touche

Ako radis u velikoj firmi i dobro radiš svoj posao, bez neke frke, trke, ne čekaš zadnji sekund da završiš i ne hvališ se pretjerano sva je prilika da  te nikad neće unaprijediti, jer:

ako shvate koliko je tvoj posao važan, onda će te ostaviti tu, jer si previše važan da bi dozvolili da odeš, ili se ne može se naći neko adekvatan da te zamjeni

ili ono što je vjerovatnije, svi će početi da podcjenjuju tvoj uradjeni posao, jer da je to tako teško i odgovorno, ne bi ga ti tako  "lako" radio, vidi druge kako se muče

Dakle, ne treba pretjerivati, ali treba s vremena na vrijeme, kad nešto dobro odradite, staviti drugima do znanja i skrenuti im pažnju na uradjeno.
Da se ne zaboravi.

To važi i u drugim sferama života

   

Naglasim svoj uspeh samo u razgovoru koji će mi proširiti poslovne mogućnosti, tj kad treba da ostavim pozitivan utisak na nekog s kim ću da sarađujem, pa se pohvalim kako sam postigla to i to. 

Privatno, o tome razgovaram jedino sa najboljom drugaricom jer mi ona na tome ne zavidi, a i što bi jer ima mnogo bolji posao i zarađuje mnogo više. Drugim ljudima ne spominjem, dok me sami ne pitaju, a i onda im nije pravo što čuju kako sam svojim trudom i zalaganjem nešto postigla. Zašto, pojma nemam. 

mislim da se tema ne odnosi na poslovne razgovore 

Vidim da ste se dotakli hvaljenja u poslovnoj sferi pa bih nešto i na to dodao.
Ako vi znate da radite nešto što jako mali broj ljudi zna da radi, vrlo brzo će se to samo po sebi raširiti, te nema nikakve potrebe da se hvalite. Hvaliti se nečim što ogroman broj ljudi takođe ume da uradi je neukusno i to nikog ne zanima.

Druga stvar je kad neko na razgovoru za posao pita šta ste postigli. Normalno je da će te odgovoriti na pitanje, nećete sigurno reći kako vam je glupo da pričate o sebi.

Kada radiš nešto dobro, odgovorno, sam od sebe, ljudi će početi da prihvataju da to što radiš i treba da radiš, tj. da se to samo od sebe podrazumjeva.
Ako ste dobra kuvarica onda će svi svjesno ili ne početi da očekuju da kuvate redovno, ukusno i kad se drugima prohtje. Svaki dobar ručak se podrazumjeva, ali ako jednom ne uspije to je odmah razlog primjedbama.

Nešto slično onom da ako pomažete ljudima uvijek,  oni će smatrati da treba tako, ako ih jednom odbijete, proglase vas zadnjim skotom koji neće da pomogne prijatelju. Dok ako  ste generalno skot, a jednom učinite ispadne da ste svetac.

Tako je i za druge stvari. Osim toga ljudi se često povode marketingom. Ako se stalno priča o tome kako je osoba X dobra u nečemu, nije bitno ko je započeo priču, onda se stiče utisak da  ona radi sve dobro. Kad se desi greška onda se to otpiše.
Ali ako si tih i skroman onda kad se desi sranje, priča se samo o tome i onda se stiče utisak da kad god se ta osoba  pomene to je u vezi nekog sranja.

Ljudi su generalno vrlo površni i mrzi ih da se udubljuju u situacije i okolnosti  i zato nije loše imati malo pozitivne reklame. Lijepo je vjerovati da će ljudi  prepoznati prave vrijednosti i biti spremni da ih istaknu i pohvale, ali to baš i nije tako.

U svetu je normalno da se u kancelariji nekog visokostručnog ili rukovodioca nalaze razne diplome, povelje i zajedničke fotografije sa značajnim ljudima iz struke. Tako se zainteresovani mogu obavestiti a da se pri tome izbegne neprijatna nametljivost.

Nažalost ne sećam se kad sam kod nas videla nekom u kancelariji diplomu ili bilo kakvu pohvalnicu. Zato sam viđala slike raznih polupismenih diktatora i stranačkih vođa. Meni se to zaista čini daleko pogrešnije nego stavljanje sopstvene diplome na zid. Čini mi se kao unižavanje sebe pred lažnim idolom.

Osecam se neprijatno kad se hvalim necim... jednostavno to ne mogu. Jedino mogu nesto roditeljima ili bratu da kazem... ako nesto dobro uradim... inace mi je jako mrsko to raditi.

Mada... ja ni nemam cime da se hvalim... mozda mi je zato neprijatno kad kazem "vidi mama, zakljucao sam vrata bez da stavim rukav u saku... i to s masne ruke"

Kad vidim ovakve teme, uvek se setim one moje teme dugackog naslova o "pohvali", da li se treba hvaliti ... Dzobi, cesarica i ostali vs me Bejahu to lepa vremena.