Invalidi iz štamparije morali da uzmu male otpremnine i ostanu bez posla!

Štamparija „Vuk Karadžić“ u Nišu koja je proteklih 55 godina zapošljavala osobe sa invaliditetom i služila sa njihovo radno osposobljavanje, od juče više nema ni jednog radnika, potvrdio je agenciji Beta doskorašnji vršilac dužnosti direktora te firme Ranko Filipov.
Prema njegovim rečima, u protekla tri dana otkaz su dala poslednja tri radnika štamparije, dok je 48 zaposlenih sa invaliditetom i pet radnika bez invaliditeta otišlo iz preduzeća krajem prošle godine uz socijalni program koji je država obezbedila.

Radnici nisu imali izbora što se tiče ostanka u firmi. Bilo je samo pitanje da li da odu iz štamparije bez otpremnina ili uz otpremnine od 200 evra po godini staža“, kazao je Filipov.

On je rekao da je štamparija od početka godine imala samo tri radnika jer oni nisu ispunjavali uslove za dobijanje otpremnine.

Štampariji sada predstoji pokretanje stečajnog postupka, a stečajni upravnik i država odrediće dalju sudbinu njene imovine“, rekao je Filipov.

Kako je istakao Filipov, rukovodstvo štamparije odustalo je od pokretanja unapred pripremljenog plana reorganizacije pošto je procenjeno da takav pokušaj spasavanja firme ne bi bio uspešan.

Procene su da dugovi premašuju 230 miliona dinara, a najveći deo duga, oko 200 miliona su zaostale zarade“, naveo je Filipov.

On je kazao da su izvršitelji odavno popisali gotovo sve što štamparija „Vuk Karadžić“ ima, ali su još tu mašine.

Država, koja je vlasnik ove radionice, zabranila je da se išta proda dok ne dodje stečajni upravnik“, istakao je Filipov.

Radnici štamparije „Vuk Karadžić“ krajem prošle godine apelovale su za pomoć pismom upućenim niškim medijima.

U pismu su naveli da žive na marginama društva i da im posao mnogo znači.

Mi ne gubimo samo primanja već i naš život, odnosno smisao zivota. Bili bi srećni da radimo u našim halama gde duva promaja, gde su mašine zastarele, gde retko ko navraća“, istakli su, sada već bivši radnici štamparije „Vuk Karadžić“.

Nekadašnji direktor štamparije Bratislav Stojković takođe je u više navrata apelovao za pomoć kako bi to preduzeće bilo sačuvano.

On je isticao da bi zaštitna radionica opstala kada bi joj gradska javna preduzeća i ustanove poverile štamapanje samo malog procenta dokumenata koje koriste u svom radu.

Izvor: Juzna Srbija

Е ово је дно. За овакве ствари треба масакрирати екипу на власти и не дати им мира ни секунде. Али не...битније је просеравање око Савамале, кењање да ли је забрањен концерт неког шунд мајмуна и да ли вајни београдски бициклисти морају возити по блату. Да има памети код опозиције као што нема ово би била ударна тема. Али реално...и њих боли курац за ове људе. Можда би Сале Тхе Заштитник у пролазу изјавио да је "дубоко забринут"
А ово се може решити тако једноставно да све звони. Наредити свим државним и јавним предузећима да све послове око штампања који не прелазе цифру преко које је обавезна јавна набавка додељују тој штампарији. Сваког директора који се оглуши о то наређење моментално ухаписити (јер су ионако сви лопови и гарант у фиокама има материјала), одузети им имовину и децу им продати у робље арапима. Приватнике стимулисати олакшицама ако додељују послове таквим фирмама. Могућности има на претек.
И то се може применити за све фирме где се већински запошљавају људи са инвалидитетом. Јер тим људима, можда чак више и од зараде, је битније да имају осећај да су били корисни.
За те људе би изашао на улицу. А и нема опасности да удишем исти ваздух са господином Србијанком Турајлић, скојевком Борком и осталим савамалцима.