BEOGRAD - Iako se razlike među polovima polako smanjuju, srpsko društvo i dalje karakteriše ekonomska nejednakost žena i muškaraca, izražena kroz vlasništvo i zaposlenost, nejednake šanse za napredovanje u karijeri, neravnomerno raspoređen teret roditeljstva i obavljanja poslova u domaćinstvu...
Izraženu sklonost ka porodičnom, bračnom statusu, uglavnom sa dvoje dece i dva člana koji zarađuju, autorka istraživanja, prof. dr Marina Blagojević, vidi i kao obrazac koji omogućava preživljavanje, mada ne podrazumeva i visok kvalitet porodičnih odnosa i života. Prihodi domaćinstva kod najvećeg broja ispitanika kreću se između 18.000 i 40.000 dinara, i mada razlike nisu velike, muškarci ipak prednjače sa zaradama, pokazalo je sociološko istraživanje "Rodni barometar u Srbiji 2006: društveni položaj i kvalitet života žena i muškaraca", koje je inicirala Asocijacija za žensku inicijativu, a sproveo ga Istraživački centar za rod i etnicitet iz Budimpešte.
Radno najangažovanija generacija, kod oba pola, je 30-39 godina starosti. Muškarci su češće zaposleni, manje nezaposleni, i češće poslodavci od žena. Dok jedan plaćen posao obavlja 60, a više plaćenih poslova 11 odsto muškaraca, samo 48, 6 procenata žena radi jedan plaćen posao i šest procenata više poslova, što znači da samo polovina žena radi za novac. U skladu sa kvalifikacijama posao obavlja 59,8 muškaraca, i samo 44,3 odsto žena. Mogućnost napredovanja raste sa obrazovanjem, ali kod muškaraca više nego kod žena, pa tako 51 odsto muškaraca sa viškom ili visokom školom smatra da može napredovati u poslu, za razliku od 41,7 odsto žena istog nivoa obrazovanja.
Istraživanje je pokazalo da su i muškarcima i ženama podjednako važne karijera, da ih je dve petine pod stresom, zbog posla, da bi muškarci, kada bi imali novca, bili spremniji da napuste posao, kao i da su žene sklonije da uče i imaju dodatnu obuku. To, prema oceni prof. dr Marine Blagojević, "na duge staze vodi smanjenju rodnih razlika".
Muškarci češće obezbeđuju veći deo porodičnog budžeta i mnogo su češće vlasnici nepokretnosti, ušteđevine ili kredita, dok je na ženskim leđima spremanje hrane, održavanje stana, briga o porodici. Otuda, češće žensko nezadovoljstvo podelom poslova i partnerskih odnosa, a kao najčešće uzroke konflikta u porodici, oba pola navode: novac, neslaganje naravi i podelu rada u domaćinstvu. Žene nose najveći teret roditeljstva, a jedine aktivnosti, koje prema njihovim odgovorima zajedno obavljaju oba roditelja su: igranje sa decom, vaspitanje i razgovori o problemima. Posledica takve podele roditeljskog tereta je da žene manje žele još dece, nego muškarci.
Istraživanje je pokazalo da oko 60 odsto porodica decu kažnjava fizički, da su žene nezadovoljnije intimnim odnosima, da su ispitanici pokazali nesklonost zdravstvenoj prevenciji (samo petina žena redovno ide na ginekološke preglede), da kod oba pola preovlađuje osećanje građanske nemoći, i da muškarci sebe češće doživljavaju kao tranzicione gubitnike.
Anketni uzorak od 1.500 ispitanika, 18-50 godina starosti, bio je reprezentativan za Srbiju.

GUBITNICI
PREDSTAVLjENE su tri fokus grupe, ocenjene kao najveći tranzicioni gubitnici: samohrane majke, nezaposleni muškarci srednjih godina i mlade nezaposlene žene. Ljiljana Stevković, asistent na projektu, ukazala je na potrebu institucionalne i porodične podrške samohranim majkama, koje se često etiketiraju kao loše žene. Istraživanje je pokazalo da je nezaposlenost oženjenih muškaraca od 35-40 godina, dovela do narušavanja porodičnih odnosa, krize muškosti, i sklonosti alkoholizmu, dok mlade nezaposlene žene sve češće odlažu rađanje.

Izvor: Novosti