Beograd -- Srbija je, prema indeksu korupcije, na 90. mestu od 163 zemlje, što znači da Srbija i dalje ima ozbiljan problem s korupcijom.

Na skali od 1,0 (koliko imaju najkorumpiranije zemlje) do 10, indeks je 3,0, pokazalo je danas objavljeno istraživanje globalne organizacije za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel. Korupcija do indeksa 5,0 smatra se ozbiljnim sistemskim problemom. Ukrštanjem podataka, vidi se da građani najintenzivniju korpuciju vide u sudstvu, državnoj upravi, zdravstvu i političkim partijama.

Direktor Transparantnosti Srbija Vladimir Goati je, predstavljajući istraživanje, ukazao na to da je Srbija napravila pomak od 2000. Tada je sa indeksom 1,3 bila na pretposlednjem mestu u svetu, ispred Nigerije.

U 2003. indeks percepcije korupcije u Srbiji bio je 2,3, u 2004. 2,7, a prošle godine 2,8. "To je sintetički pokazatelj jer je pojava korupcije teško uhvatljiva, treba biti oprezan i obazriv ako se generalizuje", upozorio je Goati, ocenjujući da se nivo korupcije u zemlji, iako sporo, ipak smanjuje.

Od zemalja na prostoru SFRJ, najmanji indeks ima Slovenija, 6,4, a slede Hrvatska, 3,4, Srbija, Bosna i Hercegovina, 2,9, i Makedonija, 2,7.

Najmanju korupciju imaju Finska, Island i Novi Zeland, gde je koeficijent 9,6, a na dnu su Irak i Mjanmarska unija s 1,9 i Haiti, 1,8.

Šabić: Zadovoljstvo i zabrinutost

Transparensijev indeks percepcije korupcije za Srbiju od 3,0 daje razloge za zadovoljstvo, ali još više za zabrinutost, ocenio je poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

On je u saopštenju za javnost ukazao da je ocena za 0,2 bolja nego prethodne godine, ali izuzetno daleko od nivoa 5,0, što bi značilo da je korupcija svedena na podnošljive razmere.

Poverenik je takođe ukazao da su bivše socijalističke zemlje koje su bolje rangirane od Srbije, kao što su Slovenija, Mađarska i Slovačka, ostvarile značajne rezultate u borbi protiv korupcije striktnom primenom prava na pristup informacijama.

"To su iskustva koja ne smemo da ignorišemo već treba da ih uvažavamo i sledimo", saopštio je Šabić.


Izvor: B92

Korupcija u Srbiji i dalje velika

Srbija je ove godine bolje rangirana na listi „Transparensi internešenela“, sačinjenoj po indeksu percepcije korupcije, ali je i dalje u društvu zemalja u kojima je korupcija sistemski društveni problem.

Srbija ove godine, sa ocenom 3,0, zauzima 90. mesto od ukupno 163 posmatrane države, među kojima su i Gabon i Surinam.

Indeks percepcije korupcije je istovremeno objavljen u celom svetu u ograncima „Transparensi internešenela“, međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije. Indeks se pravi na osnovu 12 različitih istraživanja i studija, koje sprovodi devet nezavisnih institucija među preduzetnicima, analitičarima i lokalnim stručnjacima.

Stručnjaci iz „Transparentnosti Srbija“ ocenili su da je napredak Srbije sa prošlogodišnjeg indeksa 2,8 na 3,0 posledica metodologije obračuna ocene, a ne stvarnog pomaka u borbi protiv korupcije.

Predsednik TS Vladimir Goati istakao je da napredak Srbije u proteklih šest godina pokazuje spori trend kretanja napred i da je potrebno mnogo truda i volje da bi se došlo do indeksa 5,0, iznad kojeg se nalaze zemlje u kojima je korupcija na podnošljivom nivou.

„Srbija će morati da učini daleko više kako bi načinila veliki prodor unapred i dokazala sopstvenim građanima i strancima da je efikasna pravna država, u kojoj se korupcija sprečava, otkriva i kažnjava“, rekao je Goati.

On je ukazao na to da nijedna od zemalja regiona nema skor iznad pet, što pokazuje da je u svima njima korupcija ozbiljan problem, kao i da podaci o percepciji korupcije za Bugarsku i Rumuniju, koje će ući u EU sledeće godine, ne govore naročito dobro o uspešnosti borbe protiv korupcije.

Indeks Bugarske je 4,0, a Rumunije 3,1, dok je od bivših republika SFRJ najbolje rangirana Slovenija sa 6,4. Ispred Srbije je i Hrvatska sa indeksom 3,4, a iza su Bosna i Hercegovina (2,9) i Makedonija (2,7).

Programski direktor TS Nemanja Nenadić istakao je da Srbija mora što pre da razradi strategiju za borbu protiv korupcije kroz kvalitetne akcione planove i njihovu kontrolu i upozorio da se ne može očekivati bitan pomak ako se antikorupcijski propisi donose, a u praksi ne sprovode.

