Neposredno pred Drugi svetski rat jugoslovenski konstruktori i vazduhoplovna industrija su uložili maksimalan napor na realizaciji novih dvomotornih ratnih aviona za višestruku upotrebu, odazivajući se na taj način inicijativi Štaba vazduhoplovstva Vojske. U uslovima koji su prethodili približavanju ratnog vihora domaći konstruktori su se trudili, da u svojim projektima upotrebe što više domaćih sirovina i komponenata, do granica objektivnih mogućnosti. Tako je 1940. godine stvoreno nekoliko prototipova borbenih aviona, među kojima se svojim izvanrednim potencijalnim mogućnostima naročito isticao bombarder Orkan.
 
Nastanak ideje

  Ideja je rođena kao privatni projekat vazduhoplovnog inženjera - majora Save Momčilovića, koji je početkom 1936. godine radio kao tehnički oficir u Komandi vazduhoplovstva Vojske. U jesen iste godine se izradi projekta Orkana pridružio i mladi inženjer - kapetan Dušan Radojković, a tokom razrade projekta na izradi pojedinih elemenata timu se pridružuju i eminentni konstruktori, inženjeri Ivan Šoštarić i Stanko Marjanović, kao i iskusni konstruktor - poručnik Nikola Dimitrijević. Početna kodna oznaka projekta je bila M.I.S (Momčilović ing. Savo). Krajem 1937. godine su završeni svi neophodni proračuni i veći deo prototipske dokumentacije. U međuvremenu je Komanda vazduhoplovstva Orkan uključila u konkurenciju sa projektima još dva laka bombardera, koji su rađeni u fabrikama "Zmaj" i "Rogožarski". Početkom 1938. godine maketa Orkana je ispitana u aerodinamičkom tunelu Laboratorije "Ajfel" u Parizu. Rezultati ispitivanja su bili veoma povoljni i u potpunosti su ispunili očekivanja konstruktora.
  Želeći da ostvare bombarder velike brzine sa motorima relativno male snage, konstruktori su posebnu pažnju posvetili aerodinamičkom oblikovanju svih površina buduće letelice. Tako je stvoren avion neobično čiste aerodinamičke linije, jedne od najboljih do tada stvorenih u svetu: trup skoro idealnog, izduženog kapljastog oblika sa kabinom za pilota i izviđača potpuno u ravni vitkog elipsiodnog trupa. Za krilo je odabran moderan aeroprofil NACA 23012, debljine 12% u korenu i 6% na krajevima krila, dok je geometrijsko vitoperenje izvedeno duž celog razmaha krila.
  Za projektovanu brzinu od oko 500 km/h su odabrani motori Hispano-Suiza 14 AB od 500 kW. Ovi motori su izabrani zbog svoje zbijene konstrukcije (Ć 0.95 m) sa jednim od najmanjih precnika u klasi zvezdastih motora.

