за Клићу

1) Можеш ти да се не слажеш са њиховом одлуком или мишљењем (а ти имаш слободну вољу и можеш да се не сложиш са том одлуком, али прошлост је неизменљива; сама чињеница, тебе као појединца не мора да обавезује, јер се хришћанин не рађа, већ се хришћанин постаје и то крштењем, покајањем, причешћем, а наравно највише животом по Христу, животом по Његовом јеванђељу (мада то укључује и крштење и причешће    )), али то јесте учињено, наши преци јесу прешли у хришћанство и тиме су склопили завет са Богом. Сада ти као појединац можеш да негираш ту чињеницу, али историјски то јесте потврђено (христијанизација је овде вековима трајала).

А да ли су они били горди када су то учинили?

Мислим да нису, јер то је била њихова слободна одлука, која је важила за њихово покољење, а не мора  да буде и за тебе обавезна (ја јесам традиционалиста, али традиција није нужно добра и исправна), али тадашња њихова одлука нас јесте уписала међу народе Божије. а они који данас следе за Христом ,а тиме и поштују одлуку својих предака да одбаце паганство, показују да и даље јесмо народ Божији.

Они су донели одлуку коју нису могли, нити желели другима да наметну (јер се вера не може и не сме наметати), док ти покушаваш да негираш њихово право да донесу неку одлуку. Па ти можеш да се не сложиш са њиховом одлуком и да не будеш хришћанин, оставили су ти слободу, а негираш њима право да и они донесу одлуку.
То и јесте питање слободе...

2) Баш лепо да смо се сложили.   

3) Као што сам рекао, оно  је мој поглед на свет, а то наравно никога не обавезује, нити приморава да га усвоји (па ја и са својом браћом и сестрама у Христу имам неке разлике, хетеродоксије у неким питањима...апсолутно поклапање је тешко изводљиво), само сам рекао (наравно на другачији начин), да мени ван Христа и Његове Цркве нема спасења и да ме то (припадност Богу и Цркви коју је Он основао) чини припадником народа Божијег, а ако неко зна боље, широко му поље.
Ако Бог по својој љубави и милосрђу одлучи да спасе све људе или да прими у своје Царство и неке које по мојим мерилима можда то не заслужују (а ја први то не заслужујем), ја ћу рећи: Амин ! Боже праведно си судио и велика је милост Твоја.
Али гледано Јеванђеоски, онај који признаје Господа Исуса Христа за Сина Божијег, онај који се крсти и прими дар Духа Светог, може бити део народа Божијег, остали јесу творевина Божија, али не и Његов народ, јер бити део овог народа, значи и имати Бога за Небеског Оца, а добити ово усиновљење се може само преко Сина Божијег, који нас је толико заволео, да се изједначио у свему са нама (осим у греху), да нам је дао Духа усиновљења којим стичемо могућност.

ja nigde ni nisam sporio da je ovde vrsena hristijanizacija, nekada nasilnim putem nekada slobodnim prihvatanjem, niti sporim da se to desavalo vekovima i ja ne negiram to, ali negiram mitsku interpretaciju toga kao sto je slucaj sa car lazarom. takodje bilo je i drugih predaka koji nisu prihvatali hriscanstvo da ne pricam o manihejstvu i drugim ucenjima


pa greska je u tome sto ne moze ceo narod da bude bozji jer ako ti smatras ceo narod bozjim onda to jeste nametanje

svi mi zasluzujemo carstvo bozje a i carstvo zemaljsko i bog je tu jasan, ali mi imamo i razlicita ucenja o bogu ne priznaju svi isusa kao sina bozjeg, pa opet veruju u boga

Pa ja bi se složio sa Klićom.Nikad nisam volio izraze Božji narod,(misleći na svoj narod),pozivanje Boga da nam pomogne jer smo mi njegovi a neki drugi nisu.Kao da je Bog neki navijač.To što je moj narod kršćanski  velika je stvar jer je i meni omogućilo da sam kršćanin.Da je moj narod npr.muslimanski vjerojatno bi bija i ja.sa sa kulturnog i civilizaciskog aspekta opet sam sretan što su moji preci primili kršćanstvo.Kao pojedinca to me uopće ne povlašćuje  kao vjernika.Tko je u ime mog naroda formalno to učinija nije uopće bitno za moju osobnu vjeru.Kad ja budem jednom "polagao račune"zar će me netko pitati koji sam bija narod,koliko ste stoljeća bili kršćani.To mi je sve "tehnički "pomoglo i ništa više.

