Da li imate, odnosno - da li ste imali životnu viziju?

Misao, ideju vodilju, koja vam pokazuje smernice, i put od onoga što jeste do onoga što biste želeli da budete...

Ne morate pisati koja je to vizija... Bitnije je da li ste je ostvarili, i ako jeste, kako je taj put izgledao.
S druge strane, ako ste je imali, a niste je dosegli, zašto je to tako? Koliko su tome kumovale spoljašnje okolnosti ili loša sreća, a koliko je vaša zasluga, odnosno krivica?

Koliko praćenje te putanje košta, i da li uopšte mora podrazumevati neka odricanja?

Da li je vizija zapravo nevažna, ili je od suštinske važnosti za postizanje uspeha u bilo kom segmentu života?

Da vas čujem... 

Naravno! Odlazak iz Srbije i zivljenje zivota koji zasluzujem, tj zivota koji cu sam da kreiram  Na zalost, za to u Srbiji ne vidim mogucnosti, barem u mom slucaju.

Mora covek da ima neki plan u zivotu i neki cilj kome tezi...

Kada imas cilj, mozes da razmisljas i o putu do cilja, nacinu da prepreke prebrodis...

Odricanja...
Svakako da postoje, ali prosto, covek ako zaista zeli nesto da postigne mora sagledavati siru sliku...
Ako je to odricanje koje ce se mnogostruko vratiti, problem ne postoji...

Nisam stigao na cilj... ali krecem se u tom smeru... zadovoljavajucim tempom...

Као и у уметничком клизању, тако и у животу, постоји обавезни део и слободне варијације.
Обавезни део сам остварила а неке варијације нисам.
Немам мачку, то ми је озбиљан животни неуспех, па зато мазим уличне.

Ne bas.
Bar ne detaljnu i razredjenu...

Postoje stvari kojima stremim, ali ne i tacno isplaniran nacin kako cu doci do toga...

Cinjenica da sam sa svojih 27 godina promenila dva grada, pet drzava, 8 mesta stanovanja (a bice toga jos), dva jezika, tri skole... dovoljno govori da na Balkanu ne treba previse pustati korene nekih ideja...

Моја детињаста визија је била да ћу путовати луксузним прекоокеанским бродом, и бити грађанин света.

Nemam viziju i ne planiram nikad nista , zivim po osecaju trudeci  se da spoznam sta mi prija a sta ne .
Moj zivot je totalno nepredvidiv i zna da se promeni za jedan dan .
Iz krajnosti u krajnost.
Cenim  osobe koje znaju sta zele i to i ostvaruju .
A u Boga jako verujem .

Prijateljima cesto savetujem da odrede zivotnu viziju...
Ne mora to da bude neki precizno definisan cilj koji moras posto-poto i sto pre da ostvaris...
Vise neka vrsta zivotnog plana kroz koji ces da zivis i cemu ces da tezis...
Nekome je zivotna vizija vezana za usavrsavanje i profesionalni uspeh... meni licno jeste, izmedjuostalog...
Drugi bi da zasnuju porodicu, ili da provedu zivot putujuci svetom...
Znam mladica koji nema drugu  viziju osim mnogo, mnogo novca.
Ono sto je bitno jeste odrediti zivotnu viziju, i imati je na umu, stremiti ka njoj. Kako postajemo zreliji, menjamo nase stavove i prilagodjavamo se. Slicno je i sa zivotnim vizijama.
Bez ikakvog putokaza i cilja zivot nije ni pola zivota kakvog bi ga trebalo proziveti. Vise je lutanje.

da!

imam viziju kako bi trebalo da zivim i cemu da stremim.
moja uvjerenja u tom smislu me stite od stvarnosti koja cesto nije onakva kakva bih voljela da jeste.
a bez tih svojih uvjerenja,ja bih bila nista.

ne osjecam se izgubljeno,iako do cilja jos uvijek stigla nisam.
ili bar ne u mjeri u kojoj bih voljela da jesam.

da,imam viziju,aona je mnogo mnogo mnogo mnogo para...Nemam lazni moral pa da kazem da ne volim kintu..