Finansijska i ekonomska kriza
Slaviša Tasić, Trzisno resenje at Saturday, June 27, 2009 27 Jun

Komentator pita da li je pravilnije sadašnju krizu zvati "ekonomska" umesto "finansijska". Finansijska se lako rešava infuzijom dodatnog kapitala, dok ekonomska mora da se preleži.

Slažem se da je ova kriza sada definitivno ekonomska, a pitanje je koliko je ona uopšte i bila samo finansijska. Čak i na njenom vrhu, u vreme američkog navodnog kreditnog kraha, podaci su pokazivali da je, osim za nekoliko najvećih i najvidljivijih banaka, kreditna aktivnost bila nepromenjena. Drugo, verovatno je da i kod najvećih banaka ključni problem nije bila likvidnost nego nepoverenje u kreditnom sistemu. Mnoge od njih su imale keš, onda su dobile dodatni keš od države i Feda, ali ga i dalje nisu pustale u opticaj nego sedele na njemu, iz straha da ne pozajme onome ko uopšte ne može da ga vrati. Država je pumpala likvidnost, ali likvidnost samo po sebi nije bila srž problema.

A onda je na scenu stupila režimska neizvesnost i kriza je od kratkotrajne finansijske, preko ekonomske, postala političko-ekonomska. Režimska neizvesnost je situacija u kojoj niko ne zna šta će vlast sledeće da uradi. To je glavni razlog zašto je finansijska kriza iz 1929. pretvorena u veliku depresiju koja je trajala sve do 1945. Obama je još kao predsednički kandidat najavljivao velike regulatorne promene i sigurno je da će do velikog porasta finansijske i druge regulacije uskoro doći. Kada se tome dodaju izvesni dolazak socijalizovanog zdravstva i velike ekološke regulative, pa sve do antibiznis retorike, kulta ličnosti i kvazifašističkih inicijativa, optimalna reakcija investitora je čekanje i gledanje. To je bilo jasno po kretanju berze od oktobra prošle do januara ove godine. Iako se finansijski sektor polako oporavljao, berza je padala jer je postajalo sve jasnije da dolazeći politički režim neće stvoriti dobru poslovnu klimu. I tako je sve do danas.

Zato ja nemam mnogo poverenja u ocene da kriza prolazi krajem ove ili početkom sledeće godine. Čini mi se da su one zasnovane na ekstrapolaciji istorijskih podataka (jer recesije otprilike traju toliko), a ne na analizi mogućih racionalnih reakcija investitora na režimske promene. Kriza može da traje mnogo duže, upravo zbog režimske reakcije. Berzanski slom je bio sličan i 1929. i 1987., pa je posle jednog usledila petnaestogodišnja depresija, dok su posle drugog poslovni ljudi otresli prašinu i nastavili. Reagan na sreću nije "reagovao" na krizu, kao što Huver i Ruzvelt jesu. Kraj svetske krize ne zavisi samo od američkog nego i od evropskih i drugih režima. Evropa je stagnantna već decenijama ali je na ovu krizu reagovala dosta blaže, što je dobro. Azijske zemlje, koliko znam, nisu ni reagovale, tako da će tamo oporavak najbrži

Kriza je tek krenula ... nema tu nekih velikih sistemskih promena, a i nije samo izvor krize u ekonomiji, nego i u celom poremećenom sistemu vrednosti u savremenoj civilizaciji. Uporište ekonomije je samo društvo koje svojim radom učestvuje u toj istoj ekonomiji. Kad poremetiš društvo, tj promeniš princip u kojem je rad neophodan uslov uspeha, propada i ekonomija. Nema rada - nema ekonomije. Amerikanci već odavno imaju razne pokrete koji skreću pažnju na izmeštanje industrije u zemlje trećeg sveta i na činjenicu da zato sve manje ljudi može da se ostvaruje kroz rad. Zato mi je uvek delovalo smešno ovo pozivanje srpske politike na "evropske vrednosti" itd. Te vrednosti su u qrcu, zato je na kraju i ekonomija krahirala.

mislim da si ti mislio umesto "rada" na proizvodnju!
amerikanci rade i to dosta.

