Videla devojcica posle raskida, da momak ima kicmu, ali kasno....

Mislim da si tog momka definitivno izgubila, i nemoj mu praviti ženske pakosti iz neke glupe osvete, jer i on može pokrenuti svoje pakosti, pomiri se da je za tebe izgubljen. Nisu ljudi garderoba u ormaru, pa da odbacuješ i uzimaš ponovo po svom ličnom hiru, a ovo ti je lekcija za ubuduće, da ne ponavljaš iste greške ako ti je do nekog zaista stalo i zeliš da obnoviš vezu ili prijateljstvo nakon pucanja. Mogla si eventualno da ga praviš ljubomornim sa jednim frajerim za paradnu šetnju, a da mobilišeš celu ekipu da agituju za tebe kao i da mu ti daješ znake "ja sam našla drugog, ali samo tebe volim" i sl.

P.S. Primećujem da su devojke '80tih bile lukavije i elegantnije u rešavanju svojih životnih furki, nekako se ta fina nauka izgubila, umesto da se prenese na nova pokolenja i usavrši npr sad imamo mobilne i mail pa to devojke prilićno nevešto koriste, tipka porukicu munjevitom brzinom a tu porukicu ne ume strateški da osmisli.

ej ljudi stvarno vam hvala...ja se osecam tako glupo i mladji od mene razmisljaju zrelije...Ovo mi je dobra lekcija,nisam u stanju ni da pustim poruku,niti da kazem izvini,to je jace od mene,ispala bi smesna jer je on vec sad srecan negde sa nekom drugom,i jedva ce se setiti ko sam ja...dobro preterala sam znao bi ko sam...ali ne vredi pokusacu da se posvetim sebi...recimo ucicu,citacu,radicu na sebi,izgradnji svog karaktera,otici cu u crkvu,trudila sam se uvek da sto bolje izgledam,sminka,garderoba........a u sustini nije lepota spolja vec iznutra....moj problem je puno dublji,on se ponasao kao svaki normalan covek,ali ja sam kukavica kojoj je lakse pobeci nego priznati sta oseca.U stvari ja sam se plasila da ga ne izgubim ako sazna da mi je zaista stalo do njega.....ali i ovako sam ga izgubila jos brze...valjda cu sledeci put biti pametnija ako se ikada vise tako zaljubim.Eto i da znate da sam danas malo bolje i da su mi pomogli vasi saveti...cmok

 

 

 

 
 
nadam se da tako stvarno mislis
 
i drugi put pamet u glavu.....znam, znam da pamet ponekad posustane
 
srce je cudo....

Ma jel to ono kupinovo odakle je Miki-VelikiBrat? Ha vitz

i eto poslala sam mu nocas prvu poruiku posle mesec dana,popila sam bilo mi je uzasno,nije ga bilo nigde,sve te koje je dovlacio jureci zamnom,sad su na mestima  koja su bila moja skrovista na koja je on dolazio za mnom.......cekale su ga,osecala sam se uzasno,znalav sam da  su mu nebitne jer ih koristio u nasim svadjama a posle nasih pomirenja mogli su samo da gledaju za nama...znala sam da sam br.1 za njega da bi zbog mene posao i na kraj sveta...ali sad,plasim se svih tih devojaka jer su one bile fer i pre ce njih potraziti nego mene,onda su me spopali ti tipovi koje sam ja koristila kad se posvadjamo,smucilo mi se sve,na pola sam ostavila pice,i izletela...nasla sam novo sloniste,ali njega vise nema da dojuri zamnom da me nadje...moje drugarice su govorile  da je vestac,uvek bi me pronasao...nije ga bilo,kidala su me osecanja ljubavi,nemoci,straha...i poslala sam mu prvu poruku posle mesec dana,bojazljivo jer to nije moj stil da smaram bilo koga,uvek sam zbog toga kritikovala drugarice...poruka je bila neutralna,prijateljska,ali mogao je da zakljuci da zelim da ga vidim...oko 3 sam to poslala,izvestaj mi je odmah stigao.........ali odgovora nema...nije ga bilo ni nocas ni danas............a ja sam 2000 milja po morem,osecam se tako jadno...ne znam na koju stranu sveta da krenem da prezivim,zaboravim....

Da sam pored tebe, lupio bih ti samar da dodjes sebi ... priberi se malo... pretpostavljam da si mladja... ceo zivot je pred tobom, takve stvari samo u pocetku deluju veliko ali to cesto i nisu ...