I Al Kaida i SAD na svoj način počele obeležavanje 11. septembra
Bin Laden ponovo preti

Četiri dana uoči pete godišnjice 11. septembra, najvećeg terorističkog napada u istoriji, TV stanica „Al Džazira“ je emitovala snimak Osame bin Ladena od pre pet godina kako sa saradnicima planira napad na SAD. Ni američke antiterorističke službe ovih dana ne miruju. SAD su intenzivirale potragu za Bin Ladenom, a američki Senat je izglasao budžet od 200 miliona dolara za ponovno aktiviranje jedinice CIA, čiji je zadatak hvatanje lidera Al Kaide i drugih istaknutih članova te međunarodne terorističke mreže.

„Al Džazira“ je, pored starog snimka, emitovala još jedan svežiji snimak vođe Al Kaide u Iraku Abu Hamze al Muhadžira, koji je pozvao muslimane da se ujedine sa iračkim pobunjenicima.

- Uzmite nas za ruke. Naš neprijatelj se ujedinio, vreme je da se i mi ujedinimo - rekao je Muhadžir, obećavajući osvetu za svog ubijenog prethodnika Abu Musaba al Zarkavija, koji je likvidiran u vazdušnom napadu u junu.

On je poručio njihovim neprijateljima da „vatra nije niti će biti ugašena“.

- Naši mačevi, koji su obojeni vašom krvlju, žedni su za još vaših glava - rekao je Muhadžir.

SAD ove pretnje i dalje shvataju ozbiljno, pa su reaktivirali jedinicu CIA, poznatu pod nazivom „Alek stejšen“, rasformiranu krajem 2005. godine, a njeni analitičari su preraspoređeni u centar CIA za borbu protiv terorizma.

U ratu protiv terorizma SAD su likvidirale i zarobile na stotine militanata. Međutim, kraj ratu i pobeda se još ne naziru. Jedan od uspeha u ratu je i stavljanje svih američkih obaveštajnih službi pod jednu kapu, a sprečeno je nekoliko napada na domaćem tlu. Čini se da je Amerika danas bezbednija, ali za to plaća skupu cenu u Iraku i Avganistanu, odakle gotovo svakodnevno stižu izveštaji o poginulim vojnicima. Samo u jednom bombaškom napadu juče je poginulo 16 osoba, uključujući dva američka vojnika.

Uz to, dugoročno gledano, kraj konfrontacije sa arapskim zemljama nije ni blizu.

Jedan od zarobljenih militanata, Ramzija Binalšib, vidi se i na snimku koji je juče emitovala „Al Džazira“. On se na snimku nalazi na sastanku sa Osamom bin Ladenom i drugim Bin Ladenovim pomoćnikom Muhamedom Atefom u planinskom kampu u Avganistanu.

Atef, poznat i kao Abu Hafs al Masri, ubijen je u vazdušnom napadu u Avganistanu 2001. godine, dok je Binalšib uhapšen i nalazi se u američkom zatvoru u bazi Gvantanamo na Kubi.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikuju SAD zbog zatvora u Gvantanamu, gde se već pet godina drže zatvorenici bez podizanja optužnice i bez prava na advokata, potpuno izolovani od sveta. Kritike su upućene i zbog tajnih zatvora CIA, gde su osumnjičeni teroristi podvrgnuti torturi. Predsednik Buš je u sredu prvi put javno priznao postojanje takvih zatvora. Njegova izjava izazvala je buru osuda, a juče se oglasila i Luis Arbur, visoki komesar UN za ljudska prava.

„Amerika mora u potpunosti da zatvori program tajnih zatvora“, rekla je Arburova.

Koliko je Al Kaida još opasna svedoči i izveštaj britanskog Kraljevskog instituta za međunarodne poslove u kome se navodi navodi da je „Al Kaida i dalje moćna organizacija“, ali da joj opada podrška.

- Iako je njen imidž moćne terorističke organizacije osnažen, njeni lideri se kriju u pećinama i izgubili su širu podršku muslimana u arapskom svetu, koji se protivi terorističkim taktikama - navodi se u izveštaju.

