Gradonačelnik Beograda i zamenik predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas u ekskluzivnom intervjuu za Kurir odgovara na sva aktuelna pitanja, ali i otkriva koji su mu planovi za naredni period.



► Za razliku od mnogih, bežite od premijerskog mesta iako biste stranci doneli više glasova svojom kandidaturom. Zašto?

- Nikad ne bežim ni od čega, skačem i u vodu i u vatru još otkad sam tražio ostavku Miloševića pa sve do danas. Mislim da mi ovi što guraju priču o funkciji premijera samo povećavaju broj neprijatelja i otežavaju rad. Ja sam gradonačelnik Beograda i to je ogromna obaveza, ali i čast i privilegija. Sigurno je da imam ambicije da jednog dana budem predsednik vlade, ali želim da završim stvari koje sam započeo.


► Započeli ste i projekat „Bus plus“, koji je podigao dosta prašine. Zar taj posao nije mogao da radi GSP?

- Uveli smo „Bus plus“ da bismo napravili bolji prevoz u Beogradu i sačuvali „Gradsko saobraćajno preduzeće“. Danas gradski prevoz subvencionišemo iz budžeta sa 100 miliona evra. To je 15 odsto našeg budžeta, a GSP i dalje pravi ozbiljan minus i to, jednostavno, ne može da se izdrži. Da povećavamo cenu karata u ovakvoj besparici - besmisleno je. Zato uvodimo sistem koji postoji u desetinama gradova širom sveta i koji treba da omogući bolji kvalitet prevoza i veći prihod GSP. Sada svaki autobus ima GPS uređaj, što sprečava svaku potencijalnu malverzaciju s naplaćivanjem od Grada vožnji koje nisu obavljene. Informaciju o svakom autobusu koji se pokvario sada imamo iste sekunde, pa smo u ovo vreme niskih temperatura takva vozila brzo zamenjivali rezervnim. Već sredinom marta građani će u svoj telefon moći da ukucaju broj stanice na kojoj se nalaze i da za nekoliko sekundi dobiju podatke o tome koliko je autobus koji čekaju udaljen od njihovog stajališta. I to potpuno besplatno.

► Kad smo već kod autobusa, hoće li biti novih? Mnogi i dalje izgledaju kao ruine.

- Ulazimo u razgovore sa EBRD o načinu kreditiranja kupovine 400 novih autobusa, plus 50-60 novih godišnje od „Ikarbusa“, kako bismo sačuvali tu firmu. To je oko 600 novih vozila u dve godine, uz nove trolejbuse i tramvaje. I to je dokaz da ne prodajemo GSP, nego radimo upravo suprotno. S radnicima i menadžmentom pravimo od GSP evropsku i svetsku firmu. A sve što od građana tražimo je da kupe karticu i prilikom ulaska je prislone na čitač kartica - taj čuveni validator.

► Mnoge ljude nervira nerazumljivost novog sistema. Ne čuju se dobro najave stanica.

- Svaki sistem, kad se uvodi, ima svoje probleme. Neko će reći da su autobusi krntije, a vi „ovo“ uvodite. Nisu svi, ali svaki treći jeste, da budemo pošteni, i sve ćemo ih zameniti za dve godine. Imamo savremene tramvaje, trolejbuse, kupili smo deset gasnih autobusa. Građani bi hteli da to ide brže, ali sve zavisi od sredstava. Moramo biti svesni da vožnja mora da se plati, jer ćemo samo tako doći do boljeg prevoza. Činjenica je da imamo 700.000 zaposlenih u Beogradu, a da smo dosad prodavali samo 150.000 markica za zaposlene.


► Rekli ste da novi most košta 140 miliona evra. Koliko košta zajedno s već urađenim pristupnim saobraćajnicama?

- Pod punom kontrolom evropskih banaka i uz nadzor za taj posao najčuvenije svetske firme „Luis Berger“, sam most koštao nas je 140 miliona, 20 su ulazne i silazne rampe. Na ceo projekat mosta s pristupnim saobraćajnicama dosad je potrošeno oko 200 miliona evra. Uzmimo za primer Gazelu. Pristupne saobraćajnice počinju od petlje kod pumpe „Zmaj“. Do početka mosta imamo kilometre puta i petlje za Bežanijsku kosu, Tošin bunar, kod Geneksa, pa dve nove petlje kod Arene i tek onda petlje kod Sava centra i ulazak na most.

- Tako će biti i s Mostom na Adi. Očekuje nas Bulevar do Tošinog bunara s jedne strane i rekonstrukcija Bulevara patrijarha Pavla, tunel ispod Senjaka s druge strane... Normalno je da se sve to gradi, kako bi svi građani imali pristup mostu. Tako će biti i s metroom, početkom sledeće godine raspisaćemo tender za izvođače radova. Uveliko radimo obilaznicu, deonicu Batajnica-Dobanovci, deo od Ibarske do Avalskog puta s mostom od 650 metara i tunelom Straževica, najširim tunelom koji je ikad napravljen u Srbiji... I sve to rade 90 odsto domaće firme! To je proces razvoja Beograda koji niko ne može da zaustavi.

► Ranije je bilo mnogo problema s građevinskim dozvolama. Kako sada stvari stoje?

- Izdali smo dozvole za oko milion kvadrata. Da se toliko izgradilo, gruba procena je da bi za kupovinu tih kvadrata bilo potrebno oko 1,5 milijardi evra. Da li zaista mislite da ima para u slamaricama i bankama da se kupe svi ti kvadrati? Ovde nisu problem građevinske dozvole, koje se izdaju u proseku za 130 dana, već nedostatak para.

