Srbija bi uskoro mogla dobiti "specijalce", koji bi radili u okviru MUP-a, a čiji posao bi bila isključivo finansijska istraga sa ciljem otkrivanja imovine stečene kriminalom, dok bi pri Ministarstvu pravde bila formirana posebna direkcija, koja bi upravljala oduzetom imovinom. Ovo su neke od najvažnijih odredbi vladinog Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji je prosleđen Narodnoj skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku.

Predlogom zakona taksativno su navedena krivična dela, čijim počiniocima bi bila oduzeta imovinska korist, ukoliko njena vrednost prelazi milion i po dinara. To su krivična dela: organizovanog kriminala; prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanja dece za pornografiju; protiv privrede; neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga; protiv javnog reda i mira; protiv službene dužnosti i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Zakonom se definiše i šta se podrazumeva pod imovinom proisteklom iz krivičnog dela, a to bi bila "imovina okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima".

Prema predloženim rešenjima, finansijska istraga pokreće se naredbom javnog tužioca, koji njome i rukovodi, a svi prikupljeni podaci poverljivi su i predstavljaju službenu tajnu. Kako je predviđeno, "specijalcima" je u istrazi dozvoljeno pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika, na osnovu odluke nadležnog suda, ako je verovatno da će se pronaći dokazi o "imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treća lica." Predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz privremeno se oduzimaju, a svi državni i drugi organi, organizacije i javne službe dužne su da omoguće na uvid i dostave sve podatke i ne mogu ih uskratiti pozivanjem na obavezu čuvanja poslovne, službene, državne, odnosno vojne tajne.

Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, koji javni tužilac podnosi odmah po stupanju optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka. Postupak za trajno oduzimanje imovine je hitan.

Oduzetom imovinom, prema predloženim rešenjima, upravljaće direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja, između ostalog, procenjuje vrednost oduzete imovine, skladišti je, čuva i prodaje. Direkcijom rukovodi direktor, koga, na predlog ministra pravosuđa, postavlja i razrešava vlada. Zakonom je detaljno predviđeno postupanje sa privremeno i trajno oduzetom imovinom, pa tako, na primer, direkcija privremeno oduzete predmete od istorijske, umetničke i naučne vrednosti, predaje na čuvanje ustanovama nadležnim za čuvanje ovakvih predmeta, dok privremeno oduzete devize, predmeti od plemenitih metala, dragog i poludragog kamenja i bisera "idu" na čuvanje u Narodnu banku Srbije. Imovina se prodaje usmenim javnim nadmetanjem, "osim lako kvarljive robe i životinja, koje mogu biti prodate i bez usmenog javnog nadmetanja". Pokretna imovina,kako se predlaže, može biti poklonjena u humanitarne svrhe, ili uništena, ukoliko ne bude prodata duže od godinu dana.

M. Čekerevac

-

Raspodela "kriminalnog novca"

Novac dobijen prodajom privremeno oduzete imovine čuva se na posebnom računu Direkcije, a imovina i novac dobijen prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna. Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju se utvrdi da ne potiče od krivičnog dela bez odlaganja se vraća novac dobijen prodajom imovine, uvećan za prosečnu kamatu. Po odbitku troškova , novac od prodaje trajno oduzete imovine uplaćuje se u republički budžet i raspodeljuje se u iznosu od po 20 odsto za finansiranje suda, javnog tužilaštva, jedinice i direkcije. Ostatak novca ide za finansiranje socijalnih, zdravstvenih, prosvetnih i drugih ustanova.

---

Ne važi za Čumeta, Bagzija i Đuru Mutavog

Odredbe ovog zakona ne bi se primenjivale na lica koja su do dana njegovog stupanja na snagu stekle status svedoka saradnika. To znači da sasvim sigurno neće važiti za trojicu do sada zaštićenih svedoka: Ljubišu Buhu Čumeta, Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića - Đuru Mutavog.

Zakon bi, inače, trebalo da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Srbije", a primenjivao bi se od 1. marta iduće godine.

Izvor: Politika