Zaljubljenost je jedno, ljubav je drugo. Trgovački ugovor je treće. 

Ako si nam rekao 

Nije ni to problem... zaljube se... vole se... imaju vezu... prodje vreme... promene se ljudi...
Problem je kada se zaljube i kada sa nekim takvim naprave porodicu...
I onda ocekuju da se oni promene i prilagode...
Iako od starta nisu krili da nisu takvi..

Nema idealnih godina za brak u smislu od - do .
Pravo pitanje je sta je svrha braka.
Ljubav kad se desi baca u drugi plan razliku u godinama,obrazovanju,pogledima na svet itd.
Posledice...svako ima svoju pricu.

Moja kuma je uvek govorila: " Ako je sretno nikad nije kasno, ako je nesretno uvek je rano" Slazem se sa njom.

Ako se traži od mene da navedem egzaktno broj godina, rekao bih da treba to regulisati negde pred početak treće decenije života.
A ako treba da uzmem u obzir i realnost koja nas na svakom koraku svakodnevno demantuje, rekao bih da je pravo vreme, kad osetimo da je pravo vreme.

Niti trebaju godine da nam određuju i upravljaju vezom, niti treba u vezi zaboraviti koliko godina parovi imaju i kako treba postupati u skladu s tim godinama.
Istina je negde između.

 

Sta vam je ljudi, naj bolje vreme za brak je On- 112 Ona- 17 Kao taj bracni par iz Somalije, juuuj blago njima

Pitanje godina nije od vaznosti za brak. Ljubav i brak malo ljudi ume da razdvoji na pravi nacin. Jedna strana veruje da je za brak samo dovoljna ljubav, da sve ostalo moze da dodje samo od sebe. Dok druga strana ide u drugi extremum i smatra da ljubav i brak treba razdvojiti, koje kakvim listama pravila, onako programirano, po matematickoj formuli.

Iskustvo moje okoline je da brakovi nastali iz ljubavi definitivno imaju daleko vecu sansu da opstanu duze. Ali, jako bitno je da covek na pravi nacin ume da razdvoji pojmove braka i ljubavi. Ljubav je svakako odlican preduslov za brak, ali crtu treba podvuci u onoj meri da dvoje ljudi treba da razgovara na temu braka, o ocekivanjima, zeljama, deci, novcu, poslu itd. Prosto ako se stavovi ne podudaraju, brak ce opstati samo ako jedno od dvoje pristane da do kraja zivota zivi u delimicnoj nesreci. Kompromis nije resenje, kompromis najcesce i dovodi do nesuglasica, jer ono sto u srzi jeste, to ste, i to ne mozete promeniti, ma koliko pokusavali. O svom iskkustvu ne zelim da govorim, jer sam jos uvek novajlija u bracnim vodama. 

Najbolja varijanta je da dvoje ljudi provede nekih probnih godinu dana zajednickog zivota pre nego se odluci za vencanje, najcesci problem izmedju dvoje koji iz veze ulaze u brak i jeste zajednicki zivot. Sve je to lepo kad ste zajedno 2, 3, 4, 5 ili koliko vec sati dnevno, ali da li vas kucne navike druge polovine iritiraju, da li ste jednako uredni, da li isto gledate na podelu kucnih poslova i slicno?

Iz tog razloga smatram da u brak ne treba uleteti previse rano, ljudi sa 18 godina i ako na papiru punoletni, nisu ni blizu odraslih, niti su dovoljno zreli da se igraju tate i mame. Vrlo retko zastanu dobro da promisle, i ako sam zagovornik ideje da ljubav ne moze biti racionalna, brak je ipak nesto drugo, i zahteva odredjen stepen promisljenosti

Sto se tice trajanja braka, ponovo previse drame kod ljudi. Idealno bi bilo za svaki brak da traje "Until death us do part"(ne ispravljajte me ovo je tradicionalno gramaticki ispravno), ali na zalost realnost je drugacija, ako je vec doslo do toga da stvari vise ne idu, moje misljenje je, da ljudi ne treba da ostaju u braku pod izgovorom dece. Ovakva situacija najcesce dovodi do nemira, jar stvari kipe neko vreme, a kad prekipe nastane haos, najbolje je da oko dece vlada koliko toliko harmonicno stanje, pa cak i ako to znaci razvod.

Cheers

 

LoL , ti bi josh u tinejdzerskim godina da regulishesh to , au Goa jebem mu chiniju ...