Izmedju 5 sati ujutro 4. avgusta i 18 sati 7. avgusta 1995. operacijom nazvanom "Oluja", 150.000 hrvatskih vojnika zaposeda teritoriju tzv. Republike Srpske Krajine i "cisti" teritoriju od naroda koji je tu ziveo pet vjekova. Mediji cjelog svjeta pratili su nekoliko dana ove dramaticne, krvave i po srpski narod tragicne dogadjaje, a onda je nastala - tisina. Djakomo Skoti, poznati italijanski publicista iz Rijeke, nije hteo da cuti.Vodio je dnevnik o ovim dogadjajima "da bi sacuvao sjecanje na zlocine koji su precutani, ili za koje se nije znalo, cija pozornica su bile teritorije na koje nisu bili usmereni medjunarodni reflektori". Njegovo svedocanstvo, koje je izazvalo bjes hrvatskih nacionalista i koljaca, postalo je zvanican dokument Haskog tribunala.
Pocetak pakla

Iz jednog izvestaja Misije OUN u Hrvatskoj prevodim i sastavljam hronoloskim redom dokumente koji se odnose na niz povreda ljudskih prava koje je pocinila hrvatska vojska tokom operacije ponovnog osvajanja Krajine (4-8. avgusta) i narednih dana.

5. avgust ‘95.
U tek okupiranom Kninu, prilikom prenosenja u bolnicu, tela nekoliko srpskih vojnika ubijenih u borbi izvadjena su iz plasticnih vreca i osakacena.
Jedan hrvatski odred otvara vatru na osmatracko mesto ceskog bataljona UNCRO: pet plavih slemova je ranjeno. Njihova evakuacija je sprecena, zbog cega dva vojnika OUN umiru od gubitka krvi. Hrvatske snage bombarduju iz bacaca kolonu srpskih civila u bekstvu na putu izmedju Gline i Dvora. Za tri minuta eksplodira sest granata koje ubijaju cetiri osobe i ranjavaju deset.

6. avgust ‘95.
Sedamnaest plavih slemova (sedam Indonezana, pet Danaca, tri Jordanca i tri Ukrajinca iz glavnog staba UNCRO ) uzeti su kao taoci od strane srpske vojske u Topuskom. Hrvatski vojnici iz brigade "Puma" pocinju sa pljackom u Kninu. Na putu Drnis-Knin Plavi slemovi nailaze na leseve cetvorice iskasapljenih civila. U Korenici hrvatski vojnici ulaze u sediste ceskog bataljona i silom odvode dvojicu mladica srpskih civila koji su dobili azil.
U Gracacu hrvatske trupe pocinju da pljackaju stanove: sve kuce su delimicno razorene, pet ih je potpuno demolirano, sest je zapaljeno. Zapaljena je i zgrada u kojoj su kancelarije i stanovi vojnih posmatraca OUN.
Jedna kuca u Kninu, u blizini kasarni, dignuta je u vazduh. Cetiri kuce u centr grada su zapaljene. Hrvatski vojnici su opljackali jednu kucu udaljenu 50 metara od Plavih slemova. U Vrbniku se registruju eksplozije i pozari: celo selo je u plamenu. U Rastevicu jedan hrvatski vojnik pljacka kucu ispred logora kanadskog bataljona.

7. avgust ‘95.
U Dvoru, naoruzani ljudi u uniformi (Hrvati i bosanski Muslimani) masakriraju devetoricu hendikepiranih Srba.
U mesto Ceranje Donje usle su hrvatske trupe: opljackane su sve kuce, pet ih je zapaljeno. Zapaljena je jedna kuca u Miranju, zapaljene su dve kuce u Dagodnji. U Kninu su spaljene druge dve kuce; u toku je pljacka svih stanova. Pored toga sto prisvajaju vredne predmete koje nadju, vojnici kradu veliki deo civilnih automobila koji stoje po ulicama, ukljucujuci one koji se nalaze ispred sedista OUN (PHAO). Opljackano je i posmatracko mesto Sc-43-Gd koje pripada UNCRO. U Gracacu je opljackano i spaljeno sediste vojnih posmatraca OUN. U istom mestu hrvatska policija je pokupila i natovarila u velika automobilska vozila stoku srpskih seljaka. Hrvatska policija je napala Plave slemove kenijskog bataljona, pokusavajuci da ih razoruza i odvuce u Sibenik. Posle pregovora, pusteni su na slobodu.

8. avgust '95.
U Slunju je zapaljeno sediste civilne policije OUN. Hrvatski policajci pokrali su iz sedista svu opremu, opljackavsi uz to Biro za humanitarne i politicke poslove OUN. U Kninu je prevodilac OUN isamaran i zapreceno mu je smrcu od strane hrvatskih vojnika. Drugi prevodilac i dva funkcionera OUN drzani su kao zarobljenici i zlostavljani dva sata. Tri kuce su dignute u vazduh. Stanovi posmatraca OUN potpuno su opljackani od strane hrvatskih vojnika koji nastavljaju da kruze gradom opijajuci se i paleci kuce. Hrvatska policija nadgledala je pljacku kuca i stoke koju su vrsile grupe lica duz puta izmedju Drnisa i Pakovog Sela. U Surlama i Soviljima gore kuce.
Posmatraci OUN konstatuju da je njihovo sediste u Podkonju opljackano i iz njega odneseni svi uredjaji.
9. avgust ‘95.
Hrvatski civili, policajci i vojnici jurisaju na konvoj srpskih izbeglica na jugu Siska.
Trideset pet kuca u plamenu izmedju Knina i Kosova. Isto toliko je razorenih i crnih od dima, spaljenih prethodnih dana.
Hrvatske trupe pljackaju i pale kuce u Kistanju. Na putu Knin-Drnis sest kuca u plamenu. Sa puta se vide stubovi dima kako se dizu iz kuca rastrkanih po poljima. Izmedju Kacme i Polace nadjen je les coveka od oko 65 godina ubijenog sa pet hitaca u ledja, dva u zadnjicu i jednim u potiljak. Dvadeset pet minuta pre nego sto je nadjen les, covek je vidjen ziv, kako ga pogledom kontrolise hrvatska policija koja ga je cak fotografisala u blizini mesta na kojem je kasnije ubijen.
10. avgust ‘95.
Na putu Knin-Drnis 40 kuca u plamenu. Gore i polja zita. Hrvatski vojnici kruze podrucjem u dva kamiona sa kantama benzina i sekirama. U Drnisu gori veliki broj kuca.
U Srbu hrvatska policija pljacka kuce. U Oklaju brojne grupe hrvatskih i bosansko-hrvatskih vojnika zauzete su pljackanjem gradica; veliki deo kuca gori. U Kninu je jedna kolona hrvatske vojske prosla ispred sedista OUN ispaljujuci rafale iz automatskog oruzja; jedan rafal je pogodio unutrasnjost logora kanadskog bataljona. U Kninu hrvatski vojnici, posto su skinuli tablice sa svih automobila koje su zatekli napustene po ulicama, prisvojili su ih i krstare u njima. Sve prodavnice su opljackane.
10-11. avgust ‘95.
U toku noci zapaljene su kuce u selima Lunici, Ruzici, Djitici, Kuci, Krikici, Treskavica, Civljane i u gradicu Donji Lapac.

Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit kartu (natpise i simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i 119. brigade hrvatske vojske.

11. avgust ‘95.
U Glini su opljackane prodavnice. U Gracacu je pronadjena zena od oko 80 godina na izdisaju. Pre dva dana ustreljena je iz puske sa male udaljenosti: jedan metak joj je prosao kroz desni obraz a drugi se spljostio na lobanji ne probivsi je. Pomoc joj je pruzila indonezanska medicinska ekipa.
Dva sela, smestena na raskrscu Plaski Otocac, opljackana su i velikim delom razorena. Po zidovima kuca ostavili su svoju vizit-kartu (natpise i simbole) vojnici prve brigade "Tigrovi" i stodevetnaeste brigade hrvatske vojske. Jedna kuca u Grabovcu u plamenu. U Civiljanima se nastavljaju pljacke. Hrvatske trupe i specijalne policijske snage upadaju u kuce.
U Kistanju i Dvrskoj se primecuje veliko prisustvo hrvatskih trupa. Dva gradica su skoro potpuno u plamenu.
Vojnici hrvatske vojske i civili koji su dosli od Bihaca iz Bosne zauzeti su pljackanjem grada Otocca. Gori nekoliko kuca duz puta iz Sinja. U Podkonju je zapaljena jos jedna kuca.
Na potezu od Knina prema Strmici nastavlja se sa pljackanjem kuca. Nastavlja se sa paljenjem kuca u gradu Otoccu. Nove kuce u plamenu u Kninu, Benkovcu i Rastevicu.
U Donjem Lapcu hrvatski vojnici pretrazuju i pljackaju kuce. Razoreno je 95 odsto grada. Kuce koje su postedjene zaposeli su oficiri hrvatske vojske i vojne policije.
12. avgust ‘95.
U Cetini, hrvatski vojnici naoruzani puskama i sekirama idu od kuce do kuce i podmecu vatru. Jedan vojni posmatrac OUN uhapsen je i zadrzan dva sata u policijskoj stanici u Vrliki. U Deringaju (84 km od Knina) primeceno je 15 pozara. U Kninu, u jednoj kuci, ubijena su iz puske dva muskarca, od 65 i 90 godina. To se dogodilo pre sedam dana kada su hrvatski vojnici usli u kucu i poceli da je pljackaju. U okolini Sibenika nekoliko kuca i dalje je u plamenu.
U blizini Donjeg Lapca, vojni posmatraci OUN cuju rafal iz pravca sela Neteka, kuda se, pre 10 minuta, uputilo nekoliko hrvatskih vojnika. Kada su stigli na mesto, posmatraci zaticu les mladica od 25-30 godina, u civilnom odelu, pogodjenog na vise mesta po telu, od nogu do potiljka.
Dve zgrade u plamenu na sektoru Udbine; jedna kuca u plamenu u Brocancu.
13. avgust ’95.
Vojnici petog bosansko-hercegovackog armijskog korpusa i civili, vidjeni su kako pljackaju mesto Ostojici u kotaru Gline. Opljackane stvari se prevoze u Bosnu kamionima i kolicima.
Izmedju Gline i Zirovca primecuju se pljacke velikih razmera; unistavaju se kamioni, traktori i automobili koje su Srbi napustili. Mnoge kuce su u plamenu. U Vrginmostu zapaljeno je pet kuca. U dolini Benkovca dizu se deset stubova dima. Stizu vesti o novom paljenju kuca u Kistanju i okolini. U Donjem Lapcu 60 odsto kuca je razoreno.
14. avgust ’95.
Patrole vojnih posmatraca OUN zaticu u Kistanju nekoliko civila koji podmecu pozare po kucama. Operativne ekipe za ljudska prava javljaju da su gradici Kistanje, Dverske i Otric potpuno obavijeni plamenom: najmanje 200 kuca gori na ovom prostoru. U Kistanju plamen je progutao 90 odsto kuca. Kistanje, posle podne: hrvatske civilne vlasti sa katastarskim mapama u rukama, oznacavaju neke kuce koje su jos citave. Tri sata kasnije i ove kuce su u plamenu.
U Rudelama jedna kuca u plamenu. U M. Planciniku, dva traktora vuku isto toliko prikolica natovarenih opljackanim stvarima. Idu u pravcu Benkovca. Operativne ekipe za ljudska prava (HRAT) obavestavaju iz Donjeg Lapca: vidjeni su hrvatski policajci i vojnici kako stoje oko tela jednog muskarca u civilnoj odeci. Covek je usmrcen metkom u potiljak.
15. avgust ’95.
U Dvoru je najveci deo kuca spaljen ili na drugi nacin razoren. U Zrmanji i Vrelu nove kuce u plamenu; jedna kuca u plamenu u Vugonju; dve kuce u plamenu u Karin Slavi; dve kuce u plamenu u Benkovcu.
U Gracacu civilna policija OUN otkriva sveze iskopane jame na groblju okrenutom ka Velebitu. Izbrojane su 22 jame, svaka duboka 50, siroka 80 i duga 200 centimetara.
U Benkovcu, Otricu i Drnisu druge kuce u plamenu.
16. avgust ’95.
U Blinji pljackaju kuce.U Gracacu, dok policajci UNCIPOL-a vrse inspekciju pravoslavnog groblja, na njih ispaljuju pet puscanih hitaca iz pravca Velebita.
