Енглески у школама гаси друге језике

Други страни језик готово се и не учи, а због великог броја ђака који се опредељују за енглески, овај предмет предају и они који за то нису стручни, док наставници осталих језика остају без радних места

У основним и средњим школама готово 95 одсто ђака учи енглески језик. Немачки добија све више поклоника, нарочито у медицинским школама, док су остали језици потпуно потиснути. Други страни језик готово се и не учи, или je фонд часова недовољан. На факултетима настава није прилагођена струци и углавном је у понуди такође енглески језик. Последица овакве ситуације је да енглески предају и они који нису за то стручни, док наставници осталих језика остају без радних места, а ђаци завршавају школовање са знањем само једног језика.

Ово су само неки од проблема на које указују „Политикине” саговорнице из Друштва за стране језике и књижевности – професорке Филолошког факултета др Оливера Дурбаба и др Јулијана Вучо. Оливера говори немачки, француски и енглески, а Јулијана италијански, енглески, француски и словеначки језик.

– Оно што је позитивно јесте што се у основној школи уче два страна језика, а у средњим школама ђаци имају на располагању шест језика, и ту смо у предности у односу на земље из окружења, чак и на развијене земље попут Енглеске или Француске – каже др Вучо.

Проблем је, међутим, у томе што већина ђака, када заврши основну школу, бира енглески језик, чак и када су у претходном школовању као први страни језик учили неки други.

– Тако у средњим школама долази до гашења других језика, чак и немачког, иако постоји велика потреба у медицинским школама због могућности које се пружају медицинским сестрама за посао у Немачкој. Уз дужно поштовање енглеском језику, чињеница је да се он и „сам учи”, ван школе, путем музике, телевизије, игрица, што није случај са другим страним језицима – надовезује се др Дурбаба.

Обе професорке истичу да је у основној школи мали фонд часова за други страни језик, па га ђаци не савладају како треба.

– Као последицу имамо неадекватно знање ученика. Са друге стране, немате довољно наставника енглеског језика, али зато имате вишак наставника који предају остале језике и који на крају, да би испунили фонд часова, предају грађанско васпитање или раде у библиотеци – кажу наше саговорнице.

Сличан став има и Актив професора француског језика града Ниша, чији професори кажу да се у пракси често дешава да наставници у свом најпродуктивнијем добу, компетентни и мотивисани за рад, са великим бројем сати стручног усавршавања и у чије је образовање држава годинама улагала, остају без посла или раде у по неколико школа. Они кажу и да је веома тешко, а понекад и немогуће, направити распоред часова тако да ученици различитих одељења у исто време похађају наставу из другог страног језика, а то је често праћено и проблемима који се односе на просторну организацију наставе.

Њихов предлог који је недавно упућен Удружењу професора француског језика Србије јесте да се, за почетак, покрене иницијатива за промену статуса другог страног језика из „обавезни изборни предмет” у „обавезни предмет” и на тај начин обезбеди језичка разноврсност.

Друштво за стране језике и књижевности, које је управо прославило 60 година постојања, такође од 2007. године шаље просветним властима предлоге како да се настава страних језика учини квалитетнијом.

Предлагано је да се смањи величина одељења на 15 ученика, иако кажу да су свесни да је то тешко изводљиво јер је настава страних језика скупа, затим да се учење два страна језика уведе од првог разреда, јер је то најпогоднији узраст, а не пети, када ђаци добијају предметну наставу...

Неопходно је, кажу, и да се успостави равнотежа на локалном нивоу (велика потреба за италијанским је, на пример, била у Крагујевцу када је Фијат купио „Заставу”), да се ђацима понуде сви светски језици и да се направи равнотежа у школама, где би, на пример, од четири одељења, два имала енглески, а два немачки.

Државна секретарка Министарства просвете проф. др Зорана Лужанин слаже се да у настави страних језика има много проблема, а један од највећих је што имамо одељења са по 30 ученика и више, што се одражава на квалитет наставе.

– Настава у средњим школама није прилагођена знању ученика који долазе из основне: из мени непознатог разлога нико их не тестира на почетку школске године, па се исто ради и са ученицима који имају само основна знања и са онима који су на вишем нивоу познавања језика. Волела бих да Друштво брине и о квалитету наставе, а не само о радним местима – истиче Лужанин. Она додаје да је слична ситуација и у другим земљама, у свету доминира енглески језик, и да није логично да ђаке спречавамо да уче оно што желе само зато да би се сачувала радна места.

– Ми имамо факултативну наставу, коју школа може да дефинише и као учење другог страног језика, уколико постоји интересовање, што не мора да буде за оцену. Нисам сигурна колико школа у Србији користи ову могућност. Такође, страни језик у средњој школи би морао да буде више повезан са другим предметима, што опет није случај – наглашава Лужанин.

----------------------------------

Најмање се учи шпански

Према најновијим подацима просветних власти, у основним школама стране језике учи нешто мање од 600.000 ученика, и то од првог до четвртог разреда један језик, а од петог до осмог два:

Енглески језик – 459.357 ђака

Немачки језик – 116.857

Француски језик – 81.021

Руски језик – 55.873

Италијански језик – 12.597

Шпански језик – 5.950

У односу на податке од пре неколико година, за неколико хиљада је повећан број ђака који уче немачки и италијански, а смањен број ученика који желе да уче руски језик.

Link

i?sta s tim? da ne trebaju mozda da uce mongolski?

najvazniji jezici su engleski njemacki i arapski.