A. Petrović

    Psihološki rat

    Ben Venzke, prvi čovek „IntelCentra“, kompanije koja prati poruke terorističkih grupa i Stejt departmentu pruža obaveštajne podatke, kaže da Al Kaida uvek pravi duge video snimke uoči 11. septembra, ne samo zbog obeležavanja godišnjica već zbog toga što žele da privuku pažnju.

    - Jedan od ciljeva je i da se pomogne u regrutovanju novih članova i podigne moral unutar grupe. Istovremeno, oni žele da kažu da su još tu svojim finansijerima i uz pomoć snimaka vrše psihološki rat - kaže Venzke.


Izvor: Blic

Petogodišnjica terorističkog napada na Njujork i Pentagon
Rat bez pobednika

Američki predsednik Džordž Buš nakon napada na SAD 11. septembra prešao je dug put do vođe najveće svetske sile u globalnom ratu protiv terorizma.

Dok su avioni udarali u kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, Buš se nalazio u poseti jednom obdaništu na Floridi i mnogi još pamte, u najmanju ruku, zbunjen izraz njegovog lica kada mu je rečeno za napad. Užasnuta stravičnim posledicama napada, američka javnost je zahtevala momentalni odgovor, a Bušu nije dugo trebalo da započne kampanju u Avganistanu. Još dok su bombe padale po ovoj azijskoj zemlji, Buš je ohrabren lakim vojnim uspehom i nošen talasom patriotizma koji je tih dana zapljusnuo SAD, tražio nove mete. Pod izgovorom da proizvodi oružje za masovno uništenje i sarađuje sa Al Kaidom, pokrenut je rat u Iraku u martu 2003. Iako se truli režim Sadama Huseina srušio kao kula od karata, Buš se umesto slavlja zbog još jedne lake pobede suočio sa sve većim brojem američkih žrtava. Ispostavilo se da Irak nije imao oružje za masovno uništenje, a teroristi su u sliv reka Tigra i Eufrata pohrlili tek kada su tamo došli američki vojnici. Započeti posao, širenja američkog vida demokratije u „osovinama zla“, Buš nije želeo da prepusti drugome i na predsedničkim izborima 2004. ponovo je zaigrao na jedini adut - patriotizam Amerikanaca. Kao odlikovani ratni veteran, lako je na izborima oduvao kandidata Demokratske stranke Džona Kerija, koji nije ni služio vojsku.

Danas, pet godina posle napada, Buš ima podršku svega oko 40 odsto građana, Amerika nije nimalo bezbednija, a čak 30 odsto ispitanika veruje da bi predsednik trebalo da se povuče sa funkcije. Nedacni start predizborne kampanje uoči novembarskih izbora za Kongres, Buš je iskoristio da ponovo zaigra na provereni adut - patriotizam. Da li će mu i ovog puta to uspeti, ostaje da se vidi, a do tada stanovnici Irana, Sirije ili Severne Koreje samo mogu da strepe, jer jednom pokrenuta američka vojna mašinerija teško se zaustavlja.

A. P.

Uprkos tome što mu je glava ucenjena na 25 miliona dolara, vođa terorističke mreže Al Kaida Osama bin Laden već pet godina uspešno nosi titulu najtraženije osobe na svetu. Bin Laden je tokom poslednje dve godine prešao dug put od vernog saveznika Amerike u borbi protiv sovjetskih trupa u Avganistanu tokom 80-ih do najvećeg neprijatelja.

Da stvar bude gora, obaveštajne službe SAD već dve godine nemaju nikakav pouzdan trag o tome gde bi on mogao da se nalazi. Već su i đaci u školama naučili tvrdnje CIA da se Bin Laden krije u nepristupačnom planinskom predelu Tora Bora na granici između Avganistana i Pakistana. Upravo je od CIA Bin Laden dobio zeleno svetlo da organizuje mrežu mudžahedina „svetih ratnika“ iz arapskih zemalja za džihad protiv Sovjetskog Saveza.

