Alarmantan zaključak više hiljada svetskih naučnika

Imamo deset godina da spasemo planetu

Razvijeni svet ima još samo deset godina da smanji emisiju štetnih gasova, ili rizikuje takvu klimatsku promenu da će mnoga mesta na Zemlji postati nemoguća za život.

Ovakvi alarmantni podaci dolaze od grupe naučnika koja radi na završnom nacrtu izveštaja Međuvladine grupe za klimatske promene (IPCC). Izveštaj će biti objavljen naredne nedelje, a rezultat je rada hiljada naučnika širom sveta koji su proučavali promene klime na svim krajevima planete i predviđali kojim tempom će se one ubrzavati.

Zaključak je jednoglasan: ukoliko čovečanstvo odmah počne da smanjuje ukupnu emisiju gasova staklene bašte u atmosferu, imaće mršavu šansu da zadrži globalno zagrevanje na podnošljivom nivou.

Rezultati ove svetske studije obuhvataju i podatke kao što su uništenje džungli Amazona i Velikog koralnog grebena u Australiji, kao i migraciju na stotina miliona ljudi iz ekvatorijalnih delova planete na sever. Još jedan rezultat je i podizanje nivoa svetskog mora usled topljenja leda na polovima. U Evropi leta će postati nepodnošljivo vruća, posebno na jugu - u Grčkoj, Španiji i Italiji, dok će se Velika Britanija i Skandinavija suočiti sa letnjim sušama i olujnim zimama.

„Ključni su narednih deset godina. U toj deceniji moramo značajno da smanjimo emisiju štetnih gasova. Posle toga biće jako teško“, kaže Ričard Bets, šef istraživačkog tima u „Hejdli centru“ za klimatska predviđanja.

Najveća briga naučnika je to što će porast temperature i nivoa gasova staklene bašte porasti toliko da će poremetiti prirodne sisteme koji inače drže takve promene pod kontrolom.

Polovinu od 24 milijarde tona ugljen-dioksida koji potiču od ljudske aktivnosti apsorbuju šume i okeani, bez kojih bi svet već bio topliji za nekoliko stepeni nego što je sad.

Ali šume nestaju, zemljište se suši, a mikrobi razaraju organsku materiju. Sposobnost okeana da apsorbuju ugljen-dioksid smanjuje se što je temperatura vode viša.

Poslednja istraživanja pokazuju da će takve korenite promene doći kada nivo ugljen-dioksida dostigne nivo od 550 delova na milion, što je dvostruko od prirodnog nivoa tog gasa na Zemlji. To će se, po predviđanju naučnika, dogoditi između 2040. i 2050.

- Za sada je emisija ugljen-dioksida koju proizvodi čovečanstvo pod nekom vrstom kontrole od strane prirode. Ali kada dostignemo kritičnu tačku, i sama priroda će početi da povećava emisiju - kaže Bets.

Njegova upozorenja podržava i dr Malte Majnshauzen sa Instituta „Potsdam“ u Nemačkoj. On kaže da je jedina šansa ljudi da zadrže nivo ugljen-dioksida na 450 delova po milionu, ali dodaje i da su naučnici svesni koliko je to nerealno. Vlade najvećih svetskih zagađivača nisu jednoglasne u suočavanju sa problemom, a najbolju šansu imali bi upravo kada bi se u narednih nekoliko godina svet ujedinio oko ideje zadržavanja emisije štetnih gasova na sadašnjem nivou.

- Moramo da se potrudimo da emisija ugljen-dioksida dostigne svoj vrhunac 2015. a da se onda smanjuje za tri odsto godišnje. Ako nivo gasova nastavi da raste i posle tog datuma, biće ga nemoguće kontrolisati - kaže Majnshauzen.