americhki zlatni period i jesu bile 5o-te i rane 60-te - oni su iskoristili WW2 da unishte industrije nemachke ,italije ,francuske i drugih zapadnoevropskih zemalja kao i japana . takodje su britance nachinili zavisnim od sebe - tako su izashli iz recesije .  . sad je to nemoguce uchiniti , one zemlje koje su im najveci problem imaju nuklearno naoruzanje  ...


od sredine 60-ih americhka privreda postaje od izvozne uvozna . "krupni kapital" (uglavnom u rukama "izabranog" naroda  ) tezi da smanjuje svoje troshkove ,pa zato trazi jeftiniju radnu snagu . istovremeno se americhkom narodu sve vishe natura potroshachki umesto proizvodjachkog mentaliteta - dakle nije vishe vazno vredno raditi ,stvarati i.t.d. nego je vazno provoditi se ... 

poslednji veliki bum americhke domishljatosti je informatichka industrija .iako nama izgleda da je ona postala vazna tek 90-ih , u njen razvoj jke ulagano josh od WW2 . amerika je stvorila prednost zahvaljujuci generacijama inzenjera ,matematicara i programera koji su radili pre 30,40,50 godina a ne zbog "buntovnih klinaca" iz 90-ih koji su samo iskoristili napravljenu infrastrukturu. medjutim , americhka prednost u ovoj tehnologiji se istopila (vash kompjuter je napravljen u kini , softver u indiji ili rusiji ...  ) .

amerika vishe nema rezervi - to je lenjo , bezidejno drushtvo , moralno ,kulturno i bioloshki unishteno . ostaje im josh da stampaju dolare josh neki mesec ,dok svet i njih ne odbaci a onda ce ta drzava nestati sa politichke scene kao i mnoga korumpirana carstva pre nje .

vidim, upravo su te privrede vrlo zaostale u tom periodu da danas gotovo i ne postoje.
to bi imalo smisla kada bi mi u bilansima pokazao gde je to rast americkog izvoza koji je osvajao trzista upropascenih privreda koje si pomenuo.
gde je razvoj, gde su naucnici?
sto su kinezi kupili IBM ako su ovi propali?
ajde da se kladimo? ako budu nastavili preko tih nekoliko meseci, ti da uzmes ljoticevu sliku formata A4 i da je celu pojedes? jel moze?

slike izbombardovanih gradova tih zemalja mozesh naci svuda po netu  . a istina je da kad su se te zemlje oporavile , americhki izvoz je pocheo da pada :






upravo tako : kinezi kupuju ,kineski nauchnici ,amerikanci postaju nepotrebni 


a shta cesh ti da pojedesh ako do kraja godine trojna unca zlata bude najmanje 1200 $ ? 

p.s. bolja karta deficita i odnosa uvoz izvoz :

sta je bilo u periodu izmedju 39 i 60 godina? o tome ja pricam. znamo sta je bilo posle!

nista nije sporno sa spoljnotrgovinskim deficitiom, on naravno raste. ali bitan je platni bilans!

ne shvatam, sta sa zlatom? sto to pominjes?

od 1939 americhki izvoz raste ( ekonomije zaracenih drzava se unishtavaju) . britanija se zaduzuje ,kao i SSSR da bi platili isporuke ratnog materijala i.t.d. nemachka ,italijanska japanska industrija biva unishtena - nema konkurencije za amere . 

posle rata ,kako se svetska industrija obnavlja ,amerikanci sve manje izvoze . platni bilans pre ili kasnije mora da prati trgovinski deficit - ne ocekujesh valjda da ce kinezi prihvatiti "usluge " za njihovu robu 

a shto se tiche zlata , ja prognoziram da ce uskoro biti mnogo vishe dolara koji se nude ,nego onih koji se traze - ako shvatash na shta mislim 

gresisi za platni b.
sto se tice dolara, tesko da si u pravu. reci mi sta ce da zameni dolar?

ne bih rekao da gresim. dolar moze da zameni bilo shta - lokalne valute ,barter , ekvivalencija u zlatu ,mozda chak i juan  ... trgovali su ljudi i pre dolara .