Posmatraci OUN upozoravaju na mnoge kuce u plamenu u Komalicu, Kistanju, Bakariji, Vrhovinama, Banjeglavu i Mandicu. U Koslovcu je vidjena velika patrola hrvatskih vojnika, koja je, kruzeci kroz mesto u civilnom kamionu, pljackala kuce. Operativne ekipe za ljudska prava u izvidjanju duz puteva javljaju da mnoge kuce gore u Padjenima, Jovicima, Otoccu i Drnisu. U ovim mestima videli su vojnike hrvatske vojske.
Komanda hrvatske vojske optuzuje posmatrace OUN i jednu ekipu filmskih snimatelja da su podmetnuli vatru u jednu kucu u Jovicima.
Televizijska ekipa WTN, akreditovana kod mirovnih snaga OUN u Hrvatskoj, pokusala je u stvari da snimi kucu u plamenu; sedam hrvatskih vojnika uhapsili su snimatelje, zaplenili video-kasete, ukrali 1000 nemackih maraka i ubili psetance maskotu televizijske ekipe. Ovo se dogodilo u blizini Drnisa.
U Zagrovicu su nadjena tela cetvorice muskaraca, cija smrt je nastupila pre nedelju dana, na sebi su imali samo gacice i majice. Ubijeni su metkom u potiljak.
17. avgust ’95.
U Tusilovicu su zapaljene dve kuce. Na celom podrucju Slunja pljackaju kuce. U centru Slunja grupe vojnika podmecu pozare po kucama. Sa osmatrackog punkta ukrajinskog bataljona javljaju: jedan vojnik takozvane Republike Srpske ubijen je iz puske, njegovo telo je poliveno benzinom i zapaljeno.Golubic: 20 kuca u plamenu; druge dve u Radopolju isto toliko u Kolarini. U Kninu, u centru grada, na 200 metara od novog sedista vojnih posmatraca OUN, podmetnut je pozar u jednu kucu.
18. avgust ’95.
Vojni posmatraci OUN javljaju: kuca u plamenu u Korenici, 10 u Velikoj Kopini. U ovom poslednjem mestu palikuce deluju u prisustvu vojnika koji, po dolasku dzipa sa posmatracima, ostecuju dzip udarcima kundaka. U Bribirskoj Glavi trojica hrvatskih vojnika zateceni su kako pljackaju kuce. Posle toga podmecu vatru u pet stanova.
U selu Morpolaca, u okolini Sibenika, posmatraci su izbrojali 21 kucu koje su nedavno unistene u pozaru. Na istom podrucju, u selu Zazvicu, izbrojali su 20 kuca koje su nedavno spaljene. Grupe civila su zatekle kako pljackaju druga stanista. Civili su i pljackasi zateceni u pljackanju kuca u Kozlovcu, na podrucju Zadar-Benkovac.
19. avgust ’95.
Vojni posmatraci OUN uspevaju u toku dana da stignu do mesta Kaldrma, Kistanje, Vakani, Siroka Kula, Serdari i Stenjajica i da zabeleze sledece: Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena. Druge kuce, u toku dana, gore u Kistanju (1), Vakanima (1), Serdarima (3), Sirokoj Kuli (3). U ovom poslednjem selu kuce koje nisu unistene pozarom, opljackane su. U mestu je vidjeno 30 hrvatskih vojnika.
U Stenjajici su vidjeni vojnici kako provaljuju u kuce. Jedan od njih je ubacio bombu u jedan stan. Izmedju Topuskog i Grabovca osam kuca je nedavno zapaljeno.
20. avgust ’95.
Dve kuce zapaljene u Srbu i osam u Suknovci. Celo selo Bodobol, pedesetak kuca, obavijeno je plamenom.
Kuce u plamenu i u Cupicima, u Palanki, Bibicima, Cenicu, Potkosi i Manovcu. Ovde je vidjeno osam vojnika, koji su stigli kamionom, kako idu po kucama. U Cenicu je opljackana stoka a iz kuca su odneti kucni elektricni aparati i drugi uredjaji, pod nadzorom policije. U Podkonju cetiri vojnika opljackali su kuce koje se nalaze neposredno iza sedista vojnih posmatraca OUN.
21. avgust ’95.
Vojni posmatraci OUN na sektoru sever Krajine konstatuju da je u Roknici, gde nije bilo borbi, 90 odsto kuca, stala i senika zapaljeno. Na sektoru jug devet kuca zapaljeno je danas u Brtonji, Zagradini, Gornjem Miranju, Orci, Pravicu, Kozlovcu, Benkovcu i Karin Slani...
Celo selo Kaldrma je unisteno pozarom, osim jedne kuce ispred koje su vidjena cetiri policajca i jedan civil. Jedan sat kasnije i ta jedina kuca je zapaljena.
U Krajini, od 350.000 Srba ostalo ih je malo vise od 2-3.000, uglavnom starih. Odlucili su da odu i mnogi od onih koji su pobegli u kasarnu OUN u Kninu, njih nesto vise od 800. Od ovih, otputovace ih 627, drugi ce ostati: 60 jer zele da ostanu na svojoj zemlji; 54 jer su napusteni bolesni u bolnicama, gde se jos nalaze, i ne bi znali kuda da idu; drugih 60 zadrzale su hrvatske vlasti koje ih optuzuju za ratne zlocine i oruzanu pobunu. Srbi koji su izbegli iz Krajine nasli su utociste u Bosni (oblast Banjaluke), u Vojvodini i u Beogradu. Na teritoriji bivse Jugoslavije nalazi se vise od tri miliona izbeglica, milion i po ih je naslo gostoprimstvo u inostranstvu.

