KANTARIA MUŠKA [centaurium umbellatum]   

narodni naziv:
gorka kitica, kantarion, litica, tavžentroža, trava od groznice, zlatna kitica

Opis biljke:
Kantaria muška ili kitica prava,je jednogodisnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Stabljika joj je razgranjena, visine 20 do 30 cm. Donji listovi se nalaze u rozeti, a listovi na stabljici su duguljasto jajastog oblika. Cvetovi su složeni u paštitac. Oblik im je levkast, a boja ružičasto crvena.

Stanište:
Raste na zapuštenom, neplodnom zemljištu, poljima i uz puteve.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u vreme cvetanja skupljaju samo cvetovi i listovi.

Lekovito delovanje:
Čaj od kantarije muške ili kitice prave, jača želučane sokove, otklanja bolove u želucu, sluz iz želuca i creva, leči jetru i bubrege, gorušicu, glavobolju, popravlja apetit, neuredno varenje.    
izvor: www.herbateka.com

KANTARION - KANTARIA ŽENSKA ili GOSPINA TRAVA [hypericum perforatum]   

narodni naziv:
bogorodičina trava, gospin cvet, gorac, strašno zelje

engleski naziv: St Johns Wort

Opis biljke:
Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visine do 100 cm. Ima vrlo čvrstu, uglastu, razgranatu stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama.Kantaria ženska ili gospina trava ima 30 do 60 cm visoku golu i razgranatu stabljiku sa nasuprotnim jajolikim listovima. Listovi su sedeći, protkani mnoštvom providnih tačkica. To su žlezde napunjene eteričnim uljem tako da list izgleda fino izbušen. Cvetovi su smešteni na vrhu stabljike, a žute su boje. Žuti cvetovi od 5 latica sa donje strane imaju crne tačke. Imaju mnogo prašnika i jednu plodnicu.

Stanište:
Kantarion raste po suvim brežuljcima, na sunčanim livadama, pustom i neobradjenom zemljištu i rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se, u vreme cvetanja, skupljaju samo cvetovi i listovi. Bere se u maju I junu.

Lekovito delovanje:
Koristi se za lečenje sluzavosti pluća, grčeva u trbuhu i želucu, zgrušavanja krvi, bolesti bubrega, jetre, slezine i mokraćnog rnehura. Naročito se preporučuje kod nekontrolisanog mokrenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama odlično je sredstvo za lečenje zastarelog kašlja i astme .
Kantarion se odavno koristi i upotrebljava kod posekotina, opekotina, hemoroida, za zarastanje rana i kao antiseptik, protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj nacin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili čisto platno pa se ozledjeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moć. Kantarion je dobar za lečenje umerene i blage depresije, navode nemački stručnjaci u studiji koju je objavio medicinski časopis "British Medical Journal". Na prvom su mestu nega i zaštita kože u kozmetici i medicini (masaže, suva koža, ragade, ljuskava koža, zaštita od zračenja i sunčanja, prištevi, akne, čirevi, opekotine...). Zatim je korisna upotreba kod rana koje krvare, ozleda mišića, hematoma, otoka kod udaraca, uganuća i iščašenja, mnogobrojnih reumatskih oboljenja (upalni reumatizam, degenerativni reumatizam – artroze , kukova, kolena, ramena, metabolički reumatizam – giht, bolnih sindroma ramena i krsta-lumbago).
Kantarionovo ulje primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge, kataplazme) i na usta (začin, lek). Ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti kože koja je osetljiva (suva, ispucana).    
izvor: www.herbateka.com

KESTEN DIVLJI [aesculus hippocastanum]   

