Zvanična statistika pokazuje da je Srbija neslavni rekorder po neiskorišćenim kreditima i plaćanju penala zbog njih, dok su nam putevi najgori u Evropi, a klinički centri u očajnom stanju - iako je novac za njihovo opremanje obezbeđen.


Ako je suditi po izveštaju Fiskalnog saveta, Srbija je neslavni rekorder po neiskorišćenim kreditima. Naime, godišnje plaćamo četiri miliona evra kaznenih penala zato što skoro četiri milijarde evra ranije odobrenih zajmova za puteve, pruge i drugu infrastrukturu ni nakon 13 godina nije povučeno. Drugim rečima, za 13 godina nisu napravljeni projekti na osnovu kojih bi se realizovali već dobijeni krediti od Evropske investicione banke, Evropske banke ra razvoj Svetske banke i nekih država. Puteva i pruga - onih brzih, nema ni u najavi.
 
Podaci Fiskalnog saveta pokazuju da je od 2002. godine do sada povučeno manje od trećine odobrenih para za javne investicije. Prema objašnjenju Vladimira Vučkovića, člana Saveta, za tekuće infrastrukturne projekte od stranih investicionih banaka i država odobreno je oko pet milijardi evra kredita, od kojih je za sada povučena 1,3 milijarde. Mada je ta činjenica sama po sebi poražavajuća, tu nije kraj naše nesposobnosti. Jer, kako precizira Vučković, Srbija zbog višegodišnjeg kašnjenja u povlačenju odobrenih sredstava plaća godišnje penale od oko četiri miliona evra. Naravno, taj novac plaća se iz budžeta, koji je ionako bušan i zbog kojeg se štedi na svemu i svačemu.
 

Vladimir Vučković
- Najviše nepovučenih kredita ima u oblasti putne infrastrukture. Sve manja ulaganja u infrastrukturu nisu posledica štednje, već neefikasnosti u izvršavanju javnih investicija. Sredstva su dostupna, ali se slabo i nedovoljno koriste. Fiskalni savet je primetio velike nedostatke u proceni, analizi isplativosti i efikasnosti projekata, pa se stiče utisak da se nekada projekti utvrđuju u skladu sa željama investitora i kreditora, a ne u skladu sa realnim potrebama naše države - objašnjava Vučković.
 
On iznosi podatak da se od 2008. godine u Srbiji godišnje gradi svega oko 30 kilometara autoputa, dodajući da je u 2012. kod nas izgrađeno svega 10 kilometara autoputa. Pored toga, dodaje, kašnjenje u korišćenju kredita evidentno je i u železnici i evergetici. Tako navodi da javne investicije u železnici mogu u ovoj godini doneti povećanje od 251 milion evra, a u energetici 130 miliona evra.
 
- Srbija je najgora u regionu po stanju infrastrukture, jer je na 111. mestu od 148 zemalja, dok se Slovenija nalazi na 34. mestu, a Hrvatska na 44. mestu. Srbija, kada su uporedive zemlje u pitanju, izdvaja najmanje na javne investicije u odnosu na BDP - svega 2,5 odsto, dok je kod ostalih to između četiri i pet procenata. Valjda podsetiti da je naša država u 2007. godini, pre izbijanja krize, za javne investicije izdvajala pet odsto - kaže Vučković.

Izveštaj Fiskalnog saveta potvrdila je i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, ističući da ima dosta neiskorišćenih kredita na koje plaćamo penale zbog lošeg upravljanja projektima u prethodnom periodu.
 
- Vlade su se mnogo više zanimale da obezbede kredite i finansije, a manje se vodilo računa o tome da li postoje projekti, da li će se i kako završiti eksproprijacija zemljišta, jer su to česti faktori zbog kojih sredstva nisu povučena. Da ne govorimo o tome da, kada se sredstva odobre, imamo situaciju da se ne izlazi na teren da se napravi projekat - kaže Mihajlovićeva.
 
Ona ukazuje i da su revizione komisije, koje su odobravale takve projekte, često to radile paušalno, pa se došlo u situaciju da "se negde ne vidi naselje, a negde ne postoje odobrena mesta za dalekovod", što znači da je neophodno projektovanje, dodatni novac i vreme za projekte.
 

Zorana Mihajlović
- Novac za projekte nikada nije bio problem, ali je upravljanje njime u prethodnom periodu bilo vrlo loše. Ni danas novac nije problem i za ove projekte koji su u toku, a koji se finasniraju od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj na Koridoru 10 i 11, već je problem to što se nije vodilo računa da li mogu da se realizuju kako je planirano. Sada postoje mentori za svaku deonicu, kao i radne grupe koje svakog dana rade na svakoj deonici koridora, razgovara se sa svim izvođačima, uključujući i one zadužene za nadzor tih projekata - ističe Zorana Mihajlović.

Klinički centri vape, stopa smrtnosti raste

Posebno je zabrinjavajuća činjenica da među projektima koje su međunarodni kreditori prepoznali kao prioritet, a koje godinama ne uspevamo da realizujemo, spada i rekonstrukcija četiri klinička centra. Mada su klinički centri u Srbiji dotrajali i prosto vape za rekonstrukcijom i dodatnom opremom, od odobrenih 80 miliona evra, potrošili smo samo 18,5 miliona evra za radove u Kliničkom centru Niš, dok je preostao 61,5 miliona evra za koje plaćamo godišnje penale.
 
Koliko bi taj novac značio za kliničke centre u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, ne treba posebno isticati, imajući u vidu da smo po stopu smrtnosti, delom i zbog nedostatka opreme i uslova za lečenje, na 17. mestu u svetu, odnosno na nivou afričkih zemalja.