Konstrukcija aviona

  Ugovor za isporuku prototipa aviona Orkan izmedu Štaba vazduhoplovstva Vojske u ime države i firme "Ikarus" A.D. je potpisan 14. marta 1938. godine. Prema slovu ugovora cena prototipa Orkan je iznosila tadašnjih 6.385.582 dinara. U iznosu ugovora je sadržana i suma od 402.878 dinara na ime licence i autorskih prava inženjerima Momčiloviću i Radojkoviću. Rok isporuke je bio 14. juni 1939. godine. Od ugovorene sume, firma je bila u obavezi da sama nabavi motore i predviđene topove. Za izradu prototipa je bilo predviđeno 49.000 radnih časova. Probni pilot je trebalo da dobije nagradu od 50.000 dinara. "Tehničkim uslovima", kojima je morao odgovarati isporučeni prototip, za Orkan su bile predviđene sledeće performanse: brzina oko 500 km/h; vreme penjanja na 4.000 m oko 4 minuta i 30 sekundi; plafon leta oko 11.000 m; dolet 1.000 - 1.200 km; nosivost avio-bombi 400 kg (sa vertikalnim bacačima) i masa u letu oko 3.800 kg.
  Predviđeno naoružanje je bilo vrlo impresivno: 2 topa kalibra 20 mm sistema Hispano-Suiza, tip 404 i 2 mitraljeza FN Brauning kalibra 7,92 mm, ugrađena u bokove trupa. Zadnje (repno) naoružanje aviona bi činio 1 top kalibra 20 mm sistema Erlikon FF i jedan mitraljez kalibra 7,92 mm na donjem delu trupa.
  Avion je projektovan kao dvosed, visokokrilac, čisto metalne konstrukcije. Konstrukciju krila sačinjavaju prednja i zadnja ramenjača, izrađene od kombinovanih duraluminijumskih profila i limova, kao i rebara od istog materijala. Na krilima se nalaze statički i dinamički izbalansirana krilca za nagib, kao i uređaji za povećanje uzgona tipa "cap", kojima se komanduje hidrauličkim putem. Svi ovi elementi su presvučeni duraluminijumskim limom skalirane debljine, počevši od trupa prema krajevima. Limovi su pričvršćeni duraluminijumskim zakivcima.
  Konstrukcija trupa je izvedena u tipu "noseća kora (oplata)". Nju sačinjava sistem uzdužnica od profilisanih duraluminijumskih štapova i okvira trupa, koji su ojačani na mestima većeg opterećenja. Sastavljanje elemenata trupa je izvedeno zakivanjem. Trup aviona, kao i krilo su presvučeni duraluminijumskim limom.
  Radi postizanja što veće vidljivosti iz pilotske kabine konstruktori su predvideli, da odgovarajući delovi nosnog dela trupa i krila budu izrađeni od pleksi-stakla i učvršćeni sistemom okvirova u obliku prozora. Takođe su predviđena vrata za ulazak pilota i drugog člana posade. Na sredini donjeg dela trupa su ugrađena vrata za prolazak avio-bombi. U finalnoj verziji projekta su uklonjeni stakleni delovi donjeg/bočnog dela prednje sekcije trupa.
  Repne površine se sastoje od dvostrukih nepokretnih površina i pokretnih krmila pravca, kao i krmila visine, a konstrukcijski su izvedena isto kao i noseće površine.
  Viseće gondole motora, od kojih svaka prima celokupan uređaj stajnog trapa, izrađene su od čeličnih cevi visoke otpornosti. Srednji deo svake gondole se završava motorskim nosačima, na čijem prstenu je elastično vezan motor. Motorske gondole su specijalnim okovima vezane za ramenjače krila. Metalne oplate gondola su pričvršćene specijalnim kopčama. Posebnim uređajem je omogućena potpuna orijentacija repnog točka, koji se uvlači u zadnji deo trupa. Elise su trokrake, metalne, sa promenjivim korakom u letu, tipa Hamilton Konstant Spid.

Uređaji i opema

  Prema zahtevu Štaba vazduhoplovstva Vojske, naznačenim u "Tehničkim uslovima" za prijem aviona "Orkan", avion je trebalo da bude snabdeven najmodernijom opremom i uređajima za dnevno i noćno letenje. Instrumente su izradile domaće firme - "Mikron" iz Beograda i "Teleoptik" iz Zemuna. Na zahtev konstruktora, na svim glavnim instrumentima su ugrađeni zvučni i svetlosni sistemi za upozorenje pilota pri minimalnim i maksimalnim parametrima. Ovim originalnim domaćim sistemom, jedinstvenim u svetu, pilot je u znatnoj meri bio oslobođen stalnog osmatranja instrumenata, što je veoma značajno, naročito u borbi. "Teleoptik" je za ugradnju u Orkan "Ikarusu" isporučio i novi pokazivač položaja stajnog trapa, repnog točka i flapsova, originalne konsrukcije. Ovaj električno-hidraulički uređaj je mogao da prati i registruje i međupoložaje elemenata stajnog trapa i flapsova, za razliku od pokazivača "Simens" i "Dauti".
  Kompletnu hidrauličku instalaciju je isporučila francuska firma "Mesije", koja je i projektovala i izradila i stajni trap, prema specifikacijama konstruktora Orkana. Hidraulički sistem je pokretao stajni trap, repni točak, škrge za hlađenje motora, flapsove, vrata na otvoru za avio-bombe i poklopac kabine izviđača-strelca. Od ostale opreme "Orkan" je posedovao: instalaciju za kiseonik "Teleoptik M-38" sa dva inhalatora za letove na velikim visinama, aviofon za vezu između članova posade, kao i instalaciju za ugradnju automatske foto-kamere i radio-stanice. Montaža leđnog topa na lafetu je zamenjena turelom domaće konstrukcije (Teleoptik) tipa "Stanisavljević-Petrović" sa hidrauličkim pogonom i električnim okidanjem (sistem "Milošević").

