Hrvatska omladina u Evropi? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

bolje i to nego: Smile

Srbi u proseku troše tri sapuna godišnje

Da li smo nacija koja drži do higijene ili verujemo da je dovoljno samo kupanje subotom

Da je čistoća pola zdravlja govore i podaci da je prošle godine od šuge obolelo 4.791, od bolesti prljavih ruku umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi

Izreka kaže da je čistoća pola zdravlja. U Srbiji se te istine niko ne pridržava, sudeći po mirisu znoja, prljavštine, trodnevnog duvana i preko toga naprskanog dezodoransa, koji vam snažno udari u nozdrve čim uđete u prepun gradski autobus. A kad najzad uspete da se smestite tako da vam nos ne bude direktno zaboden pod nečiji pazuh, verovatno vam kroz glavu proleti pitanje: "Da li su ovi ljudi ikada čuli za sapun i vodu".

Smrdi na amonijak

- Na znoj se čovek leti i navikne, ali na smrad čoveka koji se danima nije kupao ili promenio majicu, koja zaudara na štroku i duvan - nikako. I uvek se više osećaju muškarci. Ne znam ko ih je lagao da su muževniji ako više smrde. Ovim autobusom se jedan vozi svakog jutra i to uvek u istoj garderobi, a zaudara na nešto ustajalo, slično amonijaku, prosto da ti se želudac prevrne. Kad uđe, oko njega se napravi krug, a vozač posle njega tri stanice luftira autobus - požalila nam se Marija Kovačević, koja je u prepunom "tridesetkecu" lepezom pokušavala da odagna neprijatne mirise.

Kad se uz to slože i gradski kontejneri, pored kojih se leti obično prolazi po receptu "prst na nos i zadrži vazduh", onda vam se učini da svaka iz širokog spektra bolesti koje nastaju zbog nečistoće, od blagog svraba do šuge, prosto vreba baš vas.

Primera radi, zvanični podaci Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" pokazuju da je od šuge u Srbiji prošle godine obolelo 4.791 ljudi, a zabeležene su i četiri manje epidemije. Stručnjaci iz Centra za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti ove ustanove, doduše, naglašavaju da je broj obolelih od šuge iz godine u godinu sve manji, ali se gotovo nameće pitanje da li je 21. vek Srbiju malo zaobišao kada ovakve bolesti na našim prostorima još postoje i koliko značaja uopšte polažemo na ličnu higijenu.

Pokušavši da se u Republičkom zavodu za statistiku raspitamo koliko Srbi kupuju sapune, šampone i ostala sredstva za higijenu. Saznali smo da je poslednje ovakvo istraživanje obavljeno pre četiri godine. Tada je prodato 2.736 tona sapuna za pranje, 24.332.000 komada toaletnih sapuna i 33.314 tone deterdženata. Računajući da u Srbiji živi više od sedam miliona stanovnika, skoro da je poražavajuća činjenica da je prosečan Srbin cele te godine potrošio nešto više od tri sapuna.

- Do marta ove godine, pri čemu evidencijom nije obuhvaćen promet privatnih trgovinskih radnji i ono što se proda na ulicama, u vrednosti od 787.376.000 dinara prodato je aparata i preparata za ličnu negu. Pri tom je teško oceniti vrednost prodatih sredstava za ličnu higijenu, jer u ovu kategoriju, uz sapune i šampone, spadaju i fenovi za kosu, kreme i drugo - rekao nam je Boško Trmčić, načelnik Odeljenja statistike unutrašnje trgovine, ugostiteljstva i turizma Zavoda.

Vaške i salmonela

Izveštaj "Batuta" pokazuje da je upravo od "bolesti prljavih ruku", odnosno crevnih zaraznih bolesti lane umrlo petoro, a obolelo 27.394 ljudi, što je za 7,36 odsto više nego 2002. Među njima najviše je obolelih od crevnih bakterioloških infekcija, salmoneloze i hepatitisa A. Ako je za utehu, od 2002. godine nije zabeležen nijedan slučaj vašljivosti tela.

Ni statistika Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda nije mnogo sjajnija, jer je u prvih šest meseci ove godine evidentirano osam epidemija bakterijske infekcije i po jedna šarlaha, šuge, virusne infekcije creva, vašljivosti i salmonele.

U Gradskom zavodu za kožno-venerične bolesti rekli su nam da nema bolesti iz njihovog faha koje nastaju zbog loše higijene. Tamo kažu da se ljudi "u ovo doba češće tuširaju" i da su leti zastupljenije alergijske reakcije na znoj i sunce. Iskustva privatnih praksi su nešto drugačija. Jadranka Krstić, specijalista dermatovenerologije, napominje da najviše slučajeva nastalih zbog loše lične higijene u svojoj privatnoj ordinaciji "Dermaluks" ima tokom leta.

- Ljudi se tada više znoje, a mnogi koriste i javna kupališta na kojima se kožne bolesti mnogo brže prenose. Uglavnom je reč o bakteriološkim, gljivičnim i parazitarnim bolestima kože, usne duplje i polnih organa - kaže Krstićeva.

Što je higijena više zanemarena, dodaje ona, stvara se pogodno tle za preterano razmnožavanje ovih organizama, koji i inače žive na koži.

Gljivična oboljenja

- Na prljavoj koži oni se brže razvijaju, jer se ne skida površinski masan sloj. Nama se uglavnom javljaju pacijenti s gljivičnim oboljenjima (kandida ili dermatofitije) i sa streptokoknim i strefilokoknim bakteriološkim infekcijama - dodaje Krstićeva.

Zato je, savetuje doktor Krstić, u slučaju osoba koje se bave nekim "čistim" poslom, tuširanje leti neophodno najmanje dva puta u toku dana, ujutro i uveče, i to uz korišćenje najblažeg, dečjeg sredstva za kupanje da se koža ne bi previše isušivala. U slučaju fizičkih aktivnosti ili bavljenja poslom u kom se čovek više prlja, tuširanje mora biti i češće.
A. Klarić

---------

Dezodorans je luksuz

Prosečna četvoročlana porodica u Beogradu, po podacima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, prošlog meseca je na sredstva za higijenu potrošila 629 dinara. U potrošačkoj korpi za četvoročlano domaćinstvo, odlukom zakonodavca, našla su se četiri sapuna, flaša šampona za kosu, tuba paste za zube, dva kilograma deterdženta za veš i 10 toalet papira. Četvoročlana porodica tokom leta teško da može da "nategne" flašu šampona i četiri sapuna da im traje mesec dana. Dalje, potrošačka korpa nije predvidela sijaset stvari potrebnih za higijenu - tečnost za sudove, sredstva za pranje u domaćinstvu, dezodoransi i mirisi, štapići za uši, pena za tuširanje, mleko za telo...

Uneredio se nasred autobusa

Desetak putnika, na čelu s vozačem autobusa GSP na liniji 65, dugo će prepričavati prošlonedeljni direktan susret s domaćim primitivizmom. Na jednom od prvih polazaka, oko 5.45, na početnoj stanici kod carine, retke ranoranioce je prvo zapahnuo smrad, a onda dočekala gomila ljudskog izmeta nasred autobusa. Zgranuti ljudi u početku su bežali od smrada prema drugim delovima autobusa, dok nisu odlučili da slučaj prijave vozaču. U potpunoj neverici, on je u blizini Brankovog mosta zaustavio "šezdesetpeticu" da bi se lično uverio u tvrdnje putnika. Posle pogleda na pogolemu "istovarenu" gomilu, vozač ih je zamolio da izađu napolje i odvezao se pravo u perionicu GSP-a.
T. K.