Ne verujem da bi današnji savremeni i učeni čovek popušio foru o zmiji koja govori i magičnom drvetu... danas je potrebna nova religija, modernija, religija koja se ne kosi sa aktuelnim saznanjima a opet ostavlja dovoljno prostora da se popune ljudske nesavršenosti kao što su traženje utehe, opravdanja za svoje prošle i buduće postupke i sličnog u stvarima za koje verujemo da postoje i da su veće i značajnije od nas. A i vreme je vrlo apstraktno za shvatanje prosečnog čoveka, jer nam je mozak - i pored svih modernih zezancija - ostao još uvek negde tamo u kamenom dobu i još uvek nam jure životinjski instikti kroz vene, tako da je teško shvatiti da nešto nema određen početak i određen kraj kao što je vreme. Religija nekako unosi red u ceo taj beskonačni haos i pruža utehu praistorijskom mozgu. Bar dok ne dođemo do konačnog saznanja... ako ikad dođemo.
Takođe, religija je štaka za ljude slabog uma koji traže snagu u brojnosti. Ljudi su društvena bića, religija ti pruža jednostavan identitet ako već ne možeš da ga stvoriš sam na neki napredniji način, i sa tim identitetom imaš iste interese kao i milioni drugih ljudi. U tom moru ljudi koji zastupaju jedno mišljenje odnosno jednoumlje, čovek oseća snagu.
Što se tiče konkretno hrišćanstva... ne znam koliko dugo će još moći da se "update-uje" i prilagođava novim saznanjima i da diskretno menja i modifikuje svoje stavove. U nekim stvarima se prilagođava a neke potpuno ignoriše. Jedino što ga danas održava u velikom broju je ono nasleđivanje s kolena na koleno, odnosno tradicija, uzima se zdravo za gotovo... i niz psihofizičkih nesavršenosti kod ljudi koji osećaju potrebu za religijom.
Ovom prilikom bih zanemario Božinu administraciju i ljude koji osećaju potrebu da zadrže svoje vernike i pridobiju nove zarad materijalnih sredstava, kao i njihov princip zadržavanja vernika.


Elem... malo na temu.
Hrišćanstvo, islam, judaizam i slične vodeće (monoteističke) religije mogu tvrde šta hoće po pitanju svojih načela i koliko ima ljubavi u njima... nije problem, ne sudim ja tome niti me interesuje ovom prilikom... ali što se mene tiče, to je sve u teoriji... u praksi je to mnooogo drugačije. A to je ono što je bitno... barem meni.
I inače se teorija i praksa retko kad poklapaju kad su međuljudski odnosi u pitanju.


Ljubav.
Antitet od ljubav je... mržnja, zar ne?
Postoji mnogo razloga za mržnju ali jedan od najčešćih je strah. Obično strah od nepoznatog.
Ono što ne poznajemo a uz pomoć predrasuda i stereotipa koji nam se pažljivo serviraju deluje nam i različito od nas samih, javlja se strah, a iz tog straha se rađa mržnja jer to jedan od načina na koji se naš mozak bori sa strahom.

