Platila sam oba porođaja, platila sam baki operaciju. Građevinsku dozvolu plaćala sam tri puta, više od 15.000 evra. Na skoro svakom šalteru na koji sam stala ostavila sam poneki evro. I to bez onog obaveznog što treba da platim državi...



Iskustvo Ankice Ž., preduzetnice iz Beograda, samo je jedan, i to drastičan primer korupcije koja je, uz nezaposlenost, jedan od problema koji najviše pogađa građane. Podmićivanje, kaže, nije bio njen izbor, već nužda.

 - Nije reč o tome da sam ja plaćala nešto nenormalno niti nešto što je mimo zakona. Plaćaš, nažalost, nešto što ne možeš da dobiješ kada ideš regularnim putem - priča ova Beograđanka.

 Svesna je da je isto tako mogla da se, kako kaže, cima da prijavljuje da joj traže mito, ali je od toga odustala, jer ne veruje da bi time išta dobila osim glavobolje i opasnosti da ugrozi posao.

 - Ostaje ti da se pomiriš sa sudbinom ili da radiš kako ti kažu, jer kad tebe čeka tvoja porodica i još 19 porodica gladnih radnika, nemaš prava da stopiraš posao i pošalješ ih kući.

 I upravo su zdravstvo i lokalna samouprava, uz pravosuđe, politiku i policiju, oblasti u kojima je, prema mnogim istraživanjima, korupcija najprisutnija. Drugim rečima, iskustva građana su takva da gde god da krenu, ne smeju da krenu praznih džepova. Pojava je, očigledno, uzela toliko maha da su počele da se zbijaju i šale poput one da je u srpski jezik uveden novi padež koruptiv - kome, koliko.

 U anketi “Blica” gotovo dve trećine ljudi priznalo je da im je u nekom trenutku tražen mito, više od polovine njih su sami nudili mito.

 Toliko rasprostranjenu korupciju, prema oceni sociologa Srećka Mihajlovića, pre svega uzrokuje socijalno kruženje sa postojećim pravnim i moralnim sistemom. U njemu korupcija nije sistemski onemogućena, a društvene okolnosti su takve da gotovo niko neće prezati od podmićivanja da bi ne samo zaobišao zakon već i da bi ostvario neka svoja zagarantovana prava, poput prava na lečenje ili da ubrza neke normalne administrativne procese.

 - U doba opšte besposlice naravno da nećete žaliti pare da biste došli do posla. A kako mi reče jedan moj rođak iz unutrašnjosti, u njegovom gradu koji je srednje veličine cena zaposlenja medicinske sestre je 5.000 evra, a komercijaliste čak 7.000 evra - kaže Mihajlović, navodeći da je očigledno reč o sistemu, a ne o pojavi. Rešenje je po njemu, u tome da korupcija postane neisplativa, da kazne budu mnogo veće od eventualne koristi koju bi onaj koji uzima mito mogao da ima.

 Da postoje slučajevi kada nisu građani ti koji daju mito, pokazuje i nedavni slučaj sa dopunskih izbora u Srbobranu, gde je policija morala da interveniše zbog dojave da se građanima nudi po 1.500 dinara za glas, a jedan građanin svedočio je da su stranački aktivisti nudili čokolade, šećer i ulje kako bi ljudi glasali za njihovu stranku.

Izvor

Ova karikatura ko stvorena za nas

јасно...вредна и поштена предузетница која свим својим радницима уплаћује доприносе увек наиђе на зле корумпиране фашисте у државним органима

Mrgi,а šta je potrebno da se desi ili dokaže,pa da bi ti priznao da je država Srbija sva izjedena korupcijom?

хкј,а шта је потребно да се деси или докаже па да би ти признао да гомила приватних предузетника не плаћа пензијско и здравствено за своје робо...пардон раднике?

Ništa.To već znam.

Samo što to nije poenta.

znači poenta je da inspekcija koja zivi od para poreskih obveznika ne radi posao.

Pa naravno kad su se namnozili po drzavnom aparatu...
Isto ko bankari, valjda nisu mogli da nadju poshten posao pa otishli u milicajce, inspektore, shalterske sluzbenice i druge ljude koji su na pauzama... 

Pa da ga uhapse, salim se