► Koliki je problem u Beogradu to što niko nema para i ništa ne kupuje?

- To je problem i Srbije. Postoje dva koncepta izlaska iz krize. Jedan je apsolutna štednja, iz koje ne znam šta kao vrednost može da nastane, a drugi je da se ugledamo na to kako je iz krize, dublje nego što je naša, izašla Argentina. Oni su uspeli da sačuvaju nivo unutrašnje potrošnje. Sa smanjenjem potrošnje smanjuje se proizvodnja i ulazi se u recesiju... Mora da se štedi na javnim nabavkama, ne može svaki državni sekretarčić i pomoćnik da ima vozača i auto. A ne na platama i penzijama. Medicinska sestra ima platu 28.000 dinara i neguje nepokretne bolesnike, a lekar ima 54.000. Gde tu da se uštedi?!

► Da li je ideja da se smanje doprinosi?

- Posle izbora moramo da vidimo koja će stopa PDV biti adekvatna za naše uslove. Mislim da je Evropa malo „poludela“ sa ovim stopama od 25 ili 27 odsto. Treba smanjiti porez na plate, ali tako da se poveća zarada, a ne da vlasnici firmi to zadrže za sebe. Moramo da uđemo i u razgovore s kompanijama u kojima je država manjinski vlasnik kako bismo počeli da uzimamo dividende. Ima dosta stvari koje u relativno kratkom roku mogu da se promene i daju efekte. Moramo od cele Srbije napraviti ono što je veći deo Beograda, ali i mi imamo probleme. Zato u sledeće četiri godine hoću da se bavim povećanjem zaposlenosti u Barajevu, Mladenovcu i drugim opštinama koje trpe. Naime, one su deo prestonice, pa ne dobijaju subvencije za zapošljavanje, a u tim opštinama imamo veliki broj nezaposlenih. Moramo da se izjednačimo, recimo, sa Inđijom, po uslovima koji se za novozaposlene dobijaju od države.

► Nezaposlenost je veliki problem Srbije, stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla zbog krize.

- Ekonomska kriza bila je nekim ljudima izgovor da smanje broj zaposlenih. Ako je to bio uslov da firma opstane, onda je opravdano. Tamo gde je to urađeno da bi vlasnik usred ovakve krize zadržao isti profit ili ga povećao, nije ni opravdano ni moralno.

Mnogo je povika na javna preduzeća kad je reč o višku radnika. Ne treba proglašavati ljude tehnološkim viškom, osim ako je to uslov da kompanija preživi. O tim ljudima će država opet morati da brine kroz razne socijalne mere.

Jedan sindikalni vođa mi je rekao najpametniju stvar koju sam čuo poslednjih godina - svaki čovek koji postane tehnološki višak u preduzeću postane višak i u porodici i uopšte u životu. Potpuno se slažem s tim. Moramo se zajedno boriti za sve te ljude, jer oni imaju svoje ime i prezime, nisu brojevi.
Najvažnije je dovesti prave menadžere

- Najveći problem srpske privrede su javna preduzeća, tačnije menadžment. Mi smo doveli pravi menadžment u PKB, firmu koja je bila u minusu 100 miliona evra - godinama nisu plaćali poreze i doprinose na plate. Sad kupujemo nove mašine, pravimo novu farmu sa 2.000 krava, omogućićemo siguran plasman svim beogradskim poljoprivrednicima... Zalažem se da se donese zakon koji će sprečiti da se u preduzećima dele političke funkcije. Ne treba da bežimo od toga da kandidati prolaze ozbiljna testiranja i da u taj proces uključimo firme koje se isključivo bave time i taj posao rade za najveće svetske kompanije.

Moramo da dovedemo što kvalitetnije ljude, jer se u strankama nalazi pet odsto stanovništva, i nemoguće je da one imaju više stručnih ljudi nego što ih je u 95 odsto ostatka Srbije.
Isti tim će voditi grad i posle izbora

► Prema istraživanjima, DS je jači od SNS u Beogradu, ali u Republici je druga priča. Da li će ista koalicija vladati Beogradom i posle izbora?

- Mislim da Palmin koncept - da svi treba da budu vlast - nije realan, ali ima u tom predlogu i dosta logike. Da imamo normalnu situaciju, mnogo više bismo se dogovarali o svemu, ali ovde se sve svodi na partijske odluke. Lokal omogućava da se izađe iz te stranačke priče, jer se ovde bavimo životnim, a ne političkim pitanjima. I zato mi je taj predlog gradonačelnika Jagodine manje-više okej. Što se Beograda tiče, ovaj tim će nastaviti da vodi grad i u narednom periodu, s tim što smo otvoreni i za učešće drugih stranaka u vlasti s nama.



Spremamo se za Brazil

► Košarka je pomalo u senci u odnosu na druge sportove.

- Šta da radimo, izabrali su pogrešnog predsednika (smeh). Mnoge stvari koje su loše rađene pokrivene su dobrim rezultatima, ali u Litvaniji nam se sve loše spojilo na jednom takmičenju. Tako je to u sportu. Imamo kvalitetne mlade igrače i sad moramo da nastavimo da gradimo reprezentaciju prvo za EP u Sloveniji, a potom za Olimpijadu u Brazilu.

Izvor: B92