U periodu od 2002. do 2004. obaveštajne službe nisu znale da li je on živ i veliki broj zvaničnika SAD je navodio mogućnost da je prvi čovek Al Kaide likvidiran u vazdušnom napadu. Sve ih je demantovao snimak koji je emitovala „Al Džazira“ u kome je Bin Laden imenovao svog zamenika u Iraku.

Nedavni napadi u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku samo dokazuju da je Al Kaida još prisutna.

Sve i da vođa Al Kaide danas, na petu godišnjicu napada na Njujork i Vašington, bude uhvaćen i izveden pred sud, napadi na američke interese neće prestati. Jer, Bin Laden je odavno postao simbol u čije ime protiv „nevernika“ ratuju teroristi od Indonezije do Maroka. U slučaju pogibije, on bi bio proglašen za mučenika i napadi bi se samo intenzivirali, baš kao i u Iraku posle likvidacije Abu Musaba Zavahrija.

Koliko je potraga za Bin Ladenom neuspešna, svedoči i podatak da je fond za specijalne operacije hapšenja najtraženijih terorista od 2003. povećan za 60 odsto na čak osam milijardi dolara. Već sada izvesno da je Laden ostvario cilj, varnica islamskog ekstremizma je zapaljena i neće je biti lako ugasiti ni dugo pošto on ne bude među živima.

A. P.

Izvor: Blic

Obeležena petogodišnjica napada na Njujork i Vašintgon
Datum koji je nemoguće zaboraviti

Terorizmu je trebalo 30 godina da se razvije u ovo što je danas. Nama će trebati više od pet godina da ga razbijemo. Ovako je Rudolf Đulijani, bivši gradonačelnik Njujorka sumirao petogodišnjicu napada na Njujork i Vašintgon 11. septembra, stojeći na mestu gde je nekada bio Svetski trgovinski centar.

Da se Đulijani ne vara, potvrdio je i najnoviji snimak kojim je Al kaida obeležila jučerašnji datum. Ajman Al Zavahri, zamenik Osame bin Ladena najavio je nove napade na američke snage, ali ne u SAD, već u Zalivu, kao i napade na Izrael.

- Dali ste nam svako pravo i priliku da nastavimo da se borimo protiv vas. Trebalo bi da vas brine vaše prisustvo u Zalivu, a drugo mesto zbog kog bi trebalo da brinete je Izrael - rekao je Zavahri u snimku koji je emitovala TV stanica „Si-En-En“.

Petogodišnjica najvećeg terorističkog napada u istoriji obeležena je juče u Njujorku paljenjem sveća i sa četiri minuta ćutnje u vreme kada su avioni udarili u dve kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra (STC) i kada su se one srušile (8,46 sati, 9,03, 9,59 i 10,29 sati).

Američki predsednik Džordž Buš, koji je tokom vikenda posetio „nultu tačku“, mesto gde se nalazio STC, tokom jučerašnjeg dana je obišao Pentagon i Šanksvil, mesto gde je pao jedan od aviona. Kasno sinoć po našem vremenu Buš se obratio naciji.

Na jednom internet sajtu objavljen je još jedan snimak Al kaide na kome su prikazani do sada neobjavljeni delovi sa Bin Ladenom u društvu dvojice otmičara aviona. Snimak sadrži i video klipove sa američkim potpredsednikom Dikom Čejnijem koji brani svoj tadašnji posao u naftnoj kompaniji, kao i Džordžom Bušom prilikom inauguracije.

I svetski mediji su obeležili datum uglavnom kritikama na račun američkog rata protiv terorizma. Zajednička ocena većine je da su SAD pogrešile zbog napada na Irak i da je Bušova administracija pokvarila odnose sa brojnim državama. Istovremeno iznose se zaključci da svet danas nije bezbednije mesto za život. Britanski „Indipendent“ u uredničkom komentaru konstatuje da je cena proteklih pet godina borbe protiv Al Kaide duboko otuđenje muslimanskih zemalja. „Fajnenšel tajms“ ocenjuje da je Bušova administracija krši Ženesku konvenciju i međunarodno pravo u ratu protiv tarorizma načinila veliku štetu Americi ali i zapadnim vrednostima. Španski „El Pais“ tvrdi da je Buš iskoristio napad na SAD da uvede neokonzervativizam u spoljnu politiku zemlje.

