Господ Исус Христос се вазнео на небо у телу, не у обичном телу, већ у телу васкрслом и преображеном, за кога више нису важила уобичајена ограничења (појавио се у просторији чија су врата била затворена (Јован 20,19 и 26). Па, како се Господ Исус Христос вазнео у телу, да, мислим да могу да кажем, да ја верујем, да Господ и данас има тело (јер очевици су посведочили да се Господ вазнео, а архиђакон Стефан га је видео у духу на небу...). Наравно, то је моја вера...немам материјални доказ. 

А из онога што кажеш за атеисте (мада је боље да ти то њима препустиш   ), они не знају да Господа нема, већ верују да Га нема, а то није исто, јер то што се нешто још није одиграло (други долазак Господњи, други долазак Сина Човечијег (као што је описано у Матеј 24 глава)), не имплицира да Господ Исус Христос није ходио овом земљом, већ да није по други пут дошао. То су 2 различите ствари. Они верују да и није био Син Божији и Син Човечији, не знају, већ верују.

А што се тиче ,,пророчанства о доласку Месије''...Па ви сте Свето писмо проучавали цирка 30 година, читали сте и, већ споменуту, Матејеву 24 главу, Христос најављује свој долазак, а мени су Његове речи довољне! После Његових речи, ја могу само да кажем: Амин, Боже дај!

Мени је историја хоби, а бавећи се тим хобијем, проучавао сам аргументе pro et contra, који се односе на историјско постојање Господа Исуса Христа. Оно што сам пронашао и проучио, мене је задовољило (поготово, када се упореди са аргументима за историјско постојање једног Цезара или Ханибала или Александра Македонског) и сматрам да је, што се историје и археологије тиче, ствар јасна, Господ Исус Христос је историјска личност.

А када би се држали твог става, не би требали историјом ни да се бавимо (а ја желим да се бавим историјом, јер већина Срба много воли историју и проучава је   ), јер ако не пружимо физички доказ, онда то ни не постоји (ово је ваше гледиште, ако сам га добро разумео?). Постоји и дедукција, постоје и посредни докази, постоје и сведочења очевидаца, постоје списи...

da li postoji umesto Boga lepota , zadovoljstvo sloboda...da li su ove pojmovi prazniji od Boga?
I da, nisu praznije
Da li hršćanstvo protiv lepotu, zadovoljstvu i slobodu...i kak da nije, plus u vreme starog rimljana hršćanstvo je bio revolucionarno.
Da li današnje hršćane revolucionarne(dobro znam da babtisti jesu, nisam na njih mislio), da ne daju svoje lepotu zadovoljstvu i slobodu...iako Bog ni posle neće postojati ako bi to izborili

@Silvanus
Podeli sa nama te nepobitne istorijske činjenice o postojanju izvesne osobu koja se u novom Zavetu pominje kao Isus Hristos.Ja koliko znam za tim se još traga.Negde sam pročitao da su arheolozi pronašli Ur grad u Haldeji iz kog potiče Avram zvani Avraam.Vele da su dokazi nepobitni i da je reč o tom gradu koji se pominje u Tori, ali još nisam čuo da je neko pronašao neki nepobitan dokaz da je ličnos Isusa Hrista u istorijskom smislu uopšte postojala.Priče i svedočenja savremenika, koješta, gde su, u Novom Zavetu ih nema, nema osim pričo mi jedan čovek da je bio jedan čovek koji i nije bio samo čovek nego Bog odnosno Sin Božiji i onda su ga raspeli na krstu i on posle 3 dana vaskraso a posle toga se i vazneo na Nebesa.Najstariji spis u Novom Zavetu većina istoričara tvrdi da je pisan posle 71 godine nove ere odnosno posle neuspele revolucije jevreja protiv rimske Imperije i uništenja Jerusalima i progonstva Jevreja iz "Svete Zemlje".
Šta to znači, da je svedočenje iz druge ruke valjan dokaz.Ni u pravosuđu ni u istoriji to baš i nije neki dokaz.Većinom se odbacuje kao ne relevantan.I pored toga Jevanđelje po Marku je veoma interesantno štivo i nije za baciti, ima tu jako lepih stvari da se pročita.
Ako misliš na Josipa Flavija i ostalih "izvora" mislim da tu nema baš ništa istorijski pouzdano.

Римски историчар Тацит га помиње у Аналима,књига 15,глава 44.
Значи Исус Христ је постојао.

Нисам рекао да су докази непобитни, већ да је што се историјске науке тиче, ствар решена, јер аргументи и критеријуми који се примењује на личности из старог века, када се примене на Господа Исуса Христа, кажу да је Он историјска личност.
Право свакога човека је да оспорава ове аргументе, али као што се прихватају други подаци у историји, ако се исто примени и у овом случају, ствар је јасна.
А, ако неко не прихвата оно што каже историја, то је већ сасвим друга ствар.

