Gašenje škole Radivoje Popović


Kako je u subotu 4 februara u medijima odjeknula šokantna vest da se planira gašenje OŠ Radivoj Popović u Zemunu, roditelji dece ove škole su bezmalo očajni i prestrašeni.

Naime, ovu školu pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, različitog tipa ometenosti i socijalnog statusa. Prvobitno je škola namenjena obrazovanju gluve i nagluve dece iz cele Srbije, ali u poslednjih nekoliko godina kako se povećava broj dece sa višestrukim smetnjama u razvoju za ovu školu se odlučuju roditelji dece iz autističnog spektra i ostalih razvojnih smetnji.

Ovo je jedna od dve škole u celom Beogradu koja zapošljava defektologe-surdologe i jedno od dva mesta u Beogradu gde deca koja su neverbalna (ne mogu da govore zbog različitih smetnji u razvoju iako možda imaju očuvan sluh) mogu da nauče komunikaciju znakovnim jezikom.

Ovu školu trenutno pohađa 83 dece. U internatu boravi 20 dece iz cele Srbije. U poslednje dve godine je upisano više od 50 dece. Na vrtić i predškolsko je ogromna navala. U najavi je upis dva puna odelenja prvog razreda. Sva su odelenja trenutno puna. U poslednje dve godine nijedno dete nije ispisano iz ove škole!

Šta se sada dešava i zašto panika?!

Najavom da se planira ukidanje škole ili spajanjem sa nekom drugom, naša deca bukvalno ostaju na ulici. Za decu sa smetnjama u razvoju veliki je problem promena sredine, i to ne samo zbog dece, već će im i u obrazovnom smislu ovo biti veliki problem. Kada se dete premešta u novu sredinu potrebno mu je 4-6 meseci dobre procene i navike na nastavnike i nastavnika na njega. Znači gubi se vreme. Dete regresira! Deluje kao da je ovu odluku doneo neko naprečac, i to neko ko nema dovoljno i poznavanja obrazovanja i potreba dece sa invaliditetom, niti razumevanja za složenost situacije u kojoj ta deca odrastaju! Možda misle da je obrazovanje i napredak naše dece nebitan?!
Sa druge strane, OŠ Radivoj Popović je u poslednje dve godine bila predmet interesovanja raznih donatora i humanitarnih akcija. Sve što je ulagano ulagano je u napredak i razvoj dece sa invaliditetom, a ne u vrtiće i redovne škole. Znači sve zahvaljujući deci kojoj su donacije namenjene i sposobnosti rukovodstva škole.

Naša deca (deca sa smetnjama u razvoju) su naišla na jako veliki otpor od strane predškolskih ustanova i redovnih škola, i danas posle više godina od donošenja krovnog Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja pojedini nastavnici i profesori dozvoljavaju sebi sa govore protiv INKLUZIJE. Inkluzija se uvek nekako dovodi u vezu sa uključivanjem dece sa smetnjama u razvoju u redovan sistem obrazovanja, ali u stvari svako uključivanje i socijalizacija je INKLUZIJA!

Ako se već navodi da „inkluzija nije dobro sprovedena“, zašto se jedna ovakva škola koja ima sve potrebne resurse za individualan rad sa decom, ljudske i stručne i svu potrebnu opremu, ne posmatra kao RESURS u zajednici već kao višak prostora kojemu je potrebna prenamena. Ako su samo zidovi u pitanju, hajde da napravimo nove zidove. Meni deluje kao da je u pitanju neki veći interes, a to svakako nije interes dece sa invaliditetom!

Kako je uopšte neko mogao školu ovog profila da stavi u grupu sa redovnim osnovnim I srednjim školama? Da li postoji mreža škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju?

Nekome smetaju naša deca na tom mestu!?

Da li je ta RADNA GRUPA ZA OPTIMIZACIJU I REORGANIZACIJU MREŽE OSNOVNIH I SREDNJIH ŠKOLA, koju je formiralo Ministarstvo prosvete i Gradski sekretarijati planiralo da nekako drugačije pomogne deci sa invaliditetom da se lakše integrišu i uključe u društvo ili planirala da obezbedi pedagoške asistentre svim nastavnicima i svoj deci kojima je takva podrška potrebna!?

Pitam se da li je neko o tome razmišljao.

