Kurt Vener uličnim slikama impresionira svet

Zamislite kako hodate ulicom, spuštenog pogleda, kad odjednom ugledate pukotinu u asfaltu. Dok koračate dalje, pukotina postaje sve dublja i šira i ubrzo se čitav komad asfalta raspada pred vašim očima, otkrivajući ogromnu vatrenu jamu koja doseže duboko do središta Zemlje. A o steni koja se obrušava vise ljudi, grčevito se boreći za život. Ako već niste umrli i otišli u pakao, onda ste sigurno naleteli na rad Kurta Venera, vodećeg majstora takozvanih anamorfnih uličnih slika.

Rođen u Mičigenu, a odrastao u Kaliforniji, Vener je, kao svršeni student akademije likovnih umetnosti, prvo zaposlenje dobio u NASA kao viši ilustrator-naučnik, stvarajući konceptualne slike budućih svemirskih projekata i vanzemaljskih pejzaža na osnovu poslednjih informacija koje su stizale sa letelice „Vojadžer“. Svemirski istraživački centar napustio je 1982, prodavši usput svu svoju imovinu u SAD i uputivši se u Italiju da studira umetnost. Izabravši Rim kao svoj nov dom, Vener je proučavao velike majstore i antičku skulpturu ne samo u Italiji, već i u vodećim muzejskim centrima Evrope. Za patrone koje je sretao na svojim putovanjima on je radio velike narudžbine, poput oltarskih slika, fresaka u kapelama i samim crkvama (poslednji veliki angažman imao je na oslikavanju tavanice crkve Svetog Đorđa na jezeru Komo u severnoj Italiji). Naročito se ponosi oslikavanjem procesionog murala sa temom „Strašnog suda“ (21 x 4,5m) u čast posete pape Jovana Pavla II Mantovi 1991, što je bila prva poseta svetog oca ovom gradu za poslednjih 500 godina. Njegov najveći mural u SAD (5,4 x 5,4m) nalazi se na Bulevaru Vilšajer u kalifornijskom gradu Vestvudu i možete ga videti u filmovima „Sneakers“ i „Double Edge“.

Poslednjih desetak godina Vener se naročito proslavio oslikavanjem ulica širom Evrope, severne i srednje Amerike, napravivši od toga pravi spektakl za prolaznike. Venerove slike izgledaju kao da prkose zakonima perspektive i sjajan su primer umetnosti zvane anamorfizam (grč. izokrenut, izopačenog oblika). Reč je o dvodimenzionalnim slikama koje su toliko „izvrnute“ da, samo kada se posmatraju iz određenog ugla, daju iluziju dubine i treće dimenzije.

Kreda koju Vener pri tom koristi su ručno izrađeni pasteli po posebnom receptu, a koji su otporniji i trajniji od običnih kreda i pastela. No, i pored toga, njegove ulične kreacije imaju određen rok trajanja, od nekoliko nedelja do desetak meseci, u zavisnosti od klimatskih uslova i frekventnosti lokacije. „Dok slikam na ulicama, stalno sam svestan nestalnosti svoga dela. Kada stvaram nov deo slike, mogu da vidim kako oni završeni delovi već počinju da blede. Nisam razočaran kada se slika potpuno ispere jer ulično slikarstvo jeste umetnost trenutnog izvođenja, nešto poput prisustvovanja koncertu. Kada odslušate neku simfoniju, jedino što vam ostane jeste uspomena na tu muziku. Moj rad je sličan tome, samo što njega napustite sa vizuelnim utiskom. I baš kao što muzički zapisi pomažu da se taj magični trenutak očuva, tako i ja fotografišem svoje slike kada ih završim.“


M. Kovačević