Igračka konzola
 
Igračka konzola je računarska konstruikcija pre svega namenjena za igranje računarskih igara. Proizvođači obično teže za tim da konzole budu što jednostavnije za upotrebu. Na primer, za konzolu se može priključiti običan televizor koji će služiti kao monitor.

U poslednje vreme su igračke konzole multimedijalne mašine preko kojih se može povezati na internet, slušati muzika i gledati filmove.

Među konzolima trenutno dominira japanski PlayStation 2. Na drugom mestu je Mikrosoftov Xbox i na trećem Nintendo GameCube. Postoje i male igračke konzole veličine dlana, kao na primer Nintendo Gameboy.


Razlike između igara konzola i računarskih igara

Igre igračkih konzola se razlikuju od računarskih igara na taj način što proizvođači konzola dobibaju određenu svotu novca za svaku prodatu igru. Takođe, proizvođači često kontrolišu kvalitet i sadržaj igre, dok računarske igre može da programira i proizvodi bilo ko bez dozvole. Takav scenario održava složnije tržište i doprinosi profilaciji samih igračkih konzola.

Istorija

Igračke konzole su se prvi put na tržištu pojavile 1967. u SAD i do dan-danas su veoma popularne. Prve konzole su obično bile konstrukcije koje su imale jednu ili manji broj igara preko silikonskih memorijskih čipova. Konzole su doživele pravi bum 1972. pojavom igre Pong koju je na tržište pustila američka proizvođačka kuća Atari, koja je takođe konstruisala prvu konzolu sa izmenjivim silikonskim memorijskim kasetama VCS 2600, 1977. godine.

Generacije igračkih konzola

Prva generacija (1966-1977)
TV Game, proizvođač Sanders Associates (1966, za potrebe američke vojske)
Brown Box, Ralph Baer (1969, prototip)
Pong, Atari (1972)
Magnavox Odyssey, Magnavox (1972)
Coleco Telstar (1976)

Друга генерација („8-битна“, 1977-1983)
Channel F
Atari 2600
Vectrex
Intellivision
Colecovision
Atari 5200
Philips G7000

Treća generacija („8-bitna“, 1983-1990)
Sega Master System
Nintendo Entertainment System (u Japanu Family Computer (Famicom))
PC Engine
Atari 7800

Četvrta generacija („16-bitna“, početkom 1990-ih)
Sega Mega Drive, ili Sega Genesis
Super NES, ili Super Famicom
SuperGrafx, proizvođač NEC
Neo-Geo, Shin Nihon Kikaku
CD-i, Philips

Peta generacija („32/64-bitna“, krajem 1990-ih)

(Konzole sa 3-D grafikom i CD-ROM jedinicama)
Pippin, proizvođači Apple i Bandai
Saturn, Sega
Nintendo 64, Nintendo
PlayStation, Sony
Panther, Atari
Jaguar, Atari
Jaguar 2, Atari
Amiga CD32, Commodore
Virtual Boy, Nintendo
3DO, Panasonic

Šesta generacija (početkom 2000-ih)
PlayStation 2, proizvođač Sony
Dreamcast, Sega
GameCube, Nintendo
Xbox, Microsoft

Sedma generacija (2006-)
PlayStation 3, proizvođač Sony
Xbox 360, Microsoft
Wii, Nintendo

Najprodavanije igračke konzole

(Podaci iz juna 2004)
Nintendo Gameboy - 120 miliona
PlayStation - 100 miliona
PlayStation 2 - 73 miliona
NES - 64 miliona
Nintendo Game Boy Advance - 52 miliona
SNES - 49 miliona
Nintendo 64 - 30 miliona
Atari 2600 - 26 miliona
Commodore 64 - 25 miliona
Sega Mega Drive - 23 miliona
Nintendo Gamecube - 15 miliona
Nintendo DS - 15 miliona
Xbox - 14 miliona
Amiga - 13 miliona
Sega Master System - 10 miliona
Sega Saturn - 10 miliona

Izvor: Wikipedia

Sega Mega Drive 2 mi je najomiljenija. Pre svega zbog igara. Samo stavim kertridž i igram MK3, Punisher i druge. To sam radio u video klubu (koji je imao i segu)
A ja sam kući imao Segu Master System. Nije loša, ali je lošija od SMD 2. Igrica ugrađena u memoriju ove Sege je bila Alex Kid, koji je bio prvi zaštitni znak Sege. Znači, pre plavog ježa, Sonica.