Покретима очију против трауме

Техника коју су аутори „Британског журнала за психијатрију” прогласили ефикаснијом од најпродаванијег антидепресива на свету недавно је промовисана и у нашој стручној јавности

Када говоре о трауми, психолози су склони да користе метафору о психолошком злоћудном „тумору” који је чврсто учаурен у можданим структурама и у поље свести стално избацује застрашујуће слике сећања и бомбардује особу кошмарним сновима. Све до проналаска неуобичајене терапеутске технике у чијој се основи налази ритмично кретање очију које „имитира” померање очију током сна, наука о души није имала одговор на питање – како пронаћи пут у средиште болних успомена и извести операцију „уклањања” овог психолошког „тумора”. А суштина тог одговора и овог терапеутског приступа се своди на – ритмичне покрете очима којима се мозгу помаже да „обради” трауматско искуство.

Овај мали увод у анатомију је, према речима др Зорана Илића, психијатра и психотерапеута, неопходан да бисмо разумели револуционарност терапеутске технике, захваљујући којој је хиљаде ветерана вијетнамског рата, који су имали дијагностикован посттрауматски стресни поремећај, добило дефинитивну отпусну листу из болница широм Сједињених Америчких Држава. Техника коју су аутори „Британског журнала за психијатрију” прогласили ефикаснијом од „прозака” – најпродаванијег антидепресива на свету – недавно је промовисана и у нашој стручној јавности, а прва генерација српских психолога, психијатара и психотерапеута током протекле недеље добила је сертификат о завршеној едукацији из EMDR приступа.

Објашњавајући механизам деловања трауме, др Роџер Соломон, психолог и психотерапеут, интернационални тренер EMDR Института у САД и едукатор на овом семинару у Београду, трауму пореди с негативним психолошким „пејсмејкером”, који је чврсто учаурен у централном нервном систему.

– Кад се догоди трауматичан догађај, он може остати „закључан” у меморији у својој оригиналној форми – у слици, звуку или телесној сензацији. Ова техника омогућава да се сећање „одблокира” и да особа дође у контакт са свим осећањима која је та траума изазвала. А то је први корак ка излечењу – објашњава др Соломон.

Потребно је разумети, наглашава наш саговорник, да је мозак врло софистициран орган који има капацитет за самоизлечење. Међутим, ако је траума веома интензивна, она остаје учаурена у мозгу и стално нам шаље застрашујуће флеш-бекове и у великој мери утиче на понашање човека – ми постајемо таоци застрашујућих успомена и слика и избегавамо све животне ситуације које су на било који начин асоцијативно повезане с траумом.

„Слобода је када знамо шта да учинимо са оним шта су нам учинили, а ова техника дала нам је одговор на питање – како то да учинимо”, додаје др Зоран Илић, психијатар и до сада једини едуковани EMDR психотерапеут у нашој земљи. Он објашњава да је овај терапеутски приступ откривен потпун случајно – његова ауторка, психолог Френсин Шапиро била је концентрисана на размишљање о сопственом трауматском догађају и почела је сасвим спонтано да помера очи лево-десно. Након само неколико тренутака, она се осећала знатно боље.

– Прва хипотеза Френсин Шапиро била је да провоцирање ритмичних очних покрета „ресетује” мозак и омогућава учење нових материјала. Друга претпоставка била је да се уз помоћ ове „шетње” очима побољшава комуникација између можданих хемисфера, тако да се „замрзнута” траума успешно обрађује. Лаици би се овде вероватно нашалили опаском да цела ова прича делује помало шашаво, али статистика која говори о 80 одсто излечених случајева дефинитивно нас уверава да ова техника делује – објашњава др Зоран Илић.

Значај едукације наших психолога и психотерапеута може се најбоље разумети ако се има на уму да подаци Института за ментално здравље говоре да више од 300.000 особа у нашој земљи пати од менталних поремећаја, а да су анксиозно-депресивни поремећаји најчешћи у општој популацији. Подаци једне међународне студије сведоче да осам година након бомбардовања 27,3 одсто наше популације још има посттрауматски стресни синдром и да је тзв. вијетнамски синдром установљен и код једанаест одсто студената медицине, који припадају ментално и физички најздравијем делу наше популације.

Ова техника применљива је и за лечење трауме, паничних напада, фобија, посттрауматског стресног поремећаја, депресије и поремећаја исхране. Данас се више од 80.000 психијатара у свету бави овом методом, а организатор едукације наших психолога и психотерапеута била је италијанска EMDR асоцијација која има више од 850 чланова.

Катарина Ђорђевић


Izvor: Politika

Hm, da...bas sam na Platou pronasla knjigu o tome, zove se "Ozdraviti-stres, strepnja, depresija, bez lekova i psihoanalize" David Servan Shrajber...mada nisam znala o kojim tehnikama je rec, ali cim sam pocitala uvodno 'pljuvanje' po klasicnoj psihoterapiji sa lezanjem na sofi, bilo mi je zanimljivo da vidim sta moze da se ponudi jos..
medjutim, cini mi se stvarno je smesno..
da li je moguce da pokusavaju sa nekim placebo efektom ili sta...ne znam...