Ево, овде има више о томе да је Господ Исус Христос историјска личност: http://forum.burek.com/postojanje-isusa-hrista-dokazi-i-argumentacija-t396270.html


А за ово што Слоба спомиње (Тацит, Анали 15 глава, одељак 44), ево како то гласи:

Et haec quidem humanis consiliis providebantur. mox petita [a] dis piacula aditique Sibyllae libri, ex quibus supplicatum Volcano et Cereri Proserpinaeque, ac propitiata Iuno per matronas, primum in Capitolio, deinde apud proximum mare, unde hausta aqua templum et simulacrum deae perspersum est; et sellisternia ac pervigilia celebravere feminae, quibus mariti erant.     Sed non ope humana, non largitionibus principis aut deum placamentis decedebat infamia, quin iussum incendium crederetur. ergo abolendo rumori Nero subdidit reos et quaesitissimis poenis adfecit, quos per flagitia invisos vulgus Chrestianos appellabat. auctor nominis eius Christus Tibero imperitante per procuratorem Pontium Pilatum supplicio adfectus erat; repressaque in praesens exitiablilis superstitio rursum erumpebat, non modo per Iudaeam, originem eius mali, sed per urbem etiam, quo cuncta undique atrocia aut pudenda confluunt celebranturque. igitur primum correpti qui fatebantur, deinde indicio eorum multitudo ingens haud proinde in crimine incendii quam odio humani generis convicti sunt. et pereuntibus addita ludibria, ut ferarum tergis contecti laniatu canum interirent aut crucibus adfixi [aut flammandi atque], ubi defecisset dies, in usu[m] nocturni luminis urerentur. hortos suos ei spectaculo Nero obtulerat, et circense ludicrum edebat, habitu aurigae permixtus plebi vel curriculo insistens. unde quamquam adversus sontes et novissima exempla meritos miseratio oriebatur, tamquam non utilitate publica, sed in saevitiam unius absumerentur.

Nebih sad raspravljao o istoriji kao nauci i njenim pozdanostima .Za mene je neosporno samo ono što nijednom istoričaru nije sporno.U pitanju Tacita, mnogi se čak neslažu da je to autentično njegov spis koji se eto pojavio odjednom nekih  13 vekova posle njegove smrti.A o samom tekstu i osporavanju njegovm ima jako puno napisano.Pre svega on govori o događajima iz vremena Nerona i paljevine Rima, za čiju paljevinu on optužuje Hrišćane, a u to vreme ih niko, pa ni oni sami sebe nisu nazivali Hrišćanima.Onii su sebe tada nazivali "sveti", "braća","izabrani","sinovi svetla", "učenici", "siromasi", a pre svega "nazarećani" ili "nazireji".
Za rimljane tog doba oni subili samo Čivuti , a i sami pristlice Hristove sebe ne smatraju drugačije nego pravovernim Jevrejima.

У данашње време тешко је пронаћи неки историјски податак који је свима неоспоран, па људи се споре око Косовске битке, око ратова из 90-их година, око пута који је Ханибал прешао са слоновима...

Ви овде кажете:


О томе како су се звали међусобно хришћани...не знам колико познајете Свето писмо, али:

И они се целу годину састајаше са Црквом и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани. (Дела апостолска 11,26)

А Агрипа рече Павлу: Још мало, па ћеш ме наговорити да постанем хришћанин. (Дела апостолска 26,28)

Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удела. (1 Петрова 4,16)

Канда вас Свето писмо негира? 

Ma daj, hoćeš reći da su u samom Rimu pričali grčki, i da su rimljani pored svog latinskog jezika jednu minornu grupu jevreja počeli zvati hrišćanima jer su čuli da ih tamo negde u Antiohiji tako zovu.
Pre svega, šta je neosporna istorijaska činjenica a mi o tome pričamo.Ko to spori da se Kosovska bitka odigrala.Svi istoričari i hroničari tog vremena, i hrišćanski i turski se slažu da se bitka desila i da je tursku vojsku predvosio Sultan Murat, a srpsku , hrišćansku, vojsku srpsli Knez Lazar.Slažu se i datum i mesto.O samom toku i ishodu, to je već druga priča.Niko nespori da je Prorok Muhamed istorijsak ličnost, možda se spore da li je ceo Kuran on napisao ili je pred kraj života (kako neki kažu ) bio gotovo slep pa je on samo autorizovao tekstove koji su drugi pisali.
Što se tiče pouzdanosti Tacita evo jednog citata iz njegove Historije iz Pete knjige :
"3. Najviše se pisaca slaže u tvrdnji kako je, budući da se u Egiptu bila pojavila kuga koja je nagrđivala tijela, kralju Bokhoridu, pošto se obratio Hamonovu proročištu tražeći pomoć, naloženo da očisti kraljevstvo i ovaj Ijud-ski rod kao mrzak bogovima protjera u druge zemlje. Pošto je tako sabrana i okupljena svjetina ostavljena na pustim mjestima, dok su ostali obamirali od suza, Moj-sije, jedan od prognanika, pozvao ih je neka ne očekuju kakvu pomoć od Ijudi ili bogova, napusteni od jednih i drugih. i neka se pouzdaju u njega kao u nebeskog vodu kojega će prvom pomoći odagnati sadašnje nevolje. Pri-stadoše i, ne znajući ni za što, započnu put na sreću. No ništa ih nije mučilo toliko koliko nedostatak vode i već su bili blizu propasti i popadali po čitavim poljima kadli se krdo divljih magaraca s paše pope na hrid sjenovitu od šume; Mojsije pođe za njima naslućujući vlažno tlo i otkrije obilne izvore vode. Okrijepivši se i prevalivši potom put od šest dana bez odmora, sedmoga dana istje-raše stanovnike i zaposjedoše zemlje u kojima je sagrađen grad i posvećen hram."
Šta li na ovo kažu Jevreji?

Творац је створио јаје.Из јајета је пре времена изашао мушки принцип,код Догона се зове Јуруга а код нас Дажбог.
Творац се сажалио и створио је од друге половине савршено биће,код Догона названо Номо,а код нас Божији Син - Исус Христ (Бог).
Видевши мајчицу Земљу голу,Бог јој је оденуо хаљиницу од влати и у њу уткао реч.
Знајући да се ту крије тајна,Дажбог,је извршио "инцест"(клица,импулс) и оплодио мајчицу Земљу,и тако је настао биолошки живот на Земљи.
Истина или легенда?