Vlada iz Zagreba jos nije iznela broj ubijenih srpskih vojnika (zvanicno prema hrvatskoj vladi ima ih 600) u operaciji Oluja, jer, kaze hrvatski general Cermak, "iz dana u dan po sumama se pronalaze novi lesevi, od kojih su 10 odsto civili". Najveci problem je sakupljanje stoke koju je narod napustio prilikom bezanja. Prilikom ciscenja zauzetih suma nijednog "pobunjenika" ne hvataju zivog. Ne prave od njih zarobljenike.
Evo sada price o jednoj Srpkinji od 95 godina iz Lickog Osika, u Lici, nedaleko od Ogulina. Lika, "najsrpskija" od oblasti koje su sacinjavale drzavicu Krajinu je opustosena zemlja, spaljena zemlja. Prezimena i vekovne loze vise nemaju nikakvog znacenja, nestali su, spaljeni sa albumima fotografija, sa pismima, sa odecom, sa namestajem i pocrnelim zidovima kuca. Licki Osik, u Lici, bio je "najsrpskiji" deo ove srpske oblasti Hrvatske, gde se preostali Srbi mogu izbrojati na prste. U Lickom Osiku jedina gradjevina koja je ostala netaknuta je velika fabrika oruzja koja ce, uskoro, zaposliti 1.300 Hrvata, objasnjavaju sluzbenici Politickog ureda hrvatskog Ministarstva odbrane, zaduzeni da budu vodici domacim i stranim novinarima koji se nalaze u poseti ovoj oblasti. Dva pitanja ostaju bez odgovora.
Zasto su srpski sluzbenici iz bivse Krajine ostavili "neprijatelju" ovu fabriku a da nisu u njoj podmetnuli nijednu od tolikih eksplozivnih naprava koje medjutim inzenjerci hrvatske vojske traze po poluporusenim javnim zgradama ovog gradica, zidanim u stilu 60-ih godina? Zasto ih hrvatska artiljerija uopste nije gadjala?
Jedini stanovnik Lickog Osika koji je ostao na teritoriji opstine je baka Knezevic. Ne kazuje ni ime, "vazan je rod", kaze. Loza Knezevica, objasnjava, vise vekova potice odavde. Zasad hrvatske vlasti ne znaju kuda da posalju ovu zenu rodjenu 1900. prepustenu svojoj sudbini u samoci prazne stare drvene kuce.
Licki Osik je imao, i jos ima, dva spomenika: jedan podignut Titu, a drugi heroju Pokreta otpora Marku Oreskovicu. U Drugom svetskom ratu Licki Osik bio je ceo na strani Tita i partizana. Sada, potpuno spaljen i opustosen, to je kraj koji ocekuje da opet dobije stanovnike kada ponovo pocne proizvodnja u fabrici oruzja. Da li ce novo stanovnistvo koje bude doslo, ne vise srpskog roda, ostaviti spomenike da stoje? I do kada ce ziveti baka Knezevic? Da li ce je ostaviti u njenoj usamljenoj baraci izvan varosice, u mestu Ljubovu? Sme li se ostaviti sama zena od 95 godina?
"Zivela sam sa svojom kcerkom i njenim muzem. Ona Srpkinja, on Hrvat. Pobegli su pesice, nisam mogla da ih pratim". U ovo malo reci je cela prica o ratu koji je prezivela baka Knezevic pocetkom avgusta. Bistrog uma, ostala je sa nadom u povratak kcerke i zeta. "Stoka ce im pocrkati ako se ne vrate, morace se vratiti", kaze zena misleci na krave i na svinje koje su ostale bez gospodara. Ne tiste je godine, vec neizvesna buducnost. Ne hvali se prosloscu. "Zivelo se sirotinjski. Nailazili su cas jedni, cas drugi, svako je nesto odnosio a nikad nikoga nisi uspevao da zadovoljis. Za sve su krivi oni gore, gospoda, narod se uznemirio i pocela je kavga. Jos se cudim kako se sve ovo desilo. Uvek sam govorila: pustite narod na miru, ali oni nisu, napujdali su pse i evo, sve se narodu svalilo na ledja".
Razgovor skrece na zivot sa kojim jos mora da se suocava. "Nicega vise nemam, cak ni sibica da zapalim vatru, nemam nikoga da mi pravi drustvo. Doci ce zima i bicu sama bez ikoga da mi spremi drva, bez ikoga". Sagovornik vadi iz dzepa upaljac i poklanja ga baki Knezevic, koja ga, hitro stavlja u dzep crne suknje. Zatim nastavlja da govori: "Mozda ce se moja kcerka vratiti, druga kcerka zivi u Americi, a sada ce i ova otici kod nje. Kad bi bar i ja mogla da odem!" Ko je slusa sta govori ne nalazi reci da je utesi, pa ipak joj kaze, kao da se pridrzava nekog obicaja: "Doci ce bolji dani". "A sta ja da radim, sine moj?" Zatim ponovo pita: "Da li bi znao da mi kazes kako da stignem u Ameriku do moje kcerke?" Niko ne zna sta da joj kaze. Ubrzo ce doci zima i ova zena bice jos usamljenija u opustosenoj zemlji, u spaljenoj zemlji.
Sredjujem beleske koje sam napravio pre nekoliko dana tokom putovanja kroz "juzni sektor" bivse Krajine koje je organizovao Politicki ured Ministarstva odbrane Hrvatske. U severni sektor jos nije moglo ni da se priviri a i sada nijednom stranom novinaru nije dozvoljeno da tamo udje. Juznim sektorom se moze proci samo putem koji su odredili, u pratnji desetina policajaca i vojnika specijalnih odeljenja. Prakticno mozes da vidis ono sto zele da ti pokazu, uz obavezne komentare, objasnjenja i obavestenja pratilaca. Oni, na primer, iz visevekovne istorije Knina jedino podvlace: "Ovde su sahranjeni prvi hrvatski kraljevi, koji su ovde vladali izmedju X i XI veka" Srbi su ovde, medjutim, dosli tek "u periodu izmedju dva svetska rata".