engleski naziv: Horse Chestnut

Opis biljke:
Divlji kesten je veliko drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grančicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi koji daju neku materiju nalik smoli. Zaštićeni Ijuskama od zimske hladnoce u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugačkim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao testera dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetrični, belo-žuto i ružičasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Cvet ima čašku kao zvonce, 4 do 5 nejednakih latica i 7 svinutih prašnika koji vire prema spolja. Plod je bodljikava torbica sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smedje semenke. Upotrebljava se za izradu preparata, prvenstveno za lečenje venskih oboljenja, pre svega proširenih vena, hemoroida, tromboflebitisa i dr. Seme divljeg kestena koristi se za dobijanje skroba iz koga se nakon hidrolizacije u šećer i fermentacije šećera može dobiti alkohol ili mlečna kiselina. Saponin izolovan iz semena može se koristiti za pranje , negu kose, za penušave rastvore u aparatima za gašenje požara – kao emulgator. U svim delovima biljke koja se koristi, najdelotvorniji i lekoviti je upravo saponin koji leči od kožnih bolesti, razredjuje krv i čini je manje lepljivom.Masno ulje ( Oleum Hipopocastani ) dobija se ekstrakcijom iz oljuštenog semena, odnosno iz njegove košuljice, ili kao sporedan produkt prilikom proizvodnje skroba ili alkohola iz semena,takodje se koristi u industriji sapuna.

Stanište:
Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno . Raste u najvećem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni

Lekovito delovanje:
Pupovi i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumaticnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lečenju žuljeva i povećane prostate, otečene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva.    
izvor: www.herbateka.com   

KIČICA [Erythrae centaurium]   

narodni naziv:
ger, gorka kitica, gorko zelje, grozničavka, drago cveće, dupčić, zlatna žuč, jezernica, kinin, kiticica, mala semencina, mali stozlatnik, svedrc, sunčani cvet, crvena kicica, orno zelje

engleski naziv: CENTAURY

Opis biljke:
Kičica je dvogodišnja, mala, zeljasta biljka sa sitnim cvetovima crvene boje. Stablo je čvrsto, gotovo cetvrtasto, golo, šuplje, pri vrhu razgranato, visoko do 40 cm, a debelo je do 3 mm i retko obraslo sitnim listićima. Lišće je sitno, retko, naspramno, skoro sedeće, duguljasto-jajasto, do 4 cm dugacko, po rubu celo, golo i sjajno. Prizemno lišće poredjano je unakrsno u pršljenove i sedeće. Cvetovi su složeni u račvastu cvast na vrhu stabla i imaju levkastu, petozubu krunicu ružičaste ili svetlo crvene boje. Kod stare i na suncu sušene droge cvetovi su izbledeli. Cveta celog leta.

Stanište:
Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama, mestimično u ogromnim količinama.

Lekoviti deo biljke:

Kicica je vrlo gorka, a nije otrovna. Kicicu treba brati dok je u cvatu, vezati u kitice i sušiti u hladu na promaji.

Lekovito delovanje:
Kičica je gorak tonik. Deluje kao čist amarum slično lincuri. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praška, vina i tinkture. Ulazi u sastav gorkih čajeva za stomak. Malo je našeg lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, često i uspešno upotrebljava kao kicica: za otvaranje apetita, protiv smetnji u organima za varenje, protiv groznice, malo krvnosti itd. Kičica ima vrlo sitno i plitko korenje. Kicica se ne sme čupati, nego se gornja polovina stabljike u cvatu pažljivo odseče makazama.    
izvor: www.herbateka.com

KILAVICA [herniaria glabra]   

narodni naziv:
kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava

engleski naziv: RUPTUREWORT

Opis biljke:
Kilavica je jednogodišnja, dvogodišnja, a može biti i višegodišnja sitnozeljasta biljka. Stabljika je polegnuta po zemlji i razgrnata. Listovi su sedeći, goli, sitni, nasuprotni i elipticnog oblika. U pazuhu listova nalaze se skupine od 5 do 12 cvetova, koji su takodje sitni, zeleno žute boje. Crne i sjajne semenke imaju oblik sočiva.

Stanište:
Kilavica je na pojedinim staništima prilično raširena i česta biljka. Raširena je na peskovitim i suvim poljima, neplodnom tlu i pašnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Zza lek se bere čitava biljka u cvatu. Biljku je potrebno pažljivo sušiti na senovitom mestu. Ukoliko se ne osuši kako treba, nije lekovita. Sveža biljka je bez mirisa, a osušena ima miris nalik na kumarin. Osušena biljka čuva se u tamnim staklenim posudama. Ne preporučuje se čuvanje u metalnim posudama.