Paraleleno, bezuslovna podrška Izraelu, čak i u vreme najveće libanske krize, koštala je veza koje su SAD pokušale da uspostave sa arapskim svetom, a u arapskim zemljama ankete pokazuju sve jače nepoverenje prema Vašingtonu.

Povodom godišnjice napada oglasila se i EU, saopštenjem u kome se navodi da je borba protiv terorizma i dalje prioritet Unije.

A. P.

    11. septembar u brojkama

    60 odsto Amerikanaca veruje da će se njihova zemlja ponovo naći na meti terorista zbog Iraka

    46 odsto Amerikanaca veruje da će Osama bin Laden biti uhvaćen

    16 puta u poslednjih pet godina menjan je nivo pretnje od terorističkih napada u SAD

    18 puta su američki agenti sa lažnim dokumentima prešli granicu SAD testirajući kontrolu

    5.000 osumnjičenih teroriste ubijeno je širom sveta uz pomoć CIA

    6 doživotnih kazni zatvora dobio je Zakarije Musaui, koji je ujedno i jedini osuđen za umešanost u napade

    2,1 milion dolara kompenzacije dobile su porodice poginulih, u proseku

    1.248 knjiga objavljeno je o napadu 11. septembra


Izvor: Blic

NA NULI

Članovi porodica poginulih u napadu na zgrade STC-a u Njujorku i juče, na petu godišnjicu, okupili se na "nultoj tački"


MIDLTAUN - Pet godina od gubitka drage osobe - dovoljno vremena da se stegnu zubi i krene dalje, ali pukotina u srcu, veća od kratera Svetskog trgovinskog centra (STC) u Njujorku, nikada neće biti zalečena.
Tako je juče uz suze pričala Barbara Minervino iz Nju Džersija, čiji je muž Luis poginuo u terorističkom napadu 11. septembra 2001. u kulama bliznakinjama u Njujorku.
Teroristi su ga usmrtili samo nekoliko dana posle njegovog 55. rođendana i 25. godišnjice braka. On ni danas nema grobnu oznaku, jer su od njegovog tela, pomoću DNK analize, identifikovani samo ostaci desnog ramena.
Barbara kaže da se teško navikla na činjenicu da je udovica, ali da se nikako neće navići na potpitanja koja uslede kada neko čuje da joj je muž stradao u STC i da su od njega ostali samo delovi tela.
Barbara i dve ćerke svake godine 11. septembra drže pomen za Luisa. Čine to i mnoge druge američke porodice, čije je živote izmenio teroristički krvavi dan.
Ni danas u Americi još nije poznat konačan bilans tragedije od pre pet godina. Procenjuje se da je poginulo oko 3.000 ljudi, da je povređeno oko 8.000 osoba, na spisku nestalih se još nalazi 1.151 žrtva.
Šteta koju su razorni teroristički napadi izazvali je dosad najveća u istoriji SAD, ali ni ona nije precizno određena - procene se kreću od oko 30 milijardi do čak 70 milijardi dolara, računajući i naplatu odštete porodicama poginulih, povređenima, firmama koje su poslovale u STC, čak i američkoj avio-industriji koja je izgubila četiri "boinga".
Ester Regelson iz Njujorka, koja je stanovala 23 godine samo dva bloka dalje od STC-a, i čija je zgrada nestala u "nultoj tački" terorističkog udara, mestu koje zjapi u Njujorku, ostala je čudom živa.
Ona i dve mačke, koje je usput spasla, evakusani su iz Njujorka u Nju Džersi. Kada se vratila posle šest meseci u Njujork, satima je lutala oko "nulte tačke" koju su obezbeđivali policajci i metalne ograde, tražeći da nešto prepozna od stvari iz svog stana i svoje imovine.
Kaže da se u jednom deliću sekunde "probudila", svesna da je bez ičega, da je od svega ostala, kako kaže, "velika rupa". "Srećna sam što živim", naglašava.
Na "nultoj tački", mestu rušenja STC-a, niče memorijal visok 1.776 stopa, identičnih broju godine nezavisnosti Amerike, a koji će se zvati "Kula slobode", analogno Kipu slobode, po kome se prepoznaju Njujork i Amerika.
Projektovano je tako da svake godine 11. septembra jedno mesto kraj memorijala bude osvetljeno suncem između 8.46 časova ujutru kad je prva kula STC pogođena i 10.28 časova kad je druga kula pala.
(Tanjug)