Duz puta dugog dvadesetak kilometara koji smo presli autobusom zagrebackog Generalturista, u koji su bili ukrcani novinari i njihovi uniformisani vodici, jos su se videli kamioni, traktori i druga automobilska napustena vozila, sa izduvanim gumama. Kakvu sudbinu su doziveli njihovi vozaci i ljudi sto su bezali na prikolicama koje su vukli traktori? Evo nekih odgovora vodica: "Neki su pobegli u sume, brzo cemo im uci u trag". Tura do Gracaca bila je prava mora. Gradic je ostao gotovo netaknut ali potpuno pust; tri vojne patrole formirale su sanitarni kordon oko novinara, savetujuci im da se ne udaljavaju mnogo od autobusa jer "po sumama se jos krecu cetnici". Iz Gracaca u pravcu Srba vodi put, kojim je isla vecina srpskog stanovnistva napustajuci ovo podrucje, dok drugi krak vodi u Licki Osik. Tragovi pljacke su ocigledni. U Lickom Osiku ostale su samo rusevine.
I dalje smo u Lici, selo Podlapaca. To je bila mala hrvatska enklava sa 800 stanovnika u Dolini Krbave kako se govorilo do ‘700, danas Krbavskom Polju, nastanjenom gotovo iskljucivo Srbima. U 1991, posle secesije Krajine, Hrvate su poceli da isteruju iz njihovih kuca. U 1993, kada je hrvatska vojska nahrupila u takozvani "Medacki dzep", sejuci razaranja i praveci pokolje, Srbi su se osvetili isteravsi iz Podlapace vecinu Hrvata. Ipak njih 95 uspeli su da izdrze cetiri godine pod banditskom vladom RSK. Spasili su ih, kazu, u pocetku "nekoliko Srba, suseda" a kasnije Plavi slemovi iz ceskog bataljona. Kada su, 6. avgusta 1995, u Podlapacu stigli hrvatski vojnici iz 9. gardijske brigade, posto su podigli zastavu sa sahovnicom na seoskoj katolickoj crkvi, pozvali su 95 hrvatskih stanovnika da im se pridruze u slavlju.
Ali ovih 95 hrvatskih stanovnika ostali su kao prikovani na pragovima svojih kuca, bez osmeha, bez ijednog znaka odobravanja, sa licima bez izraza nemi pred sunarodnicima oslobodiocima. "Nisu imali cak ni hrabrosti da iskazu radost", napisao je jedan vojnik opisujuci dogadjaj. Navikli su da se plase bilo kojeg vojnika u uniformi, bilo kojoj uniformi.
Hrvatski vojnici, koji su se vratili kuci na kratko odsustvo, pricaju da se u brdima iznad Podlapace i Krbavske ravni jos krije vise od 300 srpskih civila izbeglica: staraca, zena i dece. Plase se samo kad cuju rec "ustasa", za njih sinonim "hrvatskog vojnika".
Po Ravni su rastrkana napustena sela, pusta, delimicno spaljena, i brojne lesine konja i krava, zajedno sa ugljenisanim automobiskim vozilima. Hrvatski vojnici jos ne krecu u lov na ove begunce "jer niko ne zeli da rizikuje zivot po tim sumovitim brdima", pise ratni dopisnik Novog lista iz Rijeke, Nenad Bunjac. I zatim "morace ipak da izadju iz suma i jazbina sa prvim snegom, da bi sisli u dolinu u potrazi za hranom". U medjuvremenu su im zapaljene kuce ispod velebitskog lanca.
Medju selima iznad kojih su ova brda je majusno selo Budisavljevici, rodno mesto Jovanke Budisavljevic udovice Broz, koja je ranije bila supruga Josipa Broza-Tita vise od trideset godina. I ovo selo je gotovo potpuno unisteno u plamenu, a mozda je unistena i rodna kuca Jovanke koja zivi u Beogradu. Mozda, jer nema nikoga koga bismo mogli da pitamo koja je to kuca pred koju je, pocetkom ‘50-ih, postujuci prastaru tradiciju srpskog seoskog stanovnistva, dosao licno Tito da se predstavi i pokloni Jovankinoj majci. Ona je bila nepismena seljanka, ali visoka i snazna kakvi su svi licki gorstaci. "Ko je ovaj?", upitala je kcerku pokazujuci na jugoslovenskog predsednika. "To je moj covek!", odgovorila je Jovanka. Smrcu tog coveka otvorilo se poglavlje raspada federativne i socijalisticke Jugoslavije koju je on stvorio.
23. avgust
Sreo sam prijatelja F.V. , sunarodnika iz Rijeke, lekara, koji se vratio kuci na nekoliko dana odsustva. Potresen je. Priznaje mi da ce, cim mu se ukaze prilika dezertirati iz vojske i zauvek napustiti "ovu poganu zemlju". Kaze da je video uzasne stvari u bivsoj Krajini, ali ne navodi koje.
Hrvatska vlada se sastala radi suocavanja sa problemom ponovnog naseljavanja Krajine koja je ociscena od srpskog stanovnistva. Vec su gotovi spiskovi sa 103.000 lica koja ce se doseliti u ove krajeve narednih nedelja. Medju njima ih je oko 70.000 koje su Srbi oterali a koji ce sada doci da zaposednu kuce Srba, jer su njihove bile unistene 1991. Ministar Jure Radic "se distancirao od izolovanih slucajeva pljacke i unistavanja dobara koji su se dogodili poslednjih dana" i zatrazio od kolega iz Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrasnjih poslova da "sprece ponavljanje takvih slucajeva" i radi toga sto u poslednje vreme mnoge medjunarodne organizacije optuzuju hrvatsku stranu za zlocine izvrsene za vreme i posle Operacije Oluja.

