Просечне нето зараде исплаћене у априлу у „делатностима на бази учлањења” три пута веће од просека у републици и достигле безмало 74.500 динара
Запослени у невладиним организацијама, политичким странкама, привредним коморама, еснафским удружењима, синдикатима, иницијативама грађана и сличним удружењима – најбоље су плаћени у Србији. Просечна априлска плата срећника који ради у „делатностима на бази учлањења”, како их региструје Републички завод за статистику, била је убедљиво највећа. Већа и од нето просека исплаћеног у банкарском сектору, агенцијама за продају некретнина и осигуравајућим компанијама. Према евиденцији статистичара, просечна априлска исплаћена нето плата око 5.600 запослених у наведеним делатностима била је 74.481 динар.
Ова бројка је безмало три пута већа од просечне исплаћене нето зараде у априлу у Републици која је износила 26.632 динара. Поређења ради, запослени у текстилној индустрији су у априлу примили у просеку осам пута мање. Радницима у производњи текстилних предива и тканина на име зараде исплаћено је просечних 9.148 динара, а њихове колеге које се баве производњом одевних предмета и крзна зарадиле су 8.601 динар.
У Републичком заводу за статистику нису могли да открију која је то „делатност на бази учлањења” највише допринела наведеном, за наше прилике, огромном просеку исплаћеном у прошлом месецу. Како кажу, у обавези су да штите анонимност својих извора. Ипак, у јавности преовлађује мишљење да су астрономском априлском просеку најбоље плаћених прегалаца у Србији сигурно највише допринели они са платних спискова невладиних организација и запослени у страначким администрацијама.
У најбогатије српске „делатнике” статистичари су уврстили и запослене у синдикатима, али ниједан од синдикалних лидера са којима смо разговарали није се пронашао у овој причи. Бранислав Чанак, председник Синдиката „Независност”, рекао нам је да не зна одакле толике плате запосленима који живе од чланарина својих припадника.
– Гледано из угла нашег синдиката, то је немогуће. Ми једва држимо људе да не оду! Највећи број наших чланова су углавном из текстилне индустрије. Просечне плате у нашем синдикату не прелазе 24.000 динара. Сумњам да је и код других боља ситуација – тврди Чанак.
Економисти су, међутим, уверени да некима од наведених „делатника” натпросечну плату обезбеђује њихова апсолутна независност од тржишта. Према речима Данила Шуковића, директора Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, да се производи и услуге оваквих организација валоризују на тржишту – њихове плате би сигурно биле доста скромније.
– Кад је реч о привредним коморама, они, по слову закона, добијају новац од својих чланова, односно предузећа. Невладине организације конкуришу за разне пројекте и на основу тога добијају средства. Слично је и са струковним удружењима. Они су потпуно заштићени од тржишта, њихова примања немају везе са тренутном ситуацијом у привреди – објашњава Шуковић наведену разлику у зарадама.
Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, каже да је сада лако објаснити зашто је завладала толика гужва око политичких функција.
– Тај посао је идеалан за оне који желе да мање раде а да више зараде. Са становишта статистике, рад бирократије је тешко мерљив. Неко ко ради у производњи има своју норму, а у овој грани је тешко измерити нечију продуктивност – казао је Прокопијевић и изразио сумњу да, можда, запослени у банкарском сектору и сектору осигурања нису уредно пријавили своје приходе и да су због тога запослени у „делатностима на бази учлањења” по висини зарада исплаћених у априлу избили на челну позицију.
Уместо да буду општи сервис за запослене у привреди, неке од наведених делатности су достигле највећи просек плата, иако запослени у већини привредних грана не могу да достигну ни просечну зараду у Србији.


Autor: Anica Nikolic, Politika