Totalno me uzasava taj momenat i nisam pametna kako se postaviti prema detetu kad je droga u pitanju ... poznajem razne ljude iz raznih okruzenja i skapirala sam da uopste nema pravila. Kao da se droga jednostavno desi ... Ispadne da treba da vaspitas dete u nekim okvirima kako da se postavi prema drogama, da ga uputis u neka desavanja, upozoris na neke stvari ,a onda da se molis Bogu da mu nesto ne kvrcne u glavi.

upravo tako, da se moliš bogu da mu ne kvrcne...

ili, da mu ne daješ sve i svaku sitnicu od malena, šta god poželi.
da mu ne udovoljavaš u svakom njegovom hiru.
da ga naučiš da postoje mnoge stvari na ovom svetu za koje sam i jedino on može i mora da se bori, da bi ih dobio na kraju.
tada će, mislim, znati da ceni sebe, na prvom mestu, svoj život, svoju energiju i svoje zdravlje.

ukoliko mu u međuvremenu ne kvrcne 

ne znam 

za sad zivim u uverenju-iluziji da se droga desava deci koja imaju 'viska slobodnog vremena', koja nemaju hobije,ciljeve, preokupacije... tj. cini mi se da dete treba okupirati necim drugim, bdeti nad njegovim naklonostima i usmeriti mu paznju na nesto konstruktivno, a ne samodestruktivno 
koliko je to zaista moguce? videcemo  ali iz mog izkustva, deca prepustena sama sebi (i ne u smislu deca prepustena ulici), u svojim lutanjima obavezno probaju sve na sta nabasaju. a nabasaju. onda ostaje na detetovoj licnoj snazi volje, karakteru, licnosti, da vidi sta ce s tim... a to je proces, i lutrija je kako ce se taj proces zavrsiti 

rekao bih da je ovo najbolji odgovor. danas svugde bruje seminari, uci se po skolama o drogi... I roditelji stalno pricaju (bar su meni moji)... Ali da li - ili ne : zavisi od toga kome kvrcne u glavi. 

Nema tu nikakve garancije, samo pokušaj da se detetu objasni istinito kako droga ubija mozak i telo. Najbolje ako za to postoji neki matori narkos u kraju na uvid. I ko žto reče munka, da se moliš da ne kvrcne u glavi.

Posle svega sto sam se nagledala i naslusala proteklih nedelja, mislim da cu da odem u Australiju, na neku farmu zilion kilometara od civilizacije i da gajim decu... 
Doduse, ni to nije resenje... prvi kontakt sa civilizacijom je uglavnom onaj sa marginom te iste civilizacije...
Problem nije samo u tinejdzerima... Problem je i kad ti matoro dete, koje mozda ima i svoju porodicu, postane narkoman... 
Sto se tice prepustenosti... zaista ne znam... ja sam dete koje je u dobrom delu zivota bila prepustena samo sebi. Prvo su moji roditelji bili vrlo zauzeti poslom, a onda je dosao rat i sve ostalo...
Mislim da znam u cemu je razlika izmedju mene i nekih... svest o posledicama... i cist egoizam...

e e... da bi bili svesni posledica, nije lose naci neki pokazni primer raspalog matorog narkica u kraju, sto rece simijon
klinci obicno misle da je droga kul, jer su likovi koji je konzumiraju vrrrlo kul...

Ne... znam... mene je uvek bilo strah od gubitka kontrole... nad sobom i nad zivotom...
Mozda nekome to treba... da se prepuste... zaborave... ali... ja to ne razumem... 

verovatnoca da nesto ne probaju je ravna nuli 
ko nije, neka procita Radovana Hirsla 'Zvaka za ludaka', on je jos zivuci bivsi narkoman i slikar (vrlo cenjen u nezvanicnim krugovima), govori o beogradskom asfaltu svoje mladosti

pojede radoznalost mačku..  

plemenita je radoznalost pisaše u nečijem potpisu...