(nastavak sljedi)

Ok Rassse vidis od kada ti uzimas znaci samo ono sto je se u Oluji desilo a prije toga?

(nastavak)

Pada mi na pamet intervencija u hrvatskom parlamentu poslanika opozicije, Vladimira Bebica iz Rijeke, koji je krajem proslog marta izjavio: "Danas su u Hrvatskoj sve brojniji oni koji traze stan jer je previse kuca koje smo unistili u ovom ratu, a nista se ne gradi". "Koje smo to kuce unistili?" upitao je poslanik partije na vlasti Vice Vukojevic. Bebic je odgovorio: "One Srba oko Zadra, Gospica, u Slavoniji i drugde, koje su zapaljene ili dignute u vazduh dinamitom uz geslo "spaljujmo i unistavajmo, tako nece imati gde da se vrate".
U tom istom periodu dnevne novine Novi list iz Rijeke (29.III.95) objavile su spisak od preko 400 imena hrvatskih visih sluzbenika koje je nagradio predsednik-general Tudjman besplatnom dodelom stanova. Jedna vila je dodeljena generalu Praljku, koji je stekao taj cin, kada je kao pukovnik, naredio da se topovskim granatama razrusi stari most u Mostaru, izazvavsi gnev celog civilizovanog sveta. Svet se tih dana pitao kako to da jedan general bosanske vojske, iako hrvatske etnicke pripadnosti moze u isto vreme da bude general vojske u Hrvatskoj i da primi kao nagradu jednu od najlepsih vila u Zagrebu zato sto je porusio spomenik velike istorijske i umetnicke vrednosti.
Damir Bajin, predsednik Regionalnog savjeta Istre, mobilisan zajedno sa bratom u Operaciji Oluja a koji se danas vratio kuci, izjavio je u Pazinu da "vojna pobeda nema istu vrednost kao politicka pobeda"; "Hrvatska postupa kao da bi htela da preobrazi pobedu u poraz, ako se ima u vidu njeno drzanje prema srpskim izbeglicama, odnosno predlog za izmenu ustava koji dovodi u pitanje povratak izbeglog srpskog stanovnistva na svoju zemlju".
Od Turanja, ispred Karlovca, do Drnisa u Dalmaciji ima oko 250 kilometara puta. Glavna saobracajnica prolazi kroz sela i gradove obeshrabrujuce puste. Paznju onoga ko gleda TV (ili putuje) privlace na stotine krava, ovaca, svinja i isto toliko konja, rasturenih gotovo na sve strane. Lutaju poljima u potrazi za hranom, a narocito za vodom. Duz puta se vide brojne lesine uginulih krava jer vise dana nisu muzene. Tek sada se pocinje sa prikupljanjem preostale stoke i njenim upucivanjem u sabirne centre Like. Hrvatskim seljacima do danas je dodeljeno 700 goveda, 3.000 ovaca, 80 konja. U Drnis je dovedeno 4.000 grla stoke.
24. avgust
U vreme medjunarodne fudbalske utakmice izmedju hrvatskog tima Hajduk (Split) i grckog Panatenaikos, koja se igrala na stadionu Kantride u Rijeci, ultrasi dalmatinskog tima navalili su na ulice rijeckog centra i okomili se na italijansku zastavu istaknutu pored Hrvatske na balkonu redakcije Radio rijeke na Korzu. Poletele su uvrede, a zatim su neki "fanaticni navijaci" , ocigledno podstaknuti nekim opsesivnim antiitalijanskim izjavama predsednika Tudjmana iz tih dana, povodom ratnih operacija u Krajini, nastojali da se popnu na balkon da bi zapalili nasu trobojku. Policija ih je u tome sprecila.
U Gospicu, lickom gradu gde je vec 1991. bilo izvrseno jedno od prvih etnickih ciscenja (bilo je izgnano 8.000 Srba od ukupno 15.000 stanovnika, stanovi su demolirani dinamitom a pravoslavna crkva je doslovno sravnjena sa zemljom), hrvatski ministar prosvete, gospodja Vokic, sazvala je direktore svih skola iz ovog kraja povodom ponovnog otvaranja skolske godine. Tom prilikom je podvukla vaznost jednog svog raspisa o "etnickom upisu", koji zabranjuje deci hrvatske etnicke pripadnosti da posecuju skole talijanske manjine u Hrvatskoj. U vezi sa tim Vokiceva je rekla da je imala razgovor sa italijanskim ambasadorom u Zagrebu. Misli, umirujuci ga da se ne zadire u prava manjina. "A bilo kako bilo - rekla je u Gospicu - polemike su bezkoriisne"; ona ce nepokolebana nastaviti svojim putem, ne obaziruci se na negodovanja.
"Hrvatska deca moraju pohadjati hrvatske skole!" i po tom pitanju u Hrvatskoj niko nema pravo na slobodan izbor. To je neprobojan zid sagradjen kamenjem najmracnijeg nacionalizma. Nazalost prisutni na sastanku pozdravili su ministrova resenja bucnim aplauzom. Patriotizam pre svega.
Hrvatski ministar inostranih poslova Mate Granic objavio je, "prve zvanicne rezultate o ukupnim gubicima koje smo imali za vreme operacije hrvatske vojske u bivsoj Krajini": Hrvatska strana oplakuje 174 mrtva i oko 1.400 ranjenih (podaci koji pobijaju one koje je dao predsednik Tudjman prosle nedelje kada je izjavio da je medju Hrvatima bilo vise od 200 palih), dok su Srbi imali 524 poginula (od kojih 24 civila), ali su samo 124 od njih identifikovani.
"Broj poginulih Srba nije konacan; on se odnosi samo na juzno podrucje bivse Krajine". Prijatelj iz Bolonje, koji se angazovao u organizaciji "Blagosloveni graditelji mira" Don Albina Bicotija, napisao mi je pismo o tome kako su on i njegovi prijatelji pokusali da se domognu Sarajeva u dane praznika polovinom avgusta. Sa njima je bio i don Antonio Maci. Ukupno ih je bilo 180, predvodjenih don Albinom koji je imao nameru da u glavnom bosanskom gradu podigne "sator zajednickog zivljenja", ali, bili su zadrzani u Kiseljaku, 20 kilometara pre cilja. Kiseljak je pod zapovednistvom bosanskih Hrvata. "Stojte ili pucamo".
To je bilo cetvrto putovanje koje je organizovao don Albino a mnogi od njih, oko 200 ucesnika, bili su veterani misija u Bosni; ali pred puscanim cevima morali su da se zaustave. Krenuli su 8. avgusta i zaustavili se radi odmora u Splitu, u Hrvatskoj, u klimi bremenitoj trijumfalizmom Hrvata zbog ponovnog osvajanja Krajine. Jedan letak protiv oruzanog nasilja na srpsko-hrvatsko-bosanskom jeziku primljen je kao objava rata, provokacija, i zbog toga sto je hrvatski jezik podvrgnut radikalnom ciscenju izbacivanjem svih termina i izraza koji podsecaju na srpskog "neprijatelja". Jos gore su prosli na vojnoj kontrolnoj rampi u Kiseljaku, gde ih je zaustavio pistolj koji je jedan pijani vojnik HVO uperio u slepocnicu fratra iz Trenta: "Ili cete otici odavde ili cu povuci oroz". Putovanje se zavrsilo pesacenjem u Mostar, grad koji je jos podeljen izmedju Muslimana i Hrvata.
Posle sporazuma o federaciji, koji je na snazi oko dve godine, Mostar je trebalo da postane grad simbol saveznistva i ponovo uspostavljenog prijateljstva Hrvata i Muslimana iz Bosne. Medjutim on je tamo i pokazuje da se zidine mrznje i nepoverenja ne ruse. Stoji da pokaze kako je Hrvatska vise nego ikad odlucna da svoje zastave ne pomeri cak ni za milimetar, niti u Mostaru, niti u Kiseljaku, niti u Glamocu, niti bilo gde drugo.
26. avgust
Casni Furio Radin (Pula), jedini narodni poslanik italijanske nacionalne zajednice Istre i Kvarnera u parlamentu Hrvatske objavio je otvoreno pismo generalnom konzulu Hrvatske u Trstu, Miroslavu Bertosi (i on iz Pule) u kojem se, pored ostalog, raduje zbog cinjenice sto kod obicnih ljudi u Hrvatskoj "postoji visok stepen italofilije" ali, u isto vreme, podvlaci visok stepen italofobije generala-predsednika Franje Tudjmana.
"Idite i procitajte njegove govore u kojima se pominju Italija i Italijani, ukljucujuci naravno i oni iz Istre i Kvarnera: naci cete veoma malo italofilije. A to kazem sa gorcinom..."
Suvise cesto, a Istra to pokazuje, jedna fobija je izazivala drugu fobiju ...