Pitam se I kao majka 13 godišnjeg dečaka koji ima višestruke smetnje u razvoju. Kao samohrana nezaposlena majka koja ima još dece o kojima treba da se brine I izvede ih na pravi put, a svo svoje vreme mora da posveti obrazovanju baš ovog malog dečaka, jer njega nema ko da odvede u školu, dočeka, pomogne mu da se uključi u društvo, pomogne mu da bude prihvaćen. Pitam se kao majka koja se aktivno bavi ovom temom već 13 godina-od dijagnoze, operacije srca, neljubaznih medicinskih sestara, loših prognoza, fizikalnih terapija, raspale porodice, neprihvatanja familije, getoizacije u predškolskom, neprihvatanja u redovnoj školi, odustajanja od redovnog sistema obrazovanja zbog nedovoljne podrške u školi, I za dete I za učiteljicu I za roditelje! Nedovoljne podrške od upravo tog istog Ministarstva prosvete I Gradskog sekretarijata za dečiju zaštitu I obrazovanje koje sada hoće da UKINE ovu školu u kome se moje dete razvija I napreduje, a ja sam konačno bezbrižna. Ja kažem UKINE, a oni će reći SPAJA sa drugom školom. Da sam želela da ga upišem u školu Stefan Dečanski to bih svakako I uradila. I ja I još 83 roditelja! OVO JE SKANDAL VELIKIH RAZMERA. Ovde nije važan ni direktor ni zaposleni što će ostati bez posla. Nisu važne ni porodice koje svoju decu sa razlogom šalju svakodnevno baš u ovu školu. Nisu važni ni donatori koji su želeli da unaprede položaj dece sa invaliditetom opremivši ovu školu potrebnim sredstvima za rad.

Važno je da se ne može sreća jedne ciljne grupe graditi na nesreći druge. U ovom slučaju –obezbedivši 500 mesta za decu vrtićkog uzrasta, oštetiće se 83 porodice koje imaju decu koja su osobe sa invaliditetom koje se inače muče da se uključe u društvo i traže svoje mesto na kugli zemaljskoj!

Dece sa smetnjama u razvoju ima sve više, treba da tražimo načine da ih dočekamo i da im pomognemo. Ako se ovo uradi sada ovako, na silo, po ovakvoj optimizaciji i racionalizaciji, šteta koja se pravi će se vratiti kao bumerang veoma brzo onima koji su odluku doneli i sproveli je u delo!

Ana Knežević , zabrinuta majka




Izvor: B92

---

TLDR: Gasi se skola bez obrazlozenja i razoga. Ovim ce 83 dece ce biti prebaceno u redovne skole koje nisu prilagodjene njihovim potrebama, cime ce biti pogodjeni svi - profesori i nastavno osoblje, jedna i druga deca, jedni i drugi roditelji. U pitanju su deca sa visestrukim i teskim smetnjama u razvoju koja sasvim sigurno ne mogu da pohadjaju redovne skole, a moraju da pohadjaju neku skolu jer zakon to zahteva.

Niko ne zna kome je ovo palo na pamet, posto pare nisu problem, jer ove skole godinama imaju donacije.

Морао сам да гуглам ТЛДР Није дугачко а и треба свако да прочита.

Колики год да су лудаци на власти не верујем да ће укинути ову школу. Није продуктивно а и не верујем да и чак својим најзагриженијим гласачима могу оправдати такву одлуку.

Zanimljivo je da su te skole na meti svake vlasti, posebno od vremena Tinde Kovac-Cerovic koja je dosla na tu brilijantnu ideju o inkluziji, a citav projekat se na kraju sveo na punjenje dzepova i kurseve od 2 vikenda na kojima ama bas nista ne mozes da naucis.
Takodje, ovo se desava bukvalno svake godine, mozda ne sa ovom skolom, ali idu u krug i prete da ce ih zatvoriti... pa roditelji do prvog dana skole ne znaju da li im deca idu u skolu ili ne...

Nadalje, svaki od setova ministara dolazi sa svojom idejom sta je ono sto je potrebno da se radi u skoli... Tinde je gurala inkluziju (trebala je da postane i ministarka 2014., iako je bila bliska DS i vrsljala po ministarstvu od 2007.), Verbic je gurao nauku, a ovaj gura dualno...

A najbizarnije od svega toga je sto su delegacije iz inostranstva dolazile kod nas da se upoznaju sa razvojnim programima u ovim skolama, jer su rezultati bolji nego kod njih...

Pa da je tako ne bi ni planirali - nego ce sad malo da se digne javnost, pa cemo da vidimo sta ce da bude.

Inace, uopste me ne bi iznenadilo da je u plan stavljena skola jer neki debil nije ni znao ko je pohadja  

Inkluzija ima pozitivnih i ima negativnih strana. Sto se tice samog razvoja dece i nase varijante inkluzije koja se svodi na "stavi ih tamo i ako mogu da rade nesto neka rade" svakako im je bolje u specijalizovanoj skoli sa strucnim osobljem koje bi radilo po specijalizovanim programima. Sto se same socijalizacije tice, redovne skole im pruzaju upravo to tj prihvatanje od ostale dece. Sa te strane im nije lose.