hahahahahahahahahahahahahahaha hahahahahahahahahahahahahahaha hahahahahahahahahahahahahahaha hahahahahahahahahahahahahahaha hahahahahahahahahaha  ha

Ja sam jasno napisao. barem kada je vecina jela u pitanju. to sto vi nevidite...
Cinjenica je da ako hoces to da radis od srca i sta ti ja znam to jeste umetnost kao svaka druga, ali ako to radis samo da bi nesto pregrizao a pritom to nesto treba da ima pristojan ukus , to nije nikakva umetnost, naprotiv paracenje vrlo jednostavnog algoritma. Fizikalija.
Jedna cinjenica. Zasto mene moja keva/kuma/baba nerviraju kad kuvaju.
Naprave jednom sarmu da bude SAVRSENA, naprave sledeci put nema veze sa time... dobra je, moze da prodje, ali nije to to... pitam sta je i kako je..., pa malo sam eksperimentisala... i svaki jebeni put tako... aman ako je nesto dobro ne treba menjati i eksperimentisati pa najbolje stvari se uvek pare identicno!

Ponedeljak:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-To, sarma, jes, sarma, super, sarma, volim sarmu! Daj deset komada.
Utorak:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Sarma! Super, sarma, volim sarmu! Daj osam!
Sreda:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Dobro, volim sarmu, super. Daj sest.
Cetvrtak:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Opet sarma! Dobro, volim sarmu. Daj cetiri.
Petak:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Ajde, volim sarmu. Daj tri.
Subota:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Jao, bre, opet sarma. Pa volim ja sarmu. Daj dve.
Nedelja:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-Pa dokle bre vise sarma. Ajde daj jednu.
Ponedeljak:
Ponedeljak:
-Mama, sta ima za rucak?
-Srama.
-To, sarma, jes, sarma, super, sarma, volim sarmu! Daj deset komada.

Ah... taj vic donosi mnogo lepih uspomena nema nikog ko to prica bolje od mog druga krstica