Lekovito delovanje:
Kilavica je odličan lek kod vodene bolesti kao i za lečenje bolesti pluća, bubrega i mehura. Posebno se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bolnog pritiska kod mokrenja, izlučivanja belančevina u mokraći kao i kod kamena i drugih taloženja u mokraćnim organima.    
izvor: www.herbateka.com

KIM [carum carvi]   

narodni naziv:
divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim

engleski naziv: CARAWAY

Opis biljke:
kim je dvogodišnja biljka sa uglastom i razgranatom stabljikom. Listovi su dvostruko perasti, a mnogi sitni listići su pršljenastog oblika. Koren kima je beo oblika šargarepe. Cvetovi su bele boje, skupljeni u štitac. Plod je duguljast i rebrast. Ima pet uzdužnih rebara u čijim udubljenjima su smešteni uljni kanali. Miris semena jako je aromatičan. Ukus je aromatičan, prijatan i greje. Koren ima ista, ali nešto blaže izražena svojstva mirisa i ukusa.

Stanište:
Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirorn na veliku potražnju uzgaja se u vrtovima i na oranicama.

Lekoviti deo biljke:
U jesen, u vreme sazrevanja, bere se seme, a u proleće i koren.

Lekovito delovanje:
Kim ima lagano podražajna svojstva, greje, jača želudac, pospešuje probavu i izlučivanje mokraće. Kim se posebno preporučuje ženama jer pospešuje menstruaciju i smiruje grčeve materice, olakšava porodjajne bolove i sam porodjaj, pospešuje izlučivanje za vreme dojenja.    
izvor: www.herbateka.com

KLEKA [Juniperus communis]   

narodni naziv:
barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obična borovica, smrek, smreka, smrekovina, smreč, smrika, smrica, smrkva, šmrča, fenja, crna smrekinja, crna smrekva, smrekva

engleski naziv: Juniper

Opis biljke:
Kleka je zimzelen grm visine od 0,5 do 7 m, sa vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima, vrlo otporan, gusto i nepravilno razgranat grm. Zeleni plodovi su jajastog oblika, a zreli su okrugli i tamnocrno-ljubičasti, imaju smolast i aromatičan miris i gorko sladak ukus. Čitava biljka je lekovita, ali se najčešće koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi, ljubičaste boje dvogodišnji, dok jednogodisnji zeleni, nisu lekoviti, pa ih ne treba koristiti. Beru se od kraja leta do početka zime, a suše na promajnom mestu. Iglice i mlade grane beru se od aprila do kraja juna, koje se usitne i suše na isti način kao i plodovi. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je okrugla bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeda i okrugla, sa plavom pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju klekovace.

Stanište:
Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krcevinama, pašnjacima, zapuštenim i neobradenim zemljištima.

Lekoviti deo biljke:
Čitava biljka je lekovita. Najviše se skupljaju plodovi. Beru se u jesen i zimu Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz cešće prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, nasute u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Lekovito delovanje:
Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega. Kleka se mnogo više upotrebljava u narodnoj nego u školskoj medicini. Inače, klekinje su kod nas i u drugim balkanskim zemljama jedan od najpoznatijih i najviše upotrebijavanih narodnih i domaćih lekova, isto tako važan i omiljen kao što su hajdučka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kojih se naše kuće ne mogu zamisliti. U narodu se upotrebljava za lečenje mnogih bolesti, za spoljnu i unutrašnju upotrebu: kao diuretik, protiv nazeba, kašlja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i sl., a spolja u obliku spiritusa (Spiritus Juniperi) ili u jakoj rakiji za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i sličnih bolesti. Klekovača je nadaleko poznata veoma aromatična rakija. Upotrebljavaju je i kao domaći lek i dezinfekciono sredstvo. U malim dozama etarsko ulje kleke, pored ostalog, olakšava iskašljavanje. Klekinje ulaze u diuretične čajeve (Species diureticae). Od klekinja se izraduje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). Klekinje, a još cešće etarsko ulje služi za inhalaciju prilikom oboljenja organa za disanje i kao sredstvo za draženje kože. Koristi se u lečenju infektivnih bolesti pluća. Reguliše rad bubrega i pospešuje mokrenje. Etersko ulje prodire duboko u kozu, pa se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, naročito na zglobovima. Reguliše rad organa za varenje, koristi se u lečenju zapaljenskih procesa zeluca i creva. Uvarak od iglica i mladih grana otklanja otok nogu i poboljšava cirkulaciju. Kleku treba koristiti obazrivo, jer preterana upotreba moze dovesti do ostećenja bubrega.    
izvor: www.herbateka.com

