme kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Čaj od kupinovih listova čisti krv, pri čemu smanjuje ili leči kožne osipe, lišajeve i druge nečistoće. Isto tako, koristan je i u lečenju anemije. Čaj od osušenog i usitnjenog korena kupine koristi se u lečenju vodene bolesti. Plodovi kupine deluju umirujuće kod nervoznih Ijudi koji pate od nesanice.    
izvor: www.herbateka.com

LUK CRVENI (CRNI) [allium cepa]   

narodni naziv:
crvenac, glavata Ijutika, kapula, mrki luk

engleski naziv: red onion

Opis biljke:
Crveni luk trajna je zelen što sadrži vredne lekovite materije pa se sa pravom ubraja u lekovito bilje. Podzemna gomoIjasta stabljika sastoji se od sočnih ljuskavih listova iz kojeg središta izlazi šuplji nadzemni deo stabljike plavo-zelene boje. Listovi su valjkasti. Zelenkasto-beli cvetovi nalaze se na vrhu stabljike u obliku kuglastog cvata.Crveni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije,poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka. Analizom biološke vrednosti može se zaključiti da on ni po čemu, čak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Mozda ga, u nečemu, čak i nadmašuje. Za jelo se koristi preko cele godine:mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije ništa manje vredan od glavice. Što se hranljivosti tiče, u crvenom luku ima najviše ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloričnom smislu. Osnovu biološke vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crveni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P) a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eterićnih ulja, biljnih hormona slićnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide...

Stanište:
Uspeva u vrtovima, a zbog potražnje uzgaja se i na većim površinama.

Lekoviti deo biljke:
Za se lek koristi se lukovica .

Lekovito delovanje:
Crveni luk ubraja se medju najstarije ljekovite biljke. Deluje slićno kao beli luk. Nadražuje kožu, pobudjuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese gnjiljenja i vrenja. Crveni luk jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje mokraće, jača živce, pospešuje varenje, odstranjuje gasove, gliste, rastvara sluz i deluje protiv grčeva. Sok od crvenog luka, zdrobljeni kao i pečeni crveni luk ima višestruku upotrebu u lečenju izvana, na primer, kod uboda, lišajeva, čireva i sl.    
izvor: www.herbateka.com

LAN [linum usitatissimum]   

narodni naziv:
glavičica, kućina, len, pitomi lan, pravi lan

engleski naziv: FLAX

Opis biljke:
Lan je jednogodišnja biljka sa uspravnom glatkom stabljikom visine 50 do 70 cm. Uski i lančetasti listovi naizmenično su gusto smešteni na stabljici. Cvetovi su plavi ponekad i beli sa prašnicima i tučkom plavim kao nebo. Seme je spljošteno, glatko i duguljasto, svetlo smedje boje. Seme uronjeno u vodu obavija se sluzavim slojem. Seme je bez mirisa a ukus mu je sluzav.

Stanište:
Lan je kulturna biljka. Nema posebnih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, ali je uzgoj prilično osetljiv s obzirom na vlagu .

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere zrelo seme.

Lekovito delovanje:
Laneno seme koristi se kao sredstvo za čišćenje, sprečava upale i ublažava grčeve. Oblge od lanenog semena preporučuju se kod grčeva zbog žučnih kamena i drugih bolesti jetre i žuči.    
izvor: www.herbateka.com

LANILIST [linaria vulgaris]   

narodni naziv:
bogorodičin lan, divlji lan, lanika, lanilist žuti

engleski naziv: TOADFLAX

Opis biljke:
Lanilist je trajna biljka sa stabljikom koja je uglavnom razgranata visine od 40 do 50 cm. Biljka je gola, jedino je deo stabljike na mestima gde se nalaze cvetovi ispunjena dlakama. Listovi su nasuprotni i sedeći, veoma uski i dugački. Na vrhovima stabljike razvijaju se cvetovi u obliku grozda. Cvetovi su u obliku ždrela sa dve usne. Boja im je žuta, a na dnu žuto crveni a ponekad i narandzasti. Plod je tobolac koji se rascveta. Sveža biljka miriše neugodno, dok je osušena bez mirisa.

Stanište:
Lanilist se kao korov pojavljuje po pašnjacima, uz poljske medje, a naročito uz ivice pzteva i na železnickim nasipima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere biljka u cvatu.

Lekovito delovanje:
Čaj od lanilista preporučuje se kod lečenja žutice i vodene bolesti jer otvara začepljenu jetru, snažno tera mokraću, pospešuje stolicu, i time izlučuje otrove iz tela. Lanilist se koristi za pripremanje lanilistove masti koja povoljno deluje na stišavanje bolova kod šuljeva koji svrbe. Oblozi pripremljeni od lanilista dobri su kod lečenja upale očiju.    
izvor: www.herbateka.com