(nastavak sljedi)

da nije bilo balvana ne bi bilo oluje ili ko se mača laća od mača pogiba

zašto sada cmizdrite?
posljedice se moraju prihvatiti

ko cmizdri? opet "oni tvoji" problemi?   

Tudjmanova italofobija je vec poprimila vid politickog programa koji usmerava delovanje drzave. U taj kontekst se uklapa zloglasni dekret Ministarstva prosvete koji taksativno zabranjuje hrvatskoj deci iz Rijeke i Istre da pohadjaju skole u kojima se nastava odvija na italijanskom ili na jeziku drugih manjina. Taj dekret oznacava pocetak ukidanja skola manjina, a na prvom mestu italijanske manjine u Istri, koje je do sada pohadjao - u duhu vekovnog zajednickog zivota i multikulturalnosti - znacajan procenat dece koja nisu italijanska. Pored toga to je nasrtaj na civilizacijske vrednosti koje su multikulturalnost i zajednicki zivot stvorili u ovom regionu; i duboko negativan cin (pre svega antiustavan) segregacije na nacionalisticko-rasistickoj osnovi.
Nazalost, ovaj dekret je samo jedna od mnogih karika u dugom lancu nasrtaja na prava koja je stekla italijanska manjina a koje je podstakao Tudjmanov rezim u poslednjih pet godina. Naredne godine skole italijanske manjine u cijim razredima bude manje od 22 ucenika, bice ukinute. U Rijeci, primera radi, od cetiri osnovne i nize srednje skole ostace samo jedna. To ce biti pocetak kraja opstanka autohtone italijanske etnicke zajednice u toj regiji.
Savetujemo svim Srbima, iliti "cetnicima", da sto pre napuste istarsku teritoriju. Ako to ne ucinite, bicete likvidirani na brutalan nacin. Vase kuce bice spaljene a vase zene silovane, jer nisu nista drugo do cetnicke kurve. Pratimo u stopu vase kretanje, znamo sve o vama. Vratili smo se sa fronta da bi vas zaklali. Zbog toga vas pozivamo da napustite nasu hrvatsku Istru do 30. avgusta 1995. Podsecamo vas da ce vas "crna istarska ruka" svuda dostici. Da vam jebem srpsku majku.
Takav letak, koji je potpisala toboznja "Istarska crna ruka" zvana "Ucka" (Monte Maggiore), dostavljan je na adrese hrvatskih gradjana srpske i crnogorske nacionalnosti u raznim mestima istarskog poluostrva.
Nijedne hrvatske novine nisu objavile pismo koje je u Zagreb poslao nemacki ministar inostranih poslova Klaus Kinkel u kojem izrazava negodovanje zbog masakra koje su izvrsili Hrvati u bivsoj Krajini; danas medjutim sve objavljuju odgovor hrvatskog ministra inostranih poslova Mate Granica, koji reakciju Nemacke definise kao "apsurdnu i tendencioznu" i odbacuje "zabrinutost zbog navodnih zlocina od strane hrvatske vojske prema Srbima i njihovoj imovini". Sef hrvatske diplomatije optuzuje "neke medjunarodne posmatrace" da su preterali u svojim izvestajima. Za hrvatsku vladu "radilo se samo o izgredima koje su ucinili pojedini vojnici zedni osvete, a to je vec poznata stvar". Juce se o toj stvari na gotovo identican nacin izrazio ambasador Hrvatske u OUN, Mario Nobilo, koji je govorio o "incidentima izazvanim duhom osvete prema srpskim civilima i njihovoj imovini".
Vlada iz Zagreba ne govori o broju "ekscesa", ali mnogi povratnici iz istarskih brigada HV tvrde da su ljudi "zedni osvete" bili vecina u vojsci koja je ponovo osvojila Krajinu.
Dok citam Granicevo pismo, koji uz sve to tvrdi da njegova vlada "cini sve sto je moguce da bi drzala pod kontrolom celu situaciju na oslobodjenim teritorijama", jedan predstavnik srpske manjine u Rijeci mi telefonira moleci pomoc za desetak staraca i starica koji "nemaju licne karte, nemaju socijalne iskaznice niti status izbeglica" a sklonili su se u Rijeku. Ali ko su oni? To su Srbi iz bivse Krajine, tipicni "primeri" onih par stotina civila koji nisu hteli, ili mogli, da beze iz toga kraja. Sada hrvatske vlasti izgone i njih. Ovi koji su dosli u Rijeku ne znaju od cega da zive i kod koga da se smeste. Odmah sam telefonirao prijateljima iz Sommacampagna i Cologna Veneta i zamolio ih za solidarnost. Pruzice pomoc.
Na sektoru jug bivse Krajine, hrvatski vojnici su provalili u bazu kenijskog bataljona u Krickama, razoruzali strazare i uzeli oruzje i municiju. U Kninu se nastavlja odiseja 720 srpskih civila koji su se sklonili u kasarnu Plavih slemova. Hrvatske vojne vlasti zahtevaju da im se izruce njih 62 koji su unapred proglaseni "ratnim zlocincima" (sudovi su obavesteni: presuda je vec objavljena). Prete da ce bazu drzati u opsadi sve dok im "zlocinci" ne budu izruceni.
