SUSRET

Kad ugledam gdje mi
U susret koracas
vidim plahu kosutu
Kraj sumskog izvora.
Moju dusu obuzme
Silna radost zivota
Izvadivsi ludo srce,
Na dlanu bih ga pruzio
Tebi...

------------------------------------

"Bogat si tek kad imaš nešto što nikad ne bi mogao kupiti novcem."
Garth Brooks

------------------------------------

DOTAKLA BIH TE

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutas
trazeci ljubav,
nasla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu
da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.

Dotakla bih te
kao zelja;
znam da me zelis
i da me pratis
nekim mislima
kad nikog nema
da te utesim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju ceznje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zacaram ti usne
i umirim te rukama
trazeci samo
da me cvrsto stegnes,
da mi samo kazes
da sve proslo je.

Dotakla bih te
kao miris
kad ides poljem,
kad u njemu nadjes
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
jos uvek osecas
miris poljskog cveca,
jos uvek si tamo
jos uvek me pratis...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije jos kraj,
jos uvek cekam te...


Maja Miljkovic

ja ne razumem ovu temu? Iluzija moze biti sve oko nas, zavisno kako se posmatra.

simo   





---------------------------

Pahuljica si snežna
Tišinu oko mene
Što raspeva
Grana si mi rascvetana
Osmeh na usnama
Što mi zapali
Oluja si letnja
Krila što mi da
I polomi
Dunja si zrela
U srce sto mi padne
Duboko

-------------------------

Zapevaj našu pesmu, meni i tebi reci poznate-cekam te na starom mestu tamo gde ljubav pocinje...

--------------------------

...pobeci sad od svega želim, da ovaj tren sa tobom delim-svi su zaspali...hajde ostani....

-------------------------

Izmedju neba i tvojih dlanova, sve sto mi treba tu negde pociva. I da vreme mi na silu sad zaustave moja ljubav bi zivela zauvek..

-------------------------

Odlutas po nekad
i sanjam sam,
priznajem ne ide,
ali pokusavam...

I UVEK DODJE D-moll...

Spusti se ko lopov,
po zicama,
ruke mi napuni
tvojim sitnicama...

I tesko prodje sve to...

Jedan D-moll
me dobije,
kako odes ti
u sobi je...

Glupi D-moll, uvek sazna kad je to...

Uhvati me cvrsto
i ne popusta,
lud je za tisinom,
to ne propusta...

I vodi me u svoj plavicasti dom...

Jedan D-moll
me razvali,
neki bi to prosto,
tugom nazvali...

NIJE TO, STA JE TUGA ZA D-moll...

Ponekad te nema
i sasvim sam,
izmisljam nacin da
malo smuvam dan...

Al je lukav D-moll...

Pusti da se svetla
svud priguse,
saceka poslednje,
zvezde namiguse...

Vuce mi rukav...idemo...

Plasi me on...
Gde si ti?
Hiljadu se stvari,
moglo desiti...

Glupi D-moll...za kim tuguje svu noc?

Uzme me u svoju
tamnu kociju,
nebo primi boju,
tvojih ociju...

ZNAM TAJ PUT...TO JE PRECICA ZA BOL...

Jedan D-moll
me razvali,
neki bi to prosto,
tugom nazvali...

NIJE TO, STA JE TUGA ZA D-moll...

ovu pesmu, ujedno i moj 8888post posvećujem jednoj iyuyetnoj osobi.
zbog koje sam poželeo da vreme stane, ostanemo zarobljeni.

Drvoseča

Ja imam dvorac
   vetra
      peska
         i kise
Sunčanu reku
Nebesko belo roblje
Šume neprohodne
Orlove oči visine

ja ne volim groblja
i ne pokopavam vreeme
sa mnom karavani putuju
kamilja moje breme
u susret žednog sutra

kao pustinjak
među zvezdama noćivam
mesečinu - mesecu propuštam
kroy granje
sa pesmom se nigde ne zaustavljam
dok s vetrom učim vetrovanje

kamenolom gradim u planini
od vatre i reči
od krvi satkavam mreže
za daleka mora
sutra nam pred barutanom kleči
gde rayumlja nema-nema odgovora

ja nisam amerika, ni rusija
velika sila, ni mala
pesma je moja, zvezdaklija
pre svih satelita na planete stala

vremena nema u galaksiskom svetu
ni kraj yveyda, ne postoji u zvezdanom nizu
sve što znamo o svemiru to je o mesecu
u našoj orbiti, i marsu smo blizu

ne mogu ćutati u svom rastu
kriti zore očima
rođen sam u vremenskom hrastu
sakrivam godine u borama
ne mogu ukrasti pesme ptice
svetom oluju krvave kiše
ljubav gaze ratne dvokolice
čudno breme ovo vreme njiše
kako onda da zaželim decu
pesmom da pobegnem od sebe
sunčani mitu, planetni svecu
daleko smo mi od tebe
dosta nam je bilo sirotinjske ćutnje
isposničkih reči u praynim torbama
godine naše daljinama tutnje
u vremenu igrali smo se s kobrama

svetlosti sunčana, noći okivena
zemljo sveta prometejska
istinu je sagorela lomača galilejska

sutra ću dugo u šumi da sečem drva
dok god mi ruke mahati budu mogle
noću vuči ću debla na ostrvlja
i lučiti vreme do jutra kroz magle

staću pred reku
ne dam joj da teče
predamnom će nesani gomovi da kleče
upamtiće voda pesmu drvoseče
upamtiće nebo šta brđanin peče

drvoseča sam u vremenskoj šumi
bosonogi pesnik sa crvenih reka
vera je poklekla uzalud se kali
na sprovodu pesme umreće planeta

Daleko je gora maslinska
spasitelj od mojih usana
Mogao si nisi htio ti
Biti ruka sto mi pruza mir,
sto mi pruza mir…
Ako pisnem poc ce rijeka ta
Rijeka svega sto sam skupila
Plivat ces u ispovjedima
Ruku svezanih od kajanja

Danima si vec nepozvan
Idi ostani ponosan
I ostavi bar malo
Onog sebe starog da mi nije zao…
Danima si vec nepozvan
Idi ostani ponosan
Kao trag od krede da se drugi brisu
Brisu nakon tebe…

Saznaces iz prve ruke ti
Sve sto nisi htio saznati
Nikad neces znati cjeniti
Odanost u ime proslosti…

Danima si vec nepozvan
idi ostani ponosan
I ostavi bar malo
onog sebe starog da mi nije zao
Danima si vec nepozvan
Idi ostani ponosan
Kao trag od krede da se drugi brisu
Brisu nakon tebe…

I ostavi bar malo onog sebe starog da mi nije zao…

Danima si vec nepozvan
Idi osnai ponosan
Kao trag od krede da se drugi brisu
Brisu nakon tebe…