Eh, prvi bi bio dobar, da nisam čitao Daglasa Adamsa, i njegovu pripovjetku koja je malo nespretno prevedena "Keksi".  Tako da, sigurno se nije desilo tvom prijatelju.

blam 2, razlicita meta, isto rastojanje

Pa... bilo je pre 5-6 godina, spremao sam se do grada nesto, i da svratim do jednog saradnika... istusiram se i operem kosu, i vidim da mi je malo vremena ostalo do pokreta, a kosa oprana, pa sva "vesela" i ne da se smiriti...
Tad sam ziveo sa roditeljima, zajednicko kupatilo, dohvatim gel i natrpam na kosu i uspem da je obuzdam (jeste da je bila ...cvrsta kao riblja kost ali bar me nije nervirala) i krenem. Stignem kod coveka, reze on meni neke stvari na cd i nesto me gleda popreko... sad, ja osecam da je negde neki jak miris ali nemam pojma sta je. U tom nailazi njegov brat, pogleda me i pita: jesi se ti toliko namirisao? ja kazem: nemam pojma, osecam neki jak miris ali ne znam sta je...

kad se vratim kuci pogedam u onaj gel i imam sta i da vidim: gel je za wc skoljku!!!....

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebalo dugo da ceka, odlucila je da kupi knjigu da bi joj vreme brze proslo. Kupila je knjigu i kutiju keksa. Sela je u cekaonicu da je niko ne bi uznemiravao. Pored nje je bila stolica sa keksom, a pored stolice sa keksom jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela da uzama keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista ne rece i nastavi da cita knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti do sada bih ga vec udarila! Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covek pored nje, ne obaziruci se ni na sta, je uzimao isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u kutiji i devojka pomisli: bas me interesuje sta ce sad uraditi!! Covek uze poslednji keks i podeli ga na dva jednaka dela. "Ovo je zaista previse!" poce da sikce devojka, uze svoje stvari, knjigu, torbu i ode iz cekaonice. Kada se pribrala malo i kada ju je prosao bes, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neprijatne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci i u tom trenutku ugleda kutiju keksa jos uvek nenacetu. Postidela se kao nikada u zivotu i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio gospodinov koji je sedeo pored, ali koji je, bez sokiranja, besa ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, koja se osecala povredjenom, uzdrmanog ponosa i osecanja.