KOKOTAC [Melilotus officinalis]   

narodni naziv:
velika djetelina, vodnika, ždralika, žucka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh

engleski naziv: Yellow sweetclover

Opis biljke:
Kokotac je dvogodišnja ili redje jednogodišnja zeljasta biljka visine i preko 2 m. Stabljika je većinom uspravna ili se izdiže i vrlo razgranata. Ima listove slične detelini, samo su po obodu nazubljeni, listići su izduženi i eliptični. Cvetovi su sitni, žuti. Cveta od juna do septembra, 10-15 dana pre cvetanja belog kokotca (melilotus albus). I sam latinski naziv biljke u prevodu znači "medena detelina

Stanište:
Raste u divljini na peskovitom zemljištu, pored puteva, reka, kanala, nasipa, železničkih pruga i drugih napuštenih mesta. Zahvaljujući dugom i razgranatom korenu dobro podnosi sušu. Gaji se i u kulturi kao stočna hrana, a i kao medonosna i lekovita biljka. Razmnožava se semenom. Seje se u proleće. Kokotac je aromatična droga koja nema etarskog ulja.

Lekoviti deo biljke:
Beru se vrhovi grancica biljke u cvatu. Osušena biljlka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida i pritom se oslobadja kumarin.

Lekovito delovanje:
Nekad se droga mnogo više upotrebljavala. Još u starom veku služila je kao lek koji ublažava bolove, tera vodu, steže i si. Upotrebljava se kao narodni lek spolja, u mastima i melemima. Jedno vreme važila je kao lek za oči. U homeopatskoj medicini daju je protiv migrene, grčeva kod dece itd. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana.    
izvor: www.herbateka.com

KOMORAC – MORAC [foeniculum vulgare]   

narodni naziv:
divlja mirodjija, janež kopar, morac, slatki janež, slatki januš, slatki kopar, slatki morac, koromac

engleski naziv: Fennel

Opis biljke:
Komorac je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2 metra. Listovi su plavo zeleni, višestruko perasto razdeljeni a listići igličasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo pljosnati. Plod ima dve semenke.Raste kao divlji i poludivlji svuda oko Sredozemnog mora. Morac ima mesnat koren. Stabljika je valjkasta, razgranata. Uopšte, morac liči na mirodiju, ali je krupniji, razgranatiji, snažniji i veći. Cvetovi su žute boje.Biljka je jakog i prijatnog mirisa, što se bolje oseti kad se protrlja. Ukus je sladak i vrlo aromatičan. Zato morac mestimično kod nas nazivaju »slatka mirodija«. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu, njih treba odbaciti.

Stanište:
Domovina komoraca je južna Evropa pa se i kod nas uspešno uzgaja. Zahteva duboko izorano zemljište.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se bere koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.

Lekovito delovanje:
Komorac se koristi u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, gasova, loše probave, prehlade, a posebno se preporučuje za lečenje gripa. Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva, za lečenje organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Svojim veoma prijatnim mirisom i slatkim ukusom rnorac, pre svega, služi za popravljanje neprijatnog mirisa i ukusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi čajevi i slični lekovi koji se upotrebljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilanih gasova u organima za varenje, sadrže kao glavni i obavezni sastojak morac. Isto tako, i lekovi koji treba da olakšaju iskašljavanje, uvek sadrže manje ili više moraca. Morac ima i važnu profilakticnu moć.    
izvor: www.herbateka.com

KONOPLJA [cannabis sativa]   

narodni naziv:
konopljika

Opis biljke:
Konoplja je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene listove. Stabljika doseže visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. Ženske jedinke su veće i nose brojne neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muške jedinke su manje u obliku metle. Plodovi su sitni, jednosemeni oraščići.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koriste listovi i seme.

Lekovito delovanje:
Koristi se u lečenju žutice i drugih bolesti jetre, teškog zatvora i hroničnog reumatizma.    
izvor: www.herbateka.com