I lekovi su luksuz :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

I lekovi su luksuz
Zadovoljstava smo se odavno odrekli, a danas su mnogi pred dilemom - terapija ili hrana. Čak i sa receptima, posle povećanja participacije, teško je platiti medikamente.

Samo za lekove mesečno sam davala 6.300 dinara. Imam jake alergije i samo se jedan lek „singular“, za pluća, daje na recept. Učešće je 50 odsto, pa me participacija za njega koštala 1.600 dinara. Uzimala sam „nozaneks“, on je oko 1.500 dinara. Tu je još po tri kutije „erijusa“, a svaka je oko 570 dinara, tri kutije „ksizala“ od po 280 dinara i kutija „prezona“ od oko 500 dinara. Hvala bogu da sam spala na jedan lek, inače ne znam kako bih sve kupila.

Priča 30-godišnje Beograđanke Jelene B. nije jedinstvena. Troškovi lečenja mnogih, a naročito najstarijih sugrađana, još su veći posle nedavne korekcije liste i učešća pacijenata u ceni lekova. Oni sa najnižim primanjima pred dilemom su da li da odustanu od prepisane terapije i zamene je jeftinijom. Tako je jedna starija Beograđanka bila zatečena računom u apoteci.

- Astmatičar sam i redovna terapija mi je čak pet lekova - priča ona. - Za astmu koristim „spirivu“, koja u redovnoj prodaji košta 4.500 dinara. Participaciju sam do sada plaćala 1.150. Od ovog meseca je narasla na bezmalo 2.000 dinara. Svakog meseca sam na doplaćivanje lekova trošila 3.000 dinara, a od nedavno je to za čak 2.000 više. Lekari su me upozorili da neki lekovi za alergije, poput „presinga“, više uopšte ne idu na recept. Da nemam ćerku, koja mi pomaže, ja sa mojom penzijom ne bih imala ni za lek.

Ovoliki mesečni troškovi za lekove praktično su nezamislivi penzionerima koji mesečno dobijaju do 5.000 dinara. Takvih je u Srbiji najmanje 3.971, pokazuje evidencija PIO fonda o primanjima poljoprivrednih penzionera. Lekovi nisu dostupni ni za još najmanje 200.000 poljoprivrednih penzionera čiji ček nije „teži“ od 9.495 dinara. Novca za lečenje, ukoliko ono košta oko 5.000 dinara, nemaju ni najstariji, nekada zaposleni, kojima danas stiže minimalna penzija do 12.077.

- Imamo više od 200.000 penzionera koji primaju do minimalca - kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. - Porodične penzije su još manje od toga. Ti ljudi imaju velike probleme. I nije to samo participacija, već i efikasnost pružanja usluge. Prisustvovao sam mnogim sastancima organizacija penzionera gde su se čule zamerke i mi ćemo ih sada prikupiti i uputiti pokrajinskom Sekretarijatu za zdravstvo. Veće participacije će pogoditi mnoge, jer moraju da se odreknu uzimanja lekova, a neophodni su im da bi sačuvali zdravlje.

Standard koji drastično pada iz godine u godinu građane Srbije je naterao da se odreknu brige o sebi i kupovine kvalitetne hrane. Ono što prija organizmu, ne prija džepu. A posledice nemaštine, pre nego što ih evidentiraju lekari u zdravstvenim kartonima, trgovci su već ustanovili.

Pored kase prolaze sve manji zavežljaji mesa. Povrće i voće se kupuje kada su cene na minimumu. U korpama su zato hleb, brašno, šećer, jeftinije mesne prerađevine. A ni oni se ne prodaju kao nekada.

- Kada uporedimo promet nekih artikala danas i polovinom 2008. godine, zapaža se drastičan pad - kažu trgovci. - Evo, primer pečenice. Pre dve godine prodavali smo za trećinu više. Ali, i pored svega, promet pršute porastao je za 9,11 odsto u istom ovom periodu. Prodaja pojedinih proizvoda pada i zbog mnogo bogatije ponude u trgovinama. S druge strane, neki procenti nisu pravi parametri, jer prodaja raste usled akcijskih sniženja i promocija.

Dok prodavce pogađa pad prometa svakog dana, stručnjaci su obračunali potrošnju hrane na godišnjem nivou. Rezultati su poražavajući.

- Po stanovniku Srbija troši 43,4 kilograma mesa godišnje - objašnjava Vojislav Stanković, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije. - U evropskim zemljama prosek je oko 85 kilograma mesa. Nije problem samo što ovu namirnicu jedemo duplo manje nego oni u Evropi, nego što je u tom zbiru najmanje najkvalitetnijeg i najzdravijeg, junećeg mesa. Od 43 kilograma, junetine jedemo svega 3,6 kilograma. Evropljanin je troši skoro šest puta više - 18 kilograma. U potrošnji junećeg mesa se ogleda standard stanovništva. Pre tri decenije u Srbiji se godišnje jelo od 15 do 17 kilograma junetine.

U Srbiji se najviše troši najjeftinije, živinsko meso - oko 18,8 kilograma po stanovniku. Odmah iza je svinjetina, koje godišnje pojedemo po 18,4 kilograma. A u zemljama EU godišnje se po stanovniku pojede 30 kilograma svinjskog mesa i 24 kilograma živinskog.

ČOKOLADE PREPOLOVILI

Podaci trgovaca otkrivaju da su određene vrste čokolada danas prodaju čak 49,61 odsto manje nego pre dve godine. I kod ostalih vrsta slatkiša se oseća manja kupovna moć.

I ALKOHOLA MANJE

Građani Srbije sve manje troše i skuplji alkohol. Prodaja pojedinih vrsta viskija pala za dve godine od 8,6 do 13 odsto.

Najdrastičniji pad beleže vinari, i to oni koji proizvode najkvalitetnija bela vina. Pojedine vrste prodaju se čak 48,1 odsto manje nego pre dve godine.

(Novosti)