Hajdin ili Krestić

D. K., 21. mart 2007

BEOGRAD - Srpska akademija nauka i umetnosti dobiće sledeće nedelje novog predsednika, 22. po redu od svog osnivanja 1887. godine. Na skupštini zakazanoj za 29. mart 104 redovna i 57 dopisnih članova Akademije tajnim glasanjem će izabrati Izvršni odbor novog predsedavajućeg, dva potpredsednika i generalnog sekretara.

U predlozima koje je saopštio akademik Dragomir Vitorović stoji da bi se na čelu naše najviše naučne institucije mogli naći dosadašnji predsednik Nikola Hajdin ili sekretar Odeljenja istorijskih nauka Vasilije Krestić.

Potpredsednik SANU za prirodne nauke akademik Stevan Koički jedini je kandidat za to mesto i za predstojeći mandat, a generalni sekretar SANU, akademik Nikola Tasić jedini konkuriše za drugog potpredsednika, zaduženog za društvene nauke, i on bi na toj funkciji zamenio akademika Mladena Srbinovića. Kandidat za generalnog sekretara je redovni član Akademije iz Odeljenja društvenih nauka Dimitrije Stefanović.

Obrazlažući predloge novih kandidata, akademik Dragomir Vitorović za "Novosti" kaže:
- Predlozi su zasnovani na pozitivnoj oceni dosadašnjeg rada i rezultata Izvršnog odbora SANU. Posle neželjene izlolacije Akademije Izvršni odbor je ponovo uspostavio saradnju sa asocijacijom 54 evropske akademije, zapravo, ponovo smo postali članovi te "mreže" akademija.

Prema rečima akademika Vitorovića,zahvaljujući dosadašnjem rukovodstvu obezbeđeni su bolji uslovi za umetnički i naučni rad u Akademiji, rekonstruisana zgrada SANU, unapređen radni potencijal i osvežen sastav Akademije izborom 40 novih dopisnih članova, održani mnogi naučni skupovi i objavljeni kapitalni zbornici radova.

Od svih članova SANU, po slovu Statuta, sa spiska za glasanje biće izuzeto njih 12, koji zbog bolesti ili iz drugih razloga, u proteklih godinu dana nisu učestvovali u radu, a ukoliko predloženi kandidat ne dobije potreban broj glasova, Statut predviđa ponavljanje izbora.

Izvor: Novosti

Nešto mute... Fight za poziciju... eliminiši konkurente 

Хајдин је преспавао прославу 200 година модерне Србске државности и прогурао Словенце на конкурсу за изградњу ''Скадра на Бојани'' моста преко Аде,а на другој страни ни Кретић није нека слика и прилика........

Novo poverenje Hajdinu
D. KLJAJIĆ, 29. mart 2007

PROF. dr Nikola Hajdin ostaće i u naredne četiri godine na čelu Srpske akademije nauka i umetnosti, odlučeno je u četvrtak na Skupštini naše najviše naučne ustanove. Od 127 redovnih i dopisnih članova SANU, koji su predali glasačke listiće, poverenje dosadašnjem predsedniku ukazalo je 93 akademika, dok su 32 člana SANU podržali drugog kandidata, prof. dr Vasilija Krestića.
Akademik Stevan Koički ostao je na funkciji potpredsednika SANU za prirodne nauke, a potpredsednik SANU za društvene nauke je akademik Nikola Tasić, koji je mesto generalnog sekretara Akademije ustupio kolegi Dimitriju Stefanoviću.
Po saopštenju rezultata, vidno uzbuđen zbog reizbora na mesto predsedavajućeg, dr Hajdin je poručio:

- Akademija je jezgro intelektualne naučne elite. Veoma sam ponosan što je više od 80 odsto članova SANU glasalo za ovaj Izvršni odbor. SANU nije skup istomišljenika, ali za progres nauke, umetnosti i kulture u celini važna je upravo ta demokratska raznolikost.

On je opovrgao priče o podelama u SANU, naglasivši da će ubuduće ova ustanova nastaviti sa svojim aktivnostima u oblasti međunarodne naučne saradnje, da će pravilno vršiti selekciju mladih naučnika, raditi na podmlatku kadrova, jer to i čini jednu modernu evropsku akademiju.
Prof. dr Nikola Tasić podsetio je da je ovim izborom odato priznanje politici koju je rukovodstvo vodilo u prethodne četiri godine:

- Želeli smo da se otvorimo u odnos na zemlju i svet, i to smo uspešno uradili. Iako smo po struci različiti, našli smo zajednički jezik i odlučili da nam je prioritet - nauka.

USPEH
ČAST da dva puta bude izabran za predsednika SANU do sada je imao samo Sima Lozanić. Dr Nikola Hajdin (84) na ovu funkciju prvi put je izabran 3. aprila 2003. godine. Javnosti je poznat kao jedan od naših najpoznatijih graditelja mostova, iako iza njega, pre dolaska u SANU, stoji bogata profesorska karijera na Građevinskom fakultetu u Beogradu, na kome je doktorirao 1956. godine, i jedno vreme bio dekan.
Dopisni član SANU postao je 1970. godine, a redovni 1976. godine. Od 1994. godine do 2003. bio je potpredsednik ove naučne ustanove. Član je mnogobrojnih domaćih i stranih organizacija i akademija.

Izvor: Novosti