Orkan sa novim motorima

  Složenost konstrukcije novog aviona je uslovila zakašnjenje u izradi radioničkih crteža, a samim tim i izradu metalne konstrukcije zmaja. Rok isporuke nije mogao biti ispoštovan, ali su ipak postojali realni izgledi da Orkan poleti krajem 1939. godine. Međutim, dolazeći rat je pomrsio ove planove. Ranije naručeni motori nisu isporučeni "Ikarusu", zato što je Francuska početkom rata zabranila izvoz vazduhoplovnog materijala. "Ikarus" je krajem novembra 1939. godine, uz saglasnost konstruktora i nadzornog organa Štaba vazduhoplovstva u fabrici, predložio, da se umesto predviđenih francuskih, na Orkan ugrade jači italijanski motori FIAT A-74RC 38 od 626/664 kW. Ovo je povećalo cenu prototipa za više od 216.000 dinara, što je prema slovu ugovora padalo na teret fabrike.
  Neplanirana izmena motora je zahtevala čitav niz konstrukcijskih izmena, pre svega motorskih gondola, a zatim zbog povećane mase aviona i promenu konstrukcije i razmeštaja raznih uređaja, radi postizanja određene centraže. Novim "Tehničkim uslovima" su izmenjene neke tehničke specifikacije, redukovano naoružanje (dva topa umesto tri) i povećane performanse aviona.

Prvi letovi

  Orkan je završen početkom aprila 1940. godine i prvi probni letovi su planirani istog meseca. Međutim, potrebe za naknadnim doterivanjem nekih elemenata i agregata su uslovile, da avion bude spreman za let tek polovinom juna iste godine.
  Prvi probni let je izvršen na aerodromu "Beograd", 24. juna 1940. godine. Probni pilot za komandama Orkana je bio kapetan prve klase Dušan Milivojević. On je odabran zbog iskustva u letenju na dvomotornim mašinama (pre toga je primao bombardere Dornije Do-17). Posle poletanja i kraćeg leta (14 minuta) pilot je "pošao" na sletanje, ali u završnoj fazi avion gubi brzinu, propada i sa visine od 5 - 6 m udara o tle. Tom prilikom je polomljen stajni trap, iskrivljene su elise, ulubljene motorske gondole i oštećena struktura donjeg dela trupa. Komisija, koja je utvrđivala uzroke udesa, izrazila je sumnju u letne osobine Orkana u prevučenom letu i zahtevala, da se, pre izdavanja dozvole za popravku, ponovno ispita maketa aviona u aerodinamičkom tunelu Laboratorije "Ajfel" u Parizu. Provera je potvrdila ranije rezultate, pa je "Ikarus" preuzeo avion na popravku.
  Zbog poteškoća oko nabavke novog stajnog trapa u već okupiranoj Francuskoj (za šta je bila potrebna dozvola nemačkih okupatorskih vlasti) i nabavke novih elisa u Italiji, opravka Orkana se otegla sve do druge polovine marta 1941. godine. Za novog probnog pilota je određen probni pilot "Ikarusa" kapetan Vasilije-Vasa Stojanović, koji je do tada uspešno ispitivao mnoge prototipove jednomotornih i dvomotornih aviona. Rok za isporuku Orkana je produžen do 24. marta 1941. godine. Avion je na vreme bio dovršen i prevezen na aerodrom u cilju predajnih i prijemnih letova. Sa opravljenim avionom Orkan Vasa Stojanović probni pilot "Ikarusa" je počeo ponovna ispitivanja u letu. Prvi let je izvršen 19. marta a poslednji 5. aprila 1941. godine, svega četiri leta sa zadovoljavajućim rezultatima, a pod nadzorom komisije Vazduhoplovne opitne grupe. Prema Stojanovićevoj evidenciji, u navedenom periodu on je izvršio ukupno 13 letova (izvor: Č. Janić). Prema njegovom sećanju, vidljivost iz pilotske kabine je bila sasvim dobra i nije ometala utvrđivanje položaja aviona u prostoru, kako je to ranije tvrdio kapetan Milivojević. Konstruktori su, ipak, za svaki slučaj, na instrumentsku tablu montirali libelu za pokazivanje položaja aviona po uzdužnoj osi.
  Već su prvi probni letovi pokazali, da je avion vrlo pokretljiv i da je dobar "planer". Pri gubitku brzine ponirao je na nos, bez tendencije svaljivanja na krilo. Lakše i brže je ulazio u desni zaokret, zbog okretanja elisa u tu stranu. Sa dve trećine gasa je postignuta brzina od 400 km/h, što je nagoveštvalo, da bi Orkan pri punom gasu sa lakoćom mogao da dostigne planiranu brzinu od 545 km/h.