    Barozo optužen za licemerje

    Žoze Manuel Barozo, šef Evropske komisije, optužen je za hipokriziju, budući da se zalaže za automobile koji manje zagađuju klimu, a sam vozi automobil koji „guta benzin“ i maksimalno zagađuje okolinu. Barozo je prošle nedelje podržao predlog kojim se proizvođači primoravaju da u narednih šest godina smanje emisiju štetnih gasova iz njihovih vozila za više od 25 odsto. S druge strane, piše „Sandej tajms“, Barozo vozi „folksvagen tuareg“, koji emituje 275 grama ugljen-dioksida po kilometru, a prosek je 163 grama. Barozo se branio time da je automobil „tuareg“ izabrala njegova supruga Margarida i da se njime retko vozi. Najčešće se vozi „mercedesom“ koji je u vlasništvu Evropske komisije. Jan Kovalčik, zeleni aktivista, kaže da bi Barozo „kao političar visokog profila trebalo da vodi ljude svojim primerom i da promeni svoje životne navike“. Stavros Dimas, evropski komesar za zaštitu životne sredine, vozi „hondu“ koja ima mnogo manju emisiju štetnih gasova.

    Zeleni dan u Italiji

    U Rimu, Milanu i drugim italijanskim gradovima juče je uvedena zabrana vožnje automobila i motora kako bi se smanjio nivo zagađenosti vazduha. Stanovnici tih gradova umesto kolima idu peške, voze bicikle i rolere ili koriste javni prevoz. Od zabrane nisu izuzeti ni fudbalski navijači koji idu na stadione. U tim gradovima juče su pojačane linije javnog prevoza. Jučerašnja zabrana je prva koja je uvedena ove godine. Slične zabrane italijanski gradovi uvode uglavnom tokom zime, kako bi smanjili nivo štetnih gasova u vazduhu.


Izvor: Blic

Da bi se tu bilo sta promenilo najbolje bi bilo da se menja svest ljudi, ali za to nije dovoljno ni 100 god. a ne 10. Drugo malo brze resenje je da to rese drzavne vlasti propisivanjem ogromnih poreza za automobile koji zagadjuju, ali ni za to nije dovoljno 10 god. da se to uradi na globalnom nivou.
10 godina nije dovoljno ni za sta.
Inace automobili koji ne zagadjuju su pronadjeni pre mnooogo godina ali se to sada drzi kao stroga tajna da ne bi slucajno ugrozilo valike danasnje proizvodjace automobila, kao i da bi se odrzala cena nafte na svetskom trzistu.

 UN objavile alarmantan izveštaj o globalnom zagrevanju
Očekuju nas velike suše, oluje i poplave

Novi izveštaj Ujedinjenih nacija koji je predstavljen juče u Parizu samo je potvrdio ono na šta mnoge druge analize i izveštaji već godinama upozoravaju - planeta će, pod teretom globalnog zagrevanja postati značajno toplija, nivo mora će do 2100. godine porasti za nekoliko desetina centimetara, a jake kiše, sve toplije vreme i češće oluje su, prema zaključku preko 2.500 svetskih naučnika, nešto na šta pod hitno moramo da se naviknemo.

U izveštaju se navodi da se do kraja veka na Zemlji očekuje porast prosečne temperature od 1,8 do čak 6,4 stepena Celzijusa, što će značiti - širenje sušnih oblasti i smanjenje površina obradivog zemljišta. To će dovesti i do migracije stanovništva. U istom periodu, nivo mora će se povećati između 28 i 59 centimetara, što će izazvati plavljenje nižih priobalnih područja. U drugoj polovini ovog veka istopiće se ledena ploča na Arktiku i doći će do usporavanja Golfske struje, koja je ključna za život u Atlantskom okeanu. Zbog toga preti izumiranje brojnih morskih vrsta. Uz to, ono što već sada osećamo kao promenu klime, a to su tople i blage zime, postaće još izraženije. Velika opasnost preti i od oluja, koje će biti mnogo jače i učestalije, a koje bi mogle da usmrte na desetine hiljada osoba u priobalnim područjima Azije.

