Економија
Дефлација на папиру, инфлација у тањиру

НБС је јуче славодобитно саопштила да је у Србији у јуну, први пут после годину и по, забележена негативна стопа раста цена



Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић није пре два дана био видовит када је јавности саопштио да је у јуну могућа негативна инфлација. Само дан после његовог редовног месечног обраћања новинарима на тему монетарних кретања, званична статистика саопштила је да је у јуну била чак дефлација, односно негативна инфлација од 0,3 одсто у односу на мај, док је на међугодишњем нивоу инфлација у прошлом месецу била 12,7 одсто. У првој половини ове године инфлација је достигла 6,8 одсто, наведено је у саопштењу Републичког завода за статистику.

НБС је јуче славодобитно саопштила да је у Србији у јуну, први пут после годину и по, забележена дефлација, која је износила 0,3 одсто и да је према званичним подацима настављен пад годишње инфлације.

Економиста Горан Николић нема дилему да је гувернер дан раније пред новинарима имао информацију да ће инфлација у јуну бити у минусу, али попут других економиста, каже да то не може да сакрије основну чињеницу да ће инфлација у Србији и у овој години бити висока. Вероватно десетак одсто.

– Дефлација у сред лета је више правило него изузетак, а последица је сезонског појефтињења хране. Народна банка циља инфлацију на максималних шест одсто, а била би срећна да буде девет, што говори колико су успешни у својој политици – каже Николић.

И сам гувернер је навео да је цена пшенице нижа 33 одсто, а кукуруза 25 одсто, у односу на цене по којима се трговало том робом из претходне пољопривредне сезоне. У јуну је, у односу на претходни месец, највећи пад цена био код хране и безалкохолних пића – за 1,1 одсто.

По Николићевим речима, централна монетарна институција не остварује свој основни циљ – а то је стабилност цена. Позивањем на јунску дефлацију пораз би да претворе у победу. Јер, просечно инфлација коју они „циљају” погоди у мету једном у пет година.

Са међугодишњом инфлацијом од 12,7 одсто, Србија је и даље неславни лидер у овом поређењу са светом. У еврозони међугодишња инфлација је 2,7 одсто, у САД 3,6 одсто, у Чешкој два одсто, у Грчкој, која посрће под теретом државног дуга, инфлација је 3,3 одсто, у Мађарској 3,9 одсто, у Италији је 2,7 одсто, у Турској 6,2 одсто. Гори од нас су Пакистан са међугодишњом инфлацијом д 13,2, Венецуела са 24,8 одсто, а слични су Египат са 11,9 одсто и Аргентина са 9,7 одсто.

Професор на ФЕФА Небојша Савић каже да гувернерово позивање на пад цена у јуну замагљује тенденцију инфлације.

– То што је у једном месецу била дефлација, суштински не мења слику наше привреде, а то је да ми имамо фундаментално високу инфлацију, чији су узроци превелика потрошња коју производи држава. Висок спољнотрговински дефицит, такође, показује да више трошимо него што зарађујемо. Инфлација је наша болест, међутим, не постоји спремност да се овај проблем реши. Срамота је за земљу што је лидер по висини инфлације. Она је врста намета који се плаћа иако се формално не види. То је скривени порез којим држава финансира своје трошкове – каже Савић.

Иначе, према процени Народне банке Србије, годишња инфлација ће и у наредним месецима, поготово од августа, наставити да пада. – Брзина тог пада зависиће пре свега од ефеката нове пољопривредне сезоне, кретања цена хране, али и од ефеката фискалне политике – наводи се у саопштењу централне банке.

Народна банка Србије у овој години планира инфлацију од 4,5 одсто са одступањима од плус-минус 1,5 одсто, односно инфлацију на крају године у распону од три до шест одсто.

Ј. Рабреновић
објављено: 13.07.2011

Политика

Javna preduzeća tajno dižu plate


E. V. N. | 12. jul 2011. 20:58 | Komentara: 1

Sedam preduzeća, uprkos krizi, u 2011. izdvojiće za zarade 6,2 milijarde dinara više nego lane. Zarade će skočiti za po 10.000 dinara, iako su, inače, četiri puta veće od proseka

I pored krize i obećane štednje, Vlada Srbije je mnogim javnim preduzećima dala zeleno svetlo da u 2011. povećaju i zarade i broj zaposlenih.

Tako je samo u sedam velikih javnih preduzeća, prema biznis planovima za ovu godinu koje je odobrila Vlada, značajno povećana masa koja se izdvaja za plate zaposlenih.

Prema programima poslovanja za EPS, „Elektromrežu“, „Srbijagas“, „Transnafte“, PTT, „Železnice“ i „Srbijašume“, a u koje su „Novosti“ imale uvid - za plate je ove godine ukupno planirano 6,2 milijarde dinara više nego 2010.

Na primer, u „Železnicama Srbije“, iako će broj zaposlenih biti smanjen za oko 300, neće biti stanjene i koverte. Naprotiv - ovo preduzeće planira da na plate do kraja godine izdvoji čak 700 miliona dinara više nego prošle.

U svim ovim firmama, prosečne zarade će skočiti za oko 10.000 dinara. Inače, plate u ovim preduzećima su i do četiri puta veće od republičkog proseka, i kreću se od 50.000 do 130.000 dinara mesečno.

Međutim, ova situacija bi uskoro mogla da se promeni, jer će Misija MMF koja dolazi u Beograd u avgustu posebnu pažnju posvetiti onome što je sa srpskim vlastima dogovoreno u oblasti reforme najvećeg broja državnih preduzeća.

Prema zaključku do kojeg je Vlada došla u nedavnim razgovorima sa MMF, konstatovano je da u većini velikih javnih preduzeća zarade ne odgovaraju stepenu produktivnosti, da ima viška zaposlenih, nedostatak investicija i da je loše korporativno rukovođenje.


SPAS GUBITAŠA

Uprkos tome što podižu plate, neka od ovih preduzeća su gubitaši, za koje premijer lično sprema mere oporavka. Dok se oni raskoše, Vlada smišlja kako da im pomogne kako bi se uvećala tržišna vrednost pred privatizaciju. To će se postići kroz pet koraka:

* Okončanje korporativizacije svih velikih državnih preduzeća do kraja 2012. godine

* Stroža kontrola i nadzor Ministarstva finansija nad preduzećima

* Postavljanje gornje granice mase zarada

* Biranje profesionalnog menadžmenta

* Prodaja delova preduzeća.

Novosti