BoraBoras,

канда ме нисте баш разумели. Сваки народ који прихвати Јеванђеље, христијанизује се,  тим чином  постаје и народ Божији. Наравно да националност у хришћанству има више фолклорни значај, јер у Христу смо сви једно, нема ту више Србин, Хрват, Ром, Француз, мушко, женско, Грк, Албанац, Рус, Енглез, Јеврејин...сви смо једно у Христу !

А слажем се да је потпуно небитно ко је колико времена провео као хришћанин (сећате се приче о радницима у винограду?    ), важно је да је живео по вољи Божијој, да је волео Бога и ближње, али баш све ближње !
Јер без ближњих, без љубави према људима,  нам нема спасења.

P.S. Журим на утакмицу.   

bilo je nametanja i to je radjeno, pa nemojmo se lagati, Stefan Nemanja je jezike sekao, a Sava brakove razvrgavao

Признајем да је било и тога, нарочито у случају богумила...али то није чињено да би се вера наметала, већ да би се спречило да се ова јерес шири Рашком, а они су протеривани из ових крајева, јер су и код нас дошли са простора Бугарске и Македоније, па су овде били страно тело, које је разарало здраво ткиво младе државе у изградњи. Мислим да је било погрешно на тај начин се са њима обрачунавати (требало се против ове јереси борити, али не одсецањем језика... већ беседом, љубављу, а у крајњем случају и протеривањем (мада ово последње само у крајњем случају и из државних интереса, а не из верских, јер из верских разлога их не бих протерао (или мучио), већ би покушао,  да сви ми Срби тако сведочимо Речи Божије и Христово јеванђеље, да би они спознали да смо истински верни Богу; покушао бих да их љубављу преобратимо, јер они нису мач и огањ довели у нашу отаџбиму, да им се ми мачем и супроставимо...).
И са једниом освртом, ово кажем, као особа која живи у сасвим друго време, када је поглед на неке ствари и догађаје јаснији, а питање је како бих поступио у оно време, јер не можемо своје погледе и ставове, олако преносити у прошлост и судити другима

Али то не мења мој принципијелан став, да се вера не сме и не треба наметати, већ да треба да буде поступљено у јеванђеоском духу:

Дођи и види! (Јован 1,46)

Само вера која се слободно прихвати и живи, помаже духовној изградњи човека, а свако наметање ће, пре или касније, оставити трага на правилној изградњи човекове личности.

toliko o sirenju ljubavi i ostalim zajebancijama, dakle ti se ovde direktno zalazes za nasilje i na preobracivanje ljudi

ako cemo principijelno - zlocin je zlocin uvek i svugde


ja to i ne radim olako, vrlo sam pazljivo procenio koji su dogadjaji bili nasilni od najranijih vremena na ovim prostorima a da se ticu nasilja hriscana

Исекао си моју мисао.
Ако прочиташ целу моју поруку, јасно ћеш видети да сам баш за ненасиље и ненаметање.

Није лепо да то радиш.

   Ne znam koji je tačno tvoj problem.

Niko te ne tera direktno da veruješ u Boga. Ja ne verujem u boga, ali kad mi neko kaže "Bog ti pomogao" ja, znajući da je to njegov način da kaže "želim ti sreću" tj. da izrazi svoju ljubav, kažem hvala, a ti ako ti se to ne sviđa, kaži 'neka hvala'...

To što su neki postali fanatični i religiju shvataju na neki svoj izopačen način ne znači da su svi takvi. Oni nemaju veze sa pravim hrišćanima i ne možeš uopšte da ih poistovećuješ i da zbog takvih 'slučajeva' ne voliš ljude koji realno nisu takvi a koji su u velikoj većini.

Zato ne možeš da kažeš 'nasilja hrišćana' ... ko da su svi isti. Realno, ja retko koga danas i mogu da nazovem hrišćanom. Ljudi uporno zaobilaze neke bitne stvari, poente, koje se provlače kroz religiju kao i filozofiju.

Jeres je samo rec, isto kao i terorista.