Srbija duguje 8,9 milijardi evra

Autor: I. R.

Beograd - Dug Srbije na kraju oktobra iznosio je 8,93 milijarde evra i prema svetskim kriterijumima spadamo u red nisko zaduženih zemalja. Od ukupnog duga, direktne obaveze države iznose 8,01 milijardu evra dok se indirektne obaveze (garancije izdate za kredite koje su uzimala javna preduzeća), kreću oko 913 miliona evra.

Dug države iznosi 30,9 odsto bruto društvenog proizvoda, dok je maksimalno prihvatljiv odnos 60 odsto. Udeo duga je u prethodnih osam godina smanjivan zahvaljujući pre svega povećanom rastu BDP, otpisu obaveza prema Pariskom i Londonskom klubu poverilaca, prevremenoj otplati i redovnom servisiranju. U ovom trenutku Srbija ne duguje novac Međunarodnom monetarnom fondu - izjavio je juče na konferenciji za novinare Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor Ministarstva finansija.

Prema njegovim rečima, u javnom dugu Srbije, spoljna zaduženost iznosi 4,84 milijarde evra, a unutrašnja 3,17 milijardi evra. Na 76 odsto obaveza država plaća fiksne kamatne stope, a na preostalih 24 odsto varijabilne. Više od 75 odsto duga je u evrima. „Ove godine je za otplatu dugovanja izdvojeno 554,6 miliona evra od čega su 383 miliona za otplatu glavnice, a 171,6 miliona evra za servisiranje kamate. Kad je rečo 2009. godini planirano je da se za izmirivanje obaveza prema inostranim poveriocima izdvoji 587,6 miliona evra od čega 178,3 miliona za kamate i 409,3 miliona evra za glavnicu, ali će ukupni iznos ipak zavisiti od daljeg kretanja kamata na međunarodnom tržištu“, rekao je Maričići naglasio da Srbija neće imati problema sa vraćanjem duga sledeće godine niti bi mogla da se suoči sa problemima u otplati. On je podsetio da svako povećanje javnog duga podrazumeva povećanje rashoda u budžetu koji se finansiraju iz sredstava poreskih obveznika.

Maričićje najavio da će država, do kraja godine, emitovati državne zapise sa rokom dospeća od 90 dana kako bi, pre svega, bio pokriven minus u budžetu, ali i da bi se podstakao razvoj domaćeg finansijskog tržišta ponudom novih državnih hartija od vrednosti. On nije mogao da precizira koliko novca država namerava da prikupi tom emisijom niti koju će kamatnu stopu ponuditi jer je u toku procena koliko će biti državni prihodi do kraja godine, kao i koja bi kamata obezbedila najbolji promet državnih hartija od vrednosti. Ipak, on je ukazao da će državne zapise moći da kupe sva zainteresovana lica, pa i građani, a za sve potencijalne kupce važiće ista cena. Maričićsmatra da u Srbiji ima banaka, fondova, kompanija i građana koji bi mogli da budu investitori u državne hartije.




Izvor: Danas