Izvor: Blic

Korupcija u Srbiji i dalje cveta
Srbija je ove godine sa ocenom 3,0 na 90. mestu od ukupno 163 države, u društvu sa Gabonom i Surinamom

BEOGRAD - Srbija je ove godine bolje rangirana na listi "Transparensi internešenela" sačinjenoj prema indeksu percepcije korupcije, ali je i dalje u društvu zemalja u kojima je korupcija sistemski društveni problem. Srbija je ove godine sa ocenom 3,0 na 90. mestu od ukupno 163 posmatrane države, u društvu sa Gabonom i Surinamom.
Indeks percepcije korupcije juče je istovremeno objavljen u celom svetu u ograncima "Transparensi internešenela", međunarodne organizacije za borbu protiv korupcije. Ovaj indeks se pravi na osnovu 12 različitih istraživanja i studija, koje sprovodi devet nezavisnih institucija među preduzetnicima, analitičarima i lokalnim stručnjacima.
Stručnjaci "Transparentnosti Srbija" ocenili su da je napredak Srbije sa prošlogodišnjeg indeksa 2,8 na 3,0 posledica metodologije obračuna ocene, a ne stvarnog pomaka u borbi protiv korupcije. Indeks 10 znači da korupcije u zemlji nema, a 0 da je cela zemlja prožeta njom. Najbolje rangirane zemlje, sa indeksom 9,6, su Finska, Island i Novi Zeland, a najkorumpiranije su Haiti (1,8), Mijanmar i Gvineja (1,9).
Predsednik "Transparentnosti Srbija" Vladimir Goati istakao je da napredak Srbije u proteklih šest godina pokazuje spor trend kretanja napred i da je potrebno mnogo truda i volje da bi se došlo do indeksa 5,0, iznad kojeg se nalaze zemlje u kojima je korupcija na podnošljivom nivou.
- Srbija će morati da učini daleko više kako bi načinila veliki prodor unapred i dokazala sopstvenim građanima i strancima da je efikasna pravna država u kojoj se korupcija sprečava, otkriva i kažnjava - rekao je Goati.
(AG.)

Svi u problemu

Vladimir Goati ukazuje da nijedna od zemalja regiona nema skor iznad pet, što pokazuje da je u svima njima korupcija ozbiljan problem, kao i da podaci o percepciji korupcije za Bugarsku i Rumuniju koje će ući u EU sledeće godine ne govore naročito dobro o uspešnosti borbe protiv korupcije.
Indeks Bugarske je 4,0, a Rumunije 3,1, dok je od bivših republika SFRJ najbolje rangirana Slovenija sa 6,4. Ispred Srbije je i Hrvatska sa indeksom 3,4, a iza su Bosna i Hercegovina (2,9) i Makedonija (2,7). Od evropskih zemalja iza Srbije su i Ukrajina (2,8), Makedonija (2,7) i Albanija (2,6).

Izvor: Press

Evropska komisija: Srbija 3-
Srbija napredovala u 2006. ali Skupština može mnogo bolje, Vlada Srbije takođe, problemi su saradnja s Hagom i kriminal

BRISEL - Srbija je u 2006. napredovala, prema izveštaju Evropske komisije, objavljenom u Briselu, u svim domenima ekonomije, politike, administracije, pravosuđa i bezbednosti. Međutim, naglašava se da Srbija mora da reši čitav niz problema i propusta ukoliko želi u proces evropske integracije.
Pozdravlja se usvajanje novog Ustava Srbije, ali i dodaje da u poslednjoj fazi pripreme Ustava nije bilo dovoljne javne rasprave, kao i da ima nekoliko oblasti koje nisu ispunile očekivanja. Pohvaljena je transparentnost rada parlamenta, s napomenom da "ima prostora za još veći napredak". Vlada Srbija je dobila pozitivnu ocenu, uz opasku da "postoji mogućnost za jačanje političke koordinacije unutar same Vlade". EK zahteva od Srbije da ojača nezavisnost, efikasnost i profesionalizam pravosuđa, kao i da u borbi protiv korupcije treba osnovati nezavisno, centralizovano i specijalizovano telo iz te oblasti.
Ostvaren je napredak na polju zaštite manjina i ocenjeno da se "međuetnička situacija u Vojvodini popravila". Ali, na jugu Srbije i u Sandžaku i dalje je napeta situacija i pomenut je problem Roma. Policija nije dobila prelaznu ocenu, jer se Zakon o policiji ne sprovodi dovoljno brzo, a "zabrinjava i organizovani kriminal u Srbiji". Privatizacija je nastavljena, ali restrukturiranje ekonomije "sporo napreduje i još se nalazi u ranoj fazi". Stav Srbije po pitanju učešće kosovskih Srba u privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji ocenjen je kao nekonstruktivan.
I na kraju, saradnja sa Hagom dobila je negativnu ocenu, jer "nema napretka u hvatanju preostalih optuženika". Napomenuto je da primena Akcionog plana i dalje pati pre svega od nekoordinacije civilnih i vojnih bezbednosnih struktura, kao i uloge i moći tužioca.
(Ag)

Izvor: Press