Bin Ladenu ni traga

Već dve godine Amerikanci nemaju nove informacije koje bi im koristile u potrazi za Osamom bin Ladenom, vođom terorističke mreže Al Kaida, piše "Vašington post", prenoseći izjave američkih i pakistanskih zvaničnika.
- Naši izvori nisu nam dali ništa što bismo mogli da iskoristimo u stvarnom vremenu - prenosi list reči jednog neimenovanog izvora.
Odgovarajući na pitanja o tim informacijama, potpredsednik Ričard Čejni odlučno je ponovio spremnost SAD-a da pronađe Osamu bin Ladena.
- On je i dalje naš najveći prioritet, to se nije promenilo. Predsednik Buš i ja dobijamo redovne izveštaje o naporima na tom polju i nije bilo pada našeg zanimanja i naših akcija - rekao je za TV kanal NBC.

Džordž i Lora položili vence

Predsednik SAD Džordž Buš i njegova žena Lora odali su juče počast i položili venac na mestu gde su nekada stajale kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra.
Oni su položili vence u tišini na mestima gde su nekada stajale severna i južna kula, držeći se za ruke. Nakon polaganja venaca, Džordž i Lora Buš su prisustvovali službi molitve i sećanja u obližnjoj kapeli svetog Pola.
Ta 240 godina stara crkva, koja se nalazi preko puta razorenog Svetskog trgovinskog centra, ostala je neoštećena u napadu i postala utočište za spasioce.


Izvor: Press

Peta godišnjica napada na SAD u znaku novih terorističkih pretnji
Al kaida kreće na Izrael
Na meti će biti i "izdajničke vlade" zalivskih zemalja, poručio Al Zavahri, Bin Ladenova desna ruka

Teroristička mreža Al kaida juče je, na petu godišnjicu svojih napada na SAD, zapretila da će njene sledeće mete biti Izrael i arapske zalivske zemlje koje su američki saveznici i da će tim akcijama zapečatiti ekonomsku propast Zapada, javlja Rojters.

- Kažem im da se ne trude da brane svoje snage u Iraku i Avganistanu. Te snage su osuđene na propast - poručio je zapadnim liderima Ajman al Zavahri, desna ruka šefa Al kaide Osame bin Ladena, na video-snimku koji je emitovao TV kanal Al Džazira. - Pojačajte svoju odbranu u dva regiona... Prvi je Zaliv, odakle ćete biti izbačeni, s Božjom pomoći, kad budete poraženi u Iraku i kad ekonomski propadnete. Drugi je Izrael. Sveti rat mu se bliži i vaš kraj biće i kraj cionističko-krstaške premoći - zapretio je on.

Zavahri je takođe apelovao na muslimane da pojačaju napade na SAD i Zapad, prenosi Si-En-En. - Vaše vođe kriju od vas prave razmere katastrofe. Dani su bremeniti i rodiće se novi događaji, s Božjom dozvolom i vođstvom - poručio je drugi čovek Al kaide koji je u belo obučen sedeo pred policom s knjigama. Izgleda da je to bio deo Al kaidine sopstvene komemoracije napada 11. septembra, konstatuje Si-En-En.