Izvor: Blic

Banana

Imam novce za izgradnju zemlje, ali birokratija nece da snosi odgovornost za projekte...

Ma nemojte kas'ti... 

Браво Вучићу ? 

pa naravno. niko ga ne hvali kako je ustedeo novac od kredita.
a mogao je da ga koristi.
da zna on ili neko od svite da povuce 2 linije lenjirom.
ali ne znaaaaaaaaaaaaaaju..
hebigaaaaaaaa

Beograd -- Srbija, prema proceni Fiskalnog saveta, kasni sa povlačenjem oko milijardu evra odobrenih kredita za šta godišnje plaća penale od oko četiri miliona evra.

Ukoliko bi se od 2015. godine infrastrukturni projekti, za koje je već obezbeđeno finansiranje, izvršavali u planiranim rokovima, postiglo bi se povećanje javnih investicija na 3,5 odsto BDP-a.

Pri tom za tu namenu nisu potrebni novi projekti niti vanredni napori za izvršenje radova „pre roka” – već samo poštovanje planiranih vremenskih okvira za izvršenje postojećih projekata, piše Politika.

Putevi, pruge i mostovi mogu pomoći Srbiji da stane na sopstvene noge. Ovo je zaključak koji se nameće iz izveštaja Fiskalnog saveta, koji prvi put od svog osnivanja kaže da je za njih prihvatljiv i nešto veći deficit, ali pod jednim uslovom – da taj novac ode isključivo u infrastrukturu. To je važno do te mere da može da dovede u pitanje primenu trogodišnjeg plana štednje. Mi smo u recesiji. Pada nam BDP, jer smanjujemo rashode, ali potrebna nam je i neka mera koja će povećati prihode. Jedino kapitalni izdaci mogu da nas pokrenu, a Srbija za te namene ima odobrena sredstva koja ne koristi, a koja mogu da poguraju naš privredni oporavak. Prema oceni Fiskalnog saveta to bi bilo prihvatljivo čak i za MMF pa bi nam to blago odstupanje progledali kroz prste.

Fiskalni savet ukazuje da je izrazita neefikasnost države u vođenju javnih investicija osnovni razlog njihovog malog učinka. Izrada velikog broja projekata ne počinje u planirano vreme, što uz sporo izvođenje radova dovodi do velikih zakašnjenja i troškova. Većinu projekata prate neodgovarajuće projektne dokumentacije, a potom i spora eksproprijacija zemljišta. Loša nam je, takođe, i kontrola izvođača koja je dovodila ne samo do probijanja ugovorenih rokova već i do povećanja cene radova i sporog izdavanja dozvola.

Srbija je, kako navode u Fiskalnom savetu, do početka krize 2009. godine imala prihvatljiv nivo ulaganja u infrastrukturu. Onda je došlo do pada, koji je naročito izražen u poslednje dve godine, kada nije bila izvršena trećina planiranih ulaganja.

„Dakle, umesto da država u periodu krize poveća investicije kao svoje najproduktivnije rashode, i tako ublaži recesione pritiske i podstakne oporavak privrede, desilo se upravo suprotno – nivo javnih investicija je umanjen i u poslednje dve godine čak i prepolovljen u odnosu na pretkrizni nivo”, navedeno je u analizi Fiskalnog saveta.

Fiskalni savet daje i niz preporuka. Kažu da je potrebno unapred utvrditi da li je neka investicija isplativa.

Tako se, na primer, u javnosti često dovodi u pitanje isplativost izgradnje nekih velikih infrastrukturnih projekata poput Koridora 11, koji nije deo definisanih prioritetnih pravaca Evropske unije. Moguće je da je na Koridoru 11 (Beograd – Južni Jadran) potrebno realizovati samo otpočete deonice Obrenovac–Ub i Ljig–Požega pa bi svakako trebalo sprovesti odgovarajuću analizu koja bi ovakve ocene potvrdila ili pobila.

Takođe, pre realizacije nekih drugih velikih projekata koji se najavljuju, kao što je, na primer, brza pruga Beograd–Budimpešta, neophodno je pažljivom analizom prvo utvrditi isplativost celokupnog projekta, kao i to da li treba da bude svrstan u prioritete.

Nadležni ministar bi trebalo na početku godine da se obaveže na izvršenje konkretnih projekata (na primer deonice Koridora 10) koje će se završiti tokom godine i da snosi punu odgovornost za izvršenje preuzetih obaveza. Fiskalni savet smatra da su odgovarajuće organizacione promene potrebne i u Srbiji.

U javnosti se sada najavljuje formiranje posebnog operativnog sektora za kapitalne investicije na najvišem nivou u vladi, koji bi, po uzoru na Veliki Britaniju i Australiju, direktno odgovarao kabinetu predsednika vlade. Formiranje ovakvog sektora moglo bi značajno da doprinese boljem statusu javnih investicija.

Savet takođe ukazuje da je nekoliko velikih investicija u prethodnim godinama izvedeno uz angažovanje „uvezene” radne snage i uvezene materijale za izgradnju infrastrukture („Pupinov most”, koji su podigli kineski radnici, na primer). U ovom slučaju posredni poreski i drugi prihodi, takozvani fiskalni multiplikator i pozitivan efekat, na privredu Srbije daleko su manji u odnosu na druge javne investicije prilikom kojih je uposlena domaća radna snaga i prateća industrija građevinskog materijala. Fiskalni savet smatra da bi vlada prilikom odabira ovakvog modela za izvođenje javnih investicija morala da bude vrlo restriktivna i oprezna.

Izvor: B92