Najveći uzrok svih navedenih klimatskih promena su ljudske aktivnosti poslednjih godina, navodi se u novom izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) koji radi pod patronatom UN. Od svih mogućih uticaja na promenu klime, ljudski udeo je čak 90 odsto i to pre svega zahvaljujući sagorevanju fosilnih goriva, kaže se u izveštaju UN.

Temperature su u prošlom veku porasle za 0,7 stepeni, a od 1850. godine, od kada se beleže temperaturne promene, deset najtoplijih godina bile su u periodu od 1994. do 2007. godine.

Izveštaj IPCC, koji okuplja 2.500 naučnika iz 130 zemalja, prvi je od četiri planirana za ovu godinu. U preostala tri izveštaja biće navedeni konkretniji detalji mogućnih pretnji i načini borbe protiv promene klime. Zvaničnici UN nadaju se da će izveštaj dovesti da hitnih akcija vlada i kompanija da učine daleko više u smanjenju emisije gasova staklene bašte. - Javnost posle ovoga ne bi smela da se povuče i kaže: „Pa, mi tu ništa ne možemo da uradimo“. Svako ko posle ovakvih rezultata ne preduzme ništa, biće jednog dana u istoriji zabeležen kao neodgovoran - rekao je Ahim Štajner, izvršni direktor programa UN za životnu okolinu.

Ukupno 35 bogatih država potpisalo je Protokol iz Kjota, kojim se ograničava emisija štetnih gasova. Ali, Protokol ističe 2012. a veliki svetski emiteri gasova - SAD, Kina i Indija, nisu ispoštovale sporazum. Predsednik SAD Džordž Buš povukao je SAD iz Protokola 2001. uz obrazloženje da su odredbe tog dokumenta „ekonomska ludačka košulja“.

A Petrović

    Ekološke muke komesara

    Stavros Dimas, evropski komesar za zaštitu životne sredine, razljutio je evropske proizvođače automobila naručivši „ekološki“ automobil na gas japanskog proizvođača „Tojote“. Komesar EU iz Grčke trenutno vodi veliku bitku da se na nivou EU ograniči emisija ugljen-dioksida iz novih automobila. EU namerava da za nove automobile uvede kvotu od 120 grama ugljen-dioksida po kilometru do 2012. Na meti ekologa se nedavno se našao i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo koji poseduje „tuareg“ nemačkog proizvođača VW, koji na kilometar izbaci čak 265 grama ugljen-dioksida.

    Ekstremno visoke temperature u Srbiji

    „Temperature u Srbiji su u januaru bile ekstremno visoke i značajno su premašile prosek uobičajen za to doba godine“, izjavila je klimatolog Hidrometeološkog zavoda Srbije Jasminka Smailagić. Ona je kazala da su u januaru na sedam mernih stanica u Srbiji prevaziđeni apsolutni ekstremi do sada, a temperature su od prosečnih odstupale od četiri do sedam stepeni.

    (Beta)
    Obojeni sneg u Sibiru

    Pripadnici ruske službe za vanredne situacije stigli su u Omsk, oblast Sibira gde je obojeni sneg neprijatnog mirisa pao tokom ove nedelje na oko sto kvadratnih kilometara. Sneg, koji je pao u sredu popodne, obojen je žuto, zeleno i narandžasto. Naknadno je saopšteno da sneg nije otrovan i da ne potiče od hemijskog zagađenja, već je „verovatno“ posledica prašine koju je vetar podigao u vazduh iz susednog Kazahstana.