S tim se slaže i Rojters koji dodaje da je Al Sahab, medijski komitet Al kaide, u sklopu svog obeležavanja pete godišnjice napada na SAD, preksinoć objavila na jednom islamističkom veb-sajtu 92-minutni snimak na kojem se vidi Osama kako hrabri teroriste koji su napad izveli da se strpljivo pripremaju i čuvaju za "mučeništvo". Na snimku, koji je takođe objavila Al Džazira, vidi se Hamza al Gamdi, jedan od terorista koji su drugi oteti avion zarili u zgradu Svetskog trgovinskog centra u NJujorku, kako se moli: - O, Alahu, zalij našom krvlju drvo džihada. O, Alahu, prihvati nas kao mučenike. - Poručujem Americi da, ako želi da joj vojska i ljudi budu bezbedni, mora da povuče sve svoje snage s muslimanske zemlje ili neka sprema kovčege i velike grobove - dodao je Gamdi, pozirajući pored makete aviona.

- Razgovarajte međusobno o mučeničkim operacijama, ohrabrujte sebe. Na početku nećete se privići na tu ideju i mislićete da je ona teška. Neki ljudi misle da je stvar jedino u treningu, neki bi mogli da kažu "već to znam", ali postoje druge svrhe. Svi elementi se moraju poznavati jer ovaj džihad ne počiva na jednoj osobi - ohrabrivao ih je Osama obučen u avganistansku nošnju, iza kog je bio beli zid. - Vaša braća u Najrobiju provela su devet meseci u stanu dok su im braća doturala TNT. Možete li da budete tako strpljivi? - pitao ih je najtraženiji terorista na svetu, aludirajući na napade na američke ambasade u Najrobiju i Dar es Salamu 1988, u kojima su 224 osobe poginule, prenosi Rojters glavne crte pet godina starog video-snimka. - Što je više mladih ljudi koji izvode mučeničke operacije, pobeda će biti sve bliže - zaključio je Osama.

Na jučerašnji dan pre pet godina svet su obišle apokaliptične slike dva nebodera STC koji se pretvaraju u prah i pepeo pošto su se u njih zabili oteti putnički avioni. Američki predsednik Džordž Buš i najviši zvaničnici pridružili su se molitvenim skupovima u okviru obeležavanja godišnjice napada koji su srušili sliku o SAD kao nepobedivoj i nedodirljivoj imperiji, prenosi Si-En-En. U napadima na dve kule STC u NJujorku, Pentagon u Vašingtonu i u padu aviona "Ameriken erlajnza" na polje u Pensilvaniji poginule su 2.973 osobe.

Bio je to dan koji će širom sveta postati poznat samo kao "jedanaesti deveti", dan koji će po mnogim mišljenjima simbolično označiti početak nove ere u istoriji - ere borbe protiv terorizma, a ona će, čini se, postati glavna karakteristika prvih godina 21. veka, konstatuje Bi-Bi-Si. Između ostalog, održan je minut ćutanja u trenutku kada su "kule bliznakinje" napadnute i kada su se srušile, a trauma od koje se Amerika još nije oporavila pokrenula je neizbežno pitanje - da li je zemlja bezbednija. - Krenuli smo u ofanzivu protiv naših neprijatelja. One koji su nekada bili protiv nas pretvorili smo u saveznike. Izgradili smo institucije koje su potrebne da bismo pobedili u ovom ratu. Pet godina od 11. septembra Amerika je bezbednija i pobeđuje u ratu protiv terorizma - rekao je Buš preksinoć, obilazeći mesto na kojem je nekad bio STC, gde je položio venac.
Pripremila V. Popović


Izvor: Glas Javnosti

Kako je Bi-Bi-Si protumačio govor predsednika SAD
Partizanski govor Džordža Buša

Mi smo u ratu koji će obeležiti pravac ovog veka, kao i sudbinu miliona širom sveta. Ovo je borba za civilizaciju, mi se borimo da bismo očuvali način života slobodnih nacija. Ako sada ne pobedimo neprijatelja, naša deca će se suočiti sa Bliskim istokom kojim vladaju teroristi naoružani nuklearnim bombama.

Ovako se američki predsednik Džordž Buš kasno sinoć po našem vremenu iz Ovalnog kabineta obratio naciji povodom petogodišnjice napada 11. septembra. On je rekao da „Amerika nije tražila ovaj rat“, i da svaki Amerikanac želi da se rat završi.