Hrvatski predsednik Tudjman proslavio je trijumf pobede u Krajini putujuci sa nekoliko stotina ljudi iz drzavnog vrha specijalnim vozom od Zagreba do Splita, kroz ponovo osvojene krajeve. Na svakoj stanici odrzao je govor. U Krajini odakle je autohtono stanovnistvo nestalo, docekali su ga policajci, vojnici i bojovnici partije na vlasti, dovedeni specijalno za tu priliku iz drugih krajeva Hrvatske. Ali u Karlovcu i Gospicu, gradovima na krajnjim rubovima bivse Krajine, i u Splitu, glavnom mestu Dalmacije, bile su autenticne mase, koje su likovale uz zastave, muzicke kapele, patriotske pesme, direktan televizijski prenos iz helikoptera i sa zemlje.
Govoreci u Splitu Tudjman je otvoreno najavio skoru kolonizaciju Krajine. Bekstvom Srba iz tog kraja ostalo je oko 300.000 zemaljskih poseda i isto toliko kuca bez vlasnika zbog cega se sada, kako je rekao, treba postarati da se u domovinu vrate stotine hiljada Hrvata rasejanih po svim kontinentima. Oni se moraju vratiti u zemlju njihovih predaka, bio je kategorican.
Samo pre dva dana, Tudjman je gnevno negirao da je hrvatska vojska u Krajini dejstvovala drukcije osim pristojno. Ovaj put je morao da dopusti da je bilo "zloupotreba", koje su pocinili njegovi vojnici, ipak opravdavajuci ih. "Zloupotreba" je eufemizam koji treba prevesti: sistematska pljackanja, kuce za kucom, u celom regionu, ubijanja civila i spaljivanja celih sela. Spaljivanja koja su zaustavljena kada je, dve nedelje posle "oslobadjanja" teritorije, od vlade iz Zagreba najzad stiglo upozorenje, "da je gradjevinska imovina bivse Krajine vlasnistvo nacije i treba ga zastititi". U svom danasnjem govoru, Tudjman je jos jednom odbacio optuzbu za etnicko ciscenje i nije imao nijednu rec milosti za 200.000 i vise srpskih civila primoranih da beze u strahu. U Kninu je cak izbegao da Srbe nazove imenom, oznacavajuci ih sa "oni".
Oni su, rekao je, nestali za tri-cetiri dana a da nisu imali vremena da pokupe svoje prljave pare i svoje gace, nestali su kao da ih nikada nije ni bilo... Nikada vise nece moci u srcu Hrvatske da sire kancer koji je razarao bit hrvatske nacije.... Ni ovaj put, najzad, nije se odupro iskusenju da ispljune otrov prema zapadnoj strani Jadrana, uplicuci ponovo "italijanski imperijalizam" u kontekstu jedne optuzbe upucene Srbima iz Hrvatske koji su "1941. sklopili sporazum sa fasistickom Italijom protiv Nezavisne Drzave Hrvatske".
Etiketa "fasisticka" koja je data Italiji iz 1941. je na mestu. Tom tvrdnjom, medjutim, "istoricar" Tudjman politicki rehabilituje znatno gori fasizam, onaj ustaski "Nezavisne Drzave Hrvatske" koji je, za pocetak, otkrio svoj imperijalisticki karakter okupirajuci celu Bosnu i Hercegovinu, pripojivsi sebi i deo Srbije do periferije Beograda (Zemun). Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" koja je, rodjena kao miljenik (kratkotrajni) naci-fasizma, na prvom mestu italijanskog fasizma (iz Italije u Zagreb bio je otpremljen "poglavnik" Ante Pavelic), zavrsila je neslavno padom naci-fasizma. Ta "Nezavisna Drzava Hrvatska" satelit sila Osovine koja je sklopila politicko-vojni savez sa Musolinijem i Hitlerom da bi doprinela izgradnji "novog evropskog poretka".

(nastavak sljedi)

ko cmizdri onaj koji cmizdri a kuka onaj koji kuka

a ko je to vidi se kad se pročitaju postovi ponovo

Izvor mu je krajinaforce , jak je izvor nema šta , prebacili se borci za Virovitica/Karlovac/Karlobag na virtualno fantaziranje ....... samo naprijed ..... evo ti rasssse i u pdf-u nek se nadje za kolekciju http://www.krajinaforce.com/dokumenti/zlocini_oluje_djakomo_skoti.pdf

Не вреди нам да кукамо,то је тачно.Треба да нађемо начин да се ти људи врате тамо,али то неће бити лако.Чуо сам да је Хрватска постала једна од етнички најчистијих држава Европе.Вероватно због толеранције и демократије по којој су познати.

vraćaju se vraćaju , samo vi što statirate u kukuruzu od 90-te još sijete mržnju .Niks statieren in kukuruz , već se uhvati posla ,materijaliziraj tu inteligenciju . 

@umorni jeli moze bez vredjanja tipa balvani....
Sta bi bilo da tebe nazivamo pogrdnim imenima?
Ajde se malo pocni kontrolisati OK?
Stvarno pocinjes praviti probleme...