Orkan i njegovi konkurenti

  Poređenjem Orkana sa njegovim hipotetičkim konkurentima iz toga doba: francuskim avionom Brege 693, italijanskim Breda Ba88 i američkim Kertis A-18, zaključuje se, da je Orkan apsolutno dominirao u odnosu na njih s aspekta maksimalne brzine, brzine pri penjanju i u pogledu naoružanja. Isto tako je impresivna prednost Orkana u pogledu dominantnih parametara, koji određuju letne osobine i evolucije aviona. Ove karakteristike su konstruktori Orkana postigli boljim aerodinamičkim rešenjem, većom finesom i lakšom konstrukcijom.

Ratna sudbina Orkana

  Iz jednog sačuvanog dokumenta Štaba vazduhoplovstva Vojske se može zaključiti, da je na osnovu veoma povoljne ocene komisije Vazduhoplovne opitne grupe, već prvih rezultata probnih letova, bila planirana izrada jedne serije Orkana kao napadačkog bombardera koji dejstvuje iz obrušavanja. Međutim, već u toku prvog napada nemačke avijacije na aerodrom "Beograd", 06. aprila 1941. godine, Orkan je oštećen sa nekoliko pogodaka nemačkih lovaca. Kako se može videti iz jednog dokumenta nemačkog Ministarstva vazduhoplovstva od 25. maja 1941. godine, Orkan (Zerstorer) je predat nemačkoj Luftflotte 4 na dan 24. aprila 1941. godine. Prema svedočenju očevidaca, Orkan je septembra meseca 1941. godine rasklopljen i kao ratni plen vozom transportovan u Nemačku. O njegovoj daljoj sudbini nema pouzdanih tragova, ni podataka.
  Na kraju je vredno istaći, da je maketa Orkana sa motorima Hispano-Suiza 14 AB (diorama, avion na stajanci ispred hangara) bila izložena na Prvoj međunarodnoj vazduhoplovnoj izložbi u Beogradu od 28. maja do 13. juna 1938. godine. Maketa je bila urađena u boji prirodnog aluminijuma, baš kao i prototip tri godine kasnije.
  Konstrukcija i izrada dvomotornih bombardera, tehnički veoma komplikovanih mašina, bile su privilegija velikih država sa veoma razvijenim industrijskim i stručnim potencijalom. Kraljevina Jugoslavija je pre mnogih industrijski razvijenih država postala članica tog ekskluzivnog kluba.
  Danas je Orkan deo naše bogate vazduhoplovne istorije.

Taktičko-tehnički podaci aviona Orkan
 
* Razmah krila: 13.25 m
* Ukupna dužina: 10 m
* Visina: 3.2 m
* Površina krila: 26.00 kv.m
* Masa praznog aviona: 2,870 kg
* Maksimalna masa: 4,500 kg
* Avio-bombe: 4 x 106 kg
* Brzina pri zemlji: 468 km/h
* Brzina na 4,000 m: 545 km/h
* Vreme penjanja na 1000 m: 68 s
* Vreme penjanja na 4000 m: 260 s
* Snaga motora: 2 x 626 kW
* Dolet: 1,200 km
* Plafon leta: 11,000 m
* Naoružanje: 2 topa + 3 mitraljeza
* Specifično opterećenje krila: 173 kg/kv.m


autor teksta: Petar Bosnić (Aeromagazin)

ko je to radio motore u francuskoj...... ..

To, momci, Ikarus Orkan!
Samo mogu da prilozim fotku fotke (iz muzeja u julu ove gpdine -ista ona sa montaze Orkana koju ste vec postovali, a ova mozda ima vecu rezoluciju?) sa natpisom "Laki bombarder Orkan". A ovaj art sa japanskim natpisom i ono "let let let" (to sam skinuo mnogo ranije); uveren sam da su tu umeshani prsti nasheg prijatelja i domachina.
Pilote da li sam u pravu?

  Jeste moje je  Al ja ovde nisam domacin vec radnik i proleter kao i svi vi i imam samo vecu odgovornost.

Meni su svi koji postave temu, i svi kojima pise "moderator", nekako, domacini. Ja samo zapitkujem i dobijam odgovre - kratak mi je staz.
Ali ok, tu i tamo nesto prilozim. U stvari ovo guta dosta vremena - a uastalom kao i sve drugo.
Dobro je.

Negde sam citao da je Orkan ispitivan u aerotunelima, u Ceskoj ili bese Poljskoj, ali sada ne mogu da nadjem izvor te informacije, a mozda sam i pobrkao loncice...