- I ja to želim. Ali on nije završen, i neće biti dok ne pobedimo mi ili ekstremisti - rekao je jedan od najmoćnijih ljudi sveta.

U obraćanju naciji Buš se osvrnuo i na vođu Al Kaide Osamu bin Ladena, poručivši mu da će ga SAD „naći i privesti pravdi, bez obzira na to koliko joj vremena bude trebalo“.

Buš je u govoru koji je izveštač Bi-Bi-Sija nazvao partizanskim, pozvao Amerikance da se ujedine u borbi protiv terorizma.

- Suočeni smo sa neprijateljem koji je rešen da donese smrt u naše domove. Težak put je pred nama. Za pobedu u ovom ratu potreban je zajednički napor. Zato moramo da stavimo naše razlike na stranu i da radimo zajedno da bismo položili ovaj test koji nam je zadala istorija - rekao je američki predsednik.

Izveštač britanske državne televizije primetio je da je Buš za vreme govora bio „dostojanstven u tonu i držanju“, što je „njegova publika svakako primetila“.

Ipak, jedan od ciljeva govora bio je i da pripremi publiku pred kongresne izbore u novembru. „Da bi to postigao, morao je da ubedi svoju skeptičnu naciju da je rat u Iraku deo rata s Al Kaidom“, navodi britanski izveštač.

I novinar „Njujork tajmsa“ kaže da je „čak i po standardima njegovih poslednjih govora, Bušov jezik bio moćan i zloslutan, sa upozorenjima da teroristi žele da donesu smrt u naše domove“. Bušov argument da Amerika treba da ostane u Iraku isti je onaj koji je koristio tokom poslednje kampanje, primetio je izveštač Rojtersa.

- Buš bi trebalo da se stidi svog govora. Zloupotrebio je dan žalosti da bi zatražio podršku za rat u Iraku, a i sam je priznao da taj rat nema ništa sa 11. septembrom - rekao je senator Edvard Kenedi, jedan od vodećih američkih demokrata.

Istovremeno, „Smrt predsednika“, film sniman kao lažni dokumentarac o ubistvu Džordža Buša, britanskog reditelja Gabrijela Rejndža, izazvao je ogromno interesovanje na Filmskom festivalu u Torontu. Film prikazuje ubistvo američkog predsednika, a lik Džordža Buša uzet je da bi film bio „aktuelniji“. Reditelj je zbog filma već primio šest pretnji smrću. Međutim, Rejndž je uspeo da film proda „Njumarket filmu“, jednom od najvećih američkih distributera koji je emitovao i film Mela Gibsona „Stradanje Isusovo“. A karte za premijeru na Filmskom festivalu u Torontu u nedelju su bile razgrabljene.

- To je indirektan pogled na to koliko su se SAD promenile posle 11. septembra. Koristili smo lupu budućnosti da bismo sagledali prošlost - kaže režiser filma i dodaje da ne veruje da će iz filma „bilo ko dobiti ideju da stvarno ubije Buša“.

J. Tušup

    Predsednički citati

    Teroristi nas neće ostaviti na miru. Oni će nas slediti. Sigurnost Amerike zavisi od ishoda borbi na ulicama Bagdada.

    Često me pitaju zašto smo u Iraku kada Sadam Husein nije odgovoran za 11. septembar. Odgovor je: Huseinov režim nam je bio očigledna pretnja.

    Svet je sigurniji otkad Sadam Husein više nije na vlasti.

    Ovo je ideološka borba 21. stoleća i poziv našoj generaciji.

    Hteli da dignu u vazduh ambasadu SAD

    Četvorica islamskih fundamentalista pokušala su juče ujutru da dignu u vazduh američku ambasadu u sirijskom glavnom gradu Damasku. Na sreću, automobil-bomba nije eksplodirala, a sirijski bezbednjaci su na licu mesta ubili trojicu militantnih aktivista. Četvrti napadač je ranjen i uhapšen. Nijedan Amerikanac nije povređen u napada, ali je povređen jedan kineski diplomata kada ga je okrznuo zalutali metak. Napadači nisu uspeli da probiju visoki zid koji okružuje kompleks zgrada ambasade. Niko nije javno preuzeo odgovornost za ovaj napad, ali Imad Mustafa, sirijski ambasador u SAD, tvrdi da je u pitanju ćelija Al Kaide zvana „Vojnici Levanta“. U napadu je povređeno 13 ljudi. Kondoliza Rajs, američki državni sekretar, rekla je juče posle podne da je „prerano da se kaže ko stoji iza napada“.

    CDC/JS


Izvor: Blic

OSVETA I ZA IZRAEL
Godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. obeležilo sećanje na žrtve, ali i još jedan poziv Al Kaide na rat protiv SAD

KAIRO/NJUJORK - Jučerašnju godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001. obeležilo je sećanje na žrtve, ali i još jedan poziv Al Kaide na otpor Americi. Naime, dok su predsednik SAD Džordž Buš i njegova žena Lora odavali počast i položili venac na mestu gde su nekada stajale kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, Ajman el Zavahri, čovek broj dva terorističke mreže, pozvao je, sa snimka koji je juče ujutru emitovao Si-En-En, muslimane da pojačaju otpor prema Americi.
Foto

Bin Laden i El Zavahri

- Dali ste nam svako pravo i priliku da nastavimo da se borimo protiv vas. Trebalo bi da vas brine vaše prisustvo u Zalivu, a drugo mesto zbog kog bi trebalo da brinete je Izrael - rekao je Zavahri.

Izgleda da je ovo novi snimak poruke El Zavahrija, čoveka Al Kaide, koji se na snimku pojavio kako u beloj odori sedi ispred polica sa knjigama.
- Vaši lideri kriju od vas istinske razmere tragedije. A dani su bremeni i rađaju nove događaje, sa dozvolom i vođstvom Alaha - rekao je Zavahri.

Agencija AP je prenela da nije mogla ovaj snimak da pronađe ni na jednom veb sajtu koji su obično prenosili poruke Zavahrija i drugih članova Al Kaide. Medijski ogranak Al Kaide, "As-Sabah", najavio je da će uskoro objaviti video snimak sa porukom Zavahrija. Zasada nije poznato ni kako je CNN došao do tog snimka.

Institut SITE koji prati militantne veb sajtove saopštio je da je takođe dobio ovaj snimak pod naslovom "Vruće teme" koji traje 76 minuta. Istovremeno, Al Kaida je obeležila petogodišnjicu terorističkih napada na SAD postavljanjem video snimka na internetu, gde su prikazani do sada neobjavljeni delovi sa Osamom bin Ladenom i učesnicima napada na Njujork i Vašington.

Snimak, koji traje 92 minuta, liči na dokumentarac, a nosi oznaku "As-Sabaha". Kvalitet snimka, koji je titlovan na engleski, mnogo je bolji u odnosu na prethodne, a objavljen je kasno uveče na sajtu koji je često objavljivao poruke Al Kaide.

U glavnim ulogama pojavljuju se i otmičari aviona, Vail el Šeri i Hamza el Gamdi, koji je su sa dva aviona udarili u Svetski trgovinski centar. Gamdi je poručio Amerikancima da "ukoliko žele da njihova armija i ljudi budu bezbedni, onda moraju da povuku snage iz muslimanske zemlje, ili da pripreme kovčege i velike grobnice".
      

Molitve i sećanje

Džordž i Lora Buš su položili vence u tišini na mestima gde su nekada stajale severna i južna kula, držeći se za ruke, a zatim su prisustvovali službi molitve i sećanja u obližnjoj kapeli svetog Pola. Ta 240 godina stara crkva, koja se nalazi preko puta razorenog STC, ostala je neoštećena u napadu i postala utočište za spasioce.
Bušovi su obišli sva tri mesta napada 11. septembra 2001. godine, a u kojima je skoro 3.000 Amerikanaca izgubilo živote. Stanovnici Njujorka godišnjicu napada obeležavaju ceremonijama, od službe sećanja u katedrali svetog Patrika, do službi u budističkim hramovima.


Izvor: Kurir / (AG.)