Империја породице Хомен у сиромашној Србији

ПРОЧИТАЈ И УМРИ - СЛОБОДАН ХОМЕН, ХАРИ ПОТЕР СРПСКОГ АНТИКОМУНИЗМА

Због изразитог антикомунистичког порекла по мајци моја породица је била обележена као антидржавна све до пада режима Милошевића, прича Хомен

О животу и раду државног секретара Министарства правде Слободана Хомена, откако је средином 90-их стао на чело студентског протеста, а онда и Отпора, мање-више све се зна. Да је из угледне породице, увек опозиционо и антикомунистички настројене, и да је младост провео у демонстрацијама рушећи Слободана Милошевића.

У разговору за Пресс Хомен открива породичну историју, порекло презимена, али и до сада непознат податак да је први пут хапшен када је имао 14 година јер се 1986. године усудио да усред града напише „Живео краљ Александар".

- Хомени су Бокељи. Истраживао сам порекло и дошао до података да су се у Боку доселили у првој половини 19. века. Даље нисам успео да нађем ни писане ни усмене трагове. Мој отац је дошао из Котора у Београд да студира Саобраћајни факултет, упознао мајку и остао. И са очеве и са мајчине стране имам склоност ка политици, с обзиром на то да је деда по оцу победио на првим општинским изборима и постао председник Котора - каже Слободан Хомен.

Усташе заклале прадеду

Он каже да су због породичног порекла по мајци, антикомунистичком, он и његова породица били обележени све до пада режима Милошевића.

- Прадеда, прота Душан Суботић, био је свештеник и народни посланик у три мандата од 1919. го 1941. године. Усташе су га зверски мучиле, а онда и заклале са владиком Платоном. Деда Слободан је био један од адвоката на суђењу Дражи Михаиловићу. Три пута је хапшен као народни непријатељ. Мучен је у затвору. Последњи пут је хапшен 70-их година, тако да сам се ја родио у време када је моја породица била увелико проказана као антидржавна. Сећам се још у раном детињству када би се у кући причало о политици да је баба говорила: „Затвори прозор да не чују" - наводи Хомен.

Слободан је крштен у земунској цркви када је имао мање од годину дана.

- Сећам се да смо славили Српску нову годину кришом, Божић и крсну славу Часне вериге 29. јануара, и не памтим нешто осим једне када сам добио пластичну пушку. Толико ми се свидела да сам спавао са њом. Једно вече сам је умотао и ставио код родитеља у кревет. Мој отац је није видео и поломио је пушку, због које сам плакао данима - прича Хомен.

Учитељица га је, каже, мрзела. Била је иначе супруга функционера Комунистичке партије из Словеније.

- У првом разреду сам био добар, а до четвртог врло добар, а када сам се ослободио учитељице, имао сам све петице. Кињила ме је и кажњавала тако што ме је стављала увек да седим у последњој клупи, и то са Ромима. Уместо да усади деци принцип толеранције, седење са Ромима за њу је било казна. А моји другари су били супер. Мржња је изазвала гнев код мене. Имали смо задатак да напишемо шта су месне заједнице и општине. Ја сам написао да су месне заједнице фекалије и то оним погрдним називом на „г", а да у општинама раде људождери. Позвала је на разговор моју мајку, која није хтела да јој доноси кафу, а било је време несташице. Одувек смо се борили против корупције и дискриминације - прича Хомен.

Он каже да није био претерани заљубљеник у школу, односно штребање, али да је схватио да без образовања нема успеха, па је до краја био одличан ђак и добар студент.

- Једно време нас је ухватио напад бежања из школе. Екипа се састајала у 8.15 испред школе, ишли смо на баскет на Калемегдан, па на јутарњу пројекцију у биоскоп. Све док једног јутра разредна није закаснила и упитала нас где ћемо. Иако сам желео да студирам археологију и историју и обожавам српску историју 19. века, уписао сам Правно-биротехничку школу, па Правни факултет. Знао сам да ми једино не могу забранити да се бавим адвокатуром и политиком - додаје Хомен.

"Инструиран" од тетке

Прво хапшење је доживео са свега 14 година.

- Са неколико другова написао сам на зиду некадашње станице милиције Савски венац: „Живео краљ Александар"! После два дана полиција нас је нашла и ухапсила. Полицајац који ме је испитивао рекао ми је: „Па, што не пишеш као сва нормална деца 'Живела Звезда' или 'Напред Партизан', него се бавиш краљем." Одвели су нас код прекршајног судије и пошто сам имао само 14 година, изрекли су ми меру појачаног старатељског надзора. Питали су ме чиме сам писао. Ја сам, наивно дечачки, рекао: „Фломастером, маркером који ми је тетка донела из Париза". Е, зато су у казни написали да сам инструиран споља, од страних служби. Генијално - наводи Хомен.

У средњој школи био је изабран за председника омладине и добио почасни задатак да анкетира и прикупи што више пунолетних који хоће да постану чланови партије.

- Наравно, ја сам више лобирао против него за. Ипак, петоро је изразило жељу. Ја сам сакрио те потписе и код директорке отишао и поносно рекао да нико неће у Савез комуниста. Директорка је била у шоку како нико из њене школе не жели у комунисте. Пуна наде ме је погледала: „Па, могао би ти!" Да, да... једва сам дочекао. Да одбијем - смеје се Хомен.

Политички се активирао, а онда и доживео права хапшења већ на почетку студија, а активно је учествовао на првим демонстрацијама које су организовали Вук Драшковић и Војислав Шешељ.

- Од тада сам био редован, али права борба почиње тек када смо организовали студентски парламент и протесте.

- Студентски и отпорашки дани пуни су и анегдота и опасних прича. Стално су нас пратили. Хапсили су нас, упадали нам у куће, канцеларије, одузимали материјале. Нисмо спавали ноћима код куће. Тада је за мене било незамисливо да радим у државној администрацији и да будем ово што сада јесам, део власти. То значи да смо нешто успели да променимо. Иначе, било је тренутака када је све изгледало безнадежно. Ипак, никада ми није пало на памет да напустим Србију, па сам глатко одбио стипендију за Стенфорд. Никада не бих могао да живим ван Србије - закључује Слободан Хомен.

Милена, Наталија...

Слободан се оженио прошле године девојком Миленом.

- Откад се у наш живот прошлог октобра уселила ћеркица Наталија, све је подређено њој - каже Хомен и открива како је беба добила име:

- Имали смо више имена у оптицају - Наталија, Софија, Хана... На крају смо поред ње ставили папириће са именима и она је рукицом дотакла прво папирић Наталија и тако испунила тати жељу - наводи Хомен.

Скијање, роњење, ордење...

Поред бројних политичких активности, за хобије мало времена има.

- Обожавам да скијам и некада сам тренирао скијање, па сам освајао и треће место на пионирском првенству Србије. Волим и да роним. Остало слободно време посвећујем књигама, обожавам историју, нарочито 19. века, затим ордење. Мој отац је колекционар, а ја сам све активнији - наводи Хомен.

Teкст пренет са: http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/6705-proitaj-i-umri-slobodan-homen-hari-poter-srpskog-antikomunizma.html

Извор: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/152609/Jo%C5%A1+sa+14+hap%C5%A1en+zbog+kralja.html

Слике Пресс: