psiholog , psihijatar, neuro ?
Tim redom nece da omane.

Ne bih baš rekla da se radi o povodljivosti, već o jednostavnom poštovanju socijalnih normi u miljeu u kom se krećemo. To je deo života u civilizaciji i ponašanje koje obezbeđuje socijalnu prihvaćenost.

Mene su vaspitali da budem ''divlje'', slobodno dete, da govorim šta mislim i radim isključivo što mi se radi (a da nije na štetu drugih - podrazumeva se), pa sam opet odrastajući naučila da postoje ponašanja koja u društvu moram ispoštovati ako mi je do daljeg viđanja sa tim društvom; kao i one radnje i ponašanja koje praktikujem u tišini doma svog.

Ne vidim to kao kameleonsko ponašanje, već - as I said - prilagođavanje ponekad besmislenim i banalnim socijalnim normama. Posna slava, recimo, my worst nightmare od tih manjih događaja. Pa opet svakog januara odem, ispoštujem i krijem svoje divljaštvo tako što trepćem par sati i niko ne misli da sam čudak. 

Bili mi u kaficu i bio neki nas drug sa nama. U tom kaficu se slusa neki rockic i bila je svirka u tom fazonu. E sad, drustvo ko drustvo, veseli se uz muziku, igra a on covek to ne voli previse ali eto, popricao sa nekim ljudima, malo se proveselio sa nama, popio neko pice i otisao svojim putem malo kasnije. Htedoh da kazem, ako neko ne uziva u necemu vrlo lako moze da bude tu neko vreme pa da ode. Drustvo ionako nije koncipirano da svi uzivaju podjednako u svemu. Kakvi bi mi ljudi bili kada ne bismo isli na slave, proslave, svadbe i druge dogadjaje posto ih ne volimo previse? Jednostavno, asocijalni a i vrlo losi jerbo neka proslava nije do jela i do muzike vec do same proslave i coveka koji slavi a samim tim sto ne bismo otisli znacilo bi da jednostavno ne postujemo coveka koji slavi nesto (osim naravno ukoliko je nas izostanak opravdan nekim razlozima  )

Ali.. to drustveno-prihvatljivo ponasanje nije uklesano u kamenu...
Ono je kao i mnogo toga... promenljivo...
Mislim.. ako je jedna od osnova prava kao veoma rigidnog skupa pravila i to da se uskladjuje sa potrebama i razvojem drustva, zasto bi neke lakse stvari... kao sto je nacin proslave rodjendana... bile tolika kost u grlu i nesto na sta se pristaje... iz obzira prema drugima... ili sta li vec?

Jednostavno, ljudi su različiti, i ono što je za nekog uživancija, za drugog je noćna mora.

Evo na primer: ovaj forum i njegova pravila.
Samim tim što smo tu, dogovorili smo se da ćemo da pošujemo ta pravila.
I poštujemo ih, iako ponekad najradije ne bismo. Ali moramo, jer ona određuju naša prava i obaveze, štite nas i štite druge od nas.
Pa i pored svega toga, ima onih koji ih, namerno ili ne, krše.
I onih koji su totalno ravnodušni i na Burek i na pravila i na ovakav vid komunikacije.

Ubaciš to u neformalne ljudske odnose i učiniš ga široko rasprostranjenim i dođi ćeš na isto... I čik pa budi monstrum i ne dođi nekom na rođendan sa kim si dobra i ko ti je drag, a tebi se baš tog dana slušaju Ramonsi i nokti boje u crno. 

p.s. Sve tekovine čovečanstva, pa i jezik, sklone su promenama. Zato se i držimo nekih ustaljenih pravila, daju nam sigurnost (tradicija kao dobar primer) i čine da budućnost vidimo kao izvesnu, iako ona to apsolutno nije.

E ovo mi se svidja 

Znaci.. sve se svodi na sigurnost i dopadljivost...

Ne mora da znaci da je moje tumacenje tacno... samo razmisljam na glas...

U nekom prEseku i prOseku... da...

Prilagođavanje... kamuflaža... Dekster. 

Zato sto se ne svidja svakome sve a kada bi odstranjivali sve sto nam se ne svidja postajali bi sebicni i asocijalni. Postoji naravno sloboda licnog izbora ali neki put je jednostavno ne mozemo toliko slobodno primenjivati. Ustvari, mozemo ali bi nas odvelo u nesto sto mozda ne bi bilo toliko dobro po nas

Ali, ovde se ne radi o svemu i svacemu, vec o jednom obliku, izlolovanom problemu, ljudskog ponasanja... pri cemu... opet... postoji dovoljno veliki broj onih kojima se taj vid ponasanja ne dopada...
Znaci... postoji zajednicka tacka preseka u ponasanju koju mnogi smatraju neprihvatljivom...

Ne govorim ja o svemu sta nam smeta... ovde je iznesena konkretna situacija...