Izvor: Blic

za 10 godina neće se ništa promjeniti

Zabrinjavajuce i nezapazeno plasim se 

 Evropska komisija čvrsto rešena da sačuva prirodnu sredinu

Evropa preti zatvorom zagađivačima

Zagađivačima u Evropskoj uniji je odzvonilo. Evropska komisija će predložiti uvođenje novčanih sankcija i zatvorskih kazni za „zelene zločine“ poput ozbiljnog zagađenja prirodne sredine. Prema pisanju „Fajnenšel tajmsa“, nacrtom predloga, koji treba da bude usvojen u Evropskom parlamentu, određene su minimalne kazne za najteža krivična dela poput zagađenja koje izazove smrt ili transporta opasnih materija tokom kojeg se nanese šteta zaštićenom prirodnom staništu.

Zvanični Brisel je bio prinuđen da reaguje zbog toga što članice različito kažnjavaju krivce za ekološke incidente, zagađivače i ilegalno odlaganje otpada, što velikim kompanijama ostavlja mogućnost da se izvlače na nacionalne zakonske odredbe.

Direktori kompanija biće smenjeni, a kompanije obavezane da obave čišćenje okoline ukoliko se dokaže da je zagađenje izazvano njihovim nemarom. Komesar za prirodnu okolinu EU Stavros Dimas založio se za usvajanje ovog predloga nakon curenja toksičnog otpada iz broda u Obali Slonovače prošle godine, kada je stradalo deset osoba, a nekoliko stotina se razbolelo. Međutim, uvođenje zatvorskih kazni za zagađivače poteže i pitanje nacionalnog suvereniteta među 27 članica Unije. „Komisija je dala izazov državama članicama. Pitanje suvereniteta, koje je do sada bilo tabu tema, širom je otvoreno“, kaže Skot Krosbi, pravnik iz Brisela.

Da se EU ne šali kada je u pitanju očuvanje prirode svedoči i jučerašnji predlog Evropske komisije kojim se od proizvođača automobil zahteva da do 2012. godine smanje emisiju ugljen-dioksida za 18 odsto. Iako je Evropska komisija želela da se štetni izduvni gasovi smanje za 25 odsto, predlog nije prošao zbog otpora automobilske industrije u Nemačkoj, koja je najjača u Evropi. U studiji Asocijacije evropskih proizvođača automobila (ACEA) navodi se da će uvođenje novih tehnologija povećati cenu automobila u proseku za između dve i četiri hiljade evra. Cilj Evropske komisije je da svi novi automobili proizvedeni na tlu Unije do 2012. godine mogu da emituju 120 grama ugljen-dioksida po kilometru. Poslednje ograničenje koje je u EU uvedeno bilo je 2005. i iznosilo je 162 grama ugljen-dioksida po kilometru.

Očekuje se da će ovaj predlog dobiti podršku među poslanicima u Evropskom parlamentu, nakon čega ide na usvajanje u vladama država članica. Već sada je izvesno da će izazvati sukob između jakog „zelenog lobija“ u Briselu i automobilske industrije. Nemačka kancelarka Angela Merkel se već svrstala na stranu proizvođača automobila, izjavivši da nikada neće pristati na predlog koji „omogućava kažnjavanje proizvođača automobila“.

Nemačka kancelarka, koja trenutno predsedava EU, zapretila je prošle nedelje da će blokirati predlog Evropske komisije zahtevajući da se različiti limiti postave za različite tipove automobila.

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, istakao je da će nova pravila pomoći automobilskoj industriji da postane prilagodljivija:

„Automobilska industrija je srž naše ekonomije. Mi moramo pozitivno da odgovorimo na klimatske promene i dugoročno gledano, ovaj predlog će pomoći industriji. To je od ključne važnosti i za proizvođače i za kupce“.

A. P.

Izvor: Blic

Ma nista se nece promeniti...Ima da nestanemo kao dinosaurusi...

Grešiš , biće još gore nago što je danas

Vulkan Krakatau kad je eksplodirao izbacivao je dnevno vise stetnih materija nego sve fabrike na svetu zajedno.Zime su bile malo hladnije,leta toplija i evo nas ovde.

da mi to prepustimo amerikancima, ipak su oni zaduženi za spašavanje sveta