Mislim da je bolje ovako nego na dugmiće. U moje vreme, a to je bilo prilično davno, čurkice nisu bile obrijane, ali su se zakopčavale na dugmiće. I - nije bilo hulahopki, nego su štipaljke nosile čarape na haltere. To znači da si imao lakši i brži pristup onozemaljskom užitku. Danas, sa hulahopkama, imaš utisak da si sa dve velike zmije skinuo košuljicu i kad ih gledaš na podu, nekako si prestravljen, bojiš se da nisi u blizini zmijskog legla ili tome slično. Najbolje bi bilo da se iskombinuje staro i novo - da je ćurkica pod rajsfešlusom ali da štipaljka nosi čarape na haltere. I da je ne brije. Kad je obrijana osećam se kao pedofil. Ako već želi da ima frizuricu neka udari papilotne na nju i namesti nekakvu frizuru.
Znam da se mnogi neće složiti sa ovim mojim stavovima i da će reći: Šta ovaj hoće... ovaj iz davnih vremena. Medjutim, moram da kažem da ja jesam počeo davno s tim stvarima, ali nisam ih zaboravio. I - počeo sam veoma rano, bilo je oko pet sati ujutru. Svima koji danas počinju preporučio bih da se ne ustežu. Neka se ne plaše da će im se dogoditi nešto da zaborave od mnoštva doživljaja. Nema tu šta da se zaboravi. Moguće je samo izmišljati i dodavati jer ono što nisi ti obavio, obaviće neko drugi. Zato, i ako nisi negde bio i nešto uradio, izmisli nekakvu priču. Što više lažeš više će ti verovati.

odroži meeeee

Zip...