Primer.
Mogu ja pričati o statistikama, o ljudima koji vole ili ne vole tu i tu stvar na tom mestu, u toj državi, o njihovim stavovima, ideologijama, o nacijama, o tome kako oni razmišljaju itd itd... ali JA recimo nemam pojma ko živi odnosno kako se zove osoba na mom spratu s druge strane hodnika, odnoso posle lifta. Nemam pojma. I to je za mene poražavajuće kad se prethodno pohvalim sa svojim znanjem o statistikama i sličnom.
Nepoznata osoba. Znam kako izgleda ali joj ne znam ime. A o spratu iznad mene i da ne pričam, tu ne samo da ne znam imena nego ne znam ni lik.
Ali nekako se tešim da smo isti, isti u smislu... delimo istu zgradu, komšije smo, sigurno bih mu pomogao u nevolji, verovatno bi i on meni. Kao i onaj iznad.
E sad, pored moje zgrade postoji još jedno 5 istih zgrada, iste arhitekture... tu je stvar još gora ali i dalje sam u principu "isti smo blok zgrada" kapiramo se, razumemo se... bolje nego onaj blok crvenih zgrada pored nas. A družili smo se u detinjstvu i nismo voleli da se mešamo sa dečurlijom i bloka crvenih zgrada.
Mada, moram priznati osećam daleko veću ljubav prema sopstevnoj zgradi i smatram da je ipak malkice bolja od ostalih 5 zgrada.
Korak dalje. Nipošto ne mogu znati ko sve živi u mojoj maloj galskoj opštini... ali sam siguran da treba bolje da se držimo nego oni iz opštine pored. I da se borimo za veći budžet, itd itd.
Šta dalje. Gradovi, regioni, države, kontinenti, planete...  tabori se šire i šire.
I uvek je nekako "MI" Vs. "ONI"
Ista stvar je i sa religijom... treba dati do znanja ljudima iz suprotnog tabora da naš bog ima veću pišu od njihovog. Postoje razni načini da se to nekome da do znanja ali najveći broj njih nema veze s ljubavlju.
Ali šta mi (ne ja i par vas koji učestvuju na ovoj temi, već kolektivno recimo u ovoj državi) tačno znamo o ljudima s drugom verom, samo neke površne i stereotipne stvari i to da smo različiti. Zapravo... ne poznajemo ih.
Iz tog neznanja se rađa neka vrsta straha. Taj strah nećemo nikad priznati već ćemo početi da ih mrzimo.
I oni mrze nas.
I sve to iz malopre opisanih razloga. Ne poznaju nas.
Zapravo smo isti kurac... samo u drugoj ambalaži.
I tamo negde u nekoj muslimanskoj vukojebini postoji neki WhiteGoa koji piše sličan ovakav post i tamo neki vernik koji se ne slaže s recimo prvim delom ovog posta i veruje da je sledbenik prave religije a ne one pogrešne (ove naše) i ubeđuje tog obrezanog WhiteGou da je kreten jer nije shvatio pravu ljubav "sopstvene" vere itd itd... znate celu proceduru, da ne habam tastaturu bezveze.
Meni je recimo jako interesantno to što bi (hipotetički) neki forumaš odavde, da je kojim slučajem ukraden iz porodilišta i preseljen u neku obližnju muslimansku državu... s istim žarom pričao ono isto što priča i ovde samo u tom nekom muslimanskom maniru. To je jasan znak da nema prave istinite religije i da neki pojedinac ima tu veru zavisno od podneblja na kojem se rodio. Odnosno svi smo mi ateisti, svi, samo razlika između mene i vas je u tome što od 10.000 religija ja samo ne priznajem jednu religiju više od vas.

Da se vratim na ljubav/mržnju.
Ja recimo nemam problem sa mržnjom, odnosno nemam problem da ona postoji i da se praktikuje. Svako ima pravo da mrzi svakoga i to nam niko ne sme zabraniti i terati nas da volimo... mrzi ti brate moj šta god tebi padne na pamet. Ako.
Ali niko nema pravo da mrzi nekog a ga pritom ne poznaje. Niko. To je ono što je glupo i besmisleno.
Prvo upoznaj nekog i onda kad ga upoznaš mrzi ga, bar znaš sada zašto ga mrziš i mrzi ga do mile volje.

Samo dok se to ne desi, priznaćete (ili ne), postoje ljudi, ovde i kod njih, kojima je debelo u interesu celokupna ta naša mržnja, koji debelo zarađuju na toj mržnji i koji će se debelo potruditi da ta mržnja opstane. I koji su debeli.
Njih ima u svakoj religija, i religija je za njih sredstvo.



Ja, moram priznati, uvek sam mrzeo Eskime, od malih nogu, nekako ih ne podnosim na nacinalnoj i verskoj osnovi. Da se ja pitam, izgradio bih jedan ogroman koncentracioni logor i sve ih pobio.
Vremenom sam kanalisao taj svoj bes i mržnju ali i dan danas kad se nađem u istoj prostoriji sa Eskimom osećam se nelagodno i obuzimaju me zle misli.
Ne znam zašto, ne znam kako... ali prosto se osećam ugroženo od njih.  
Ali evo, zadnjih par dana sam se baš bacio u razmišljanje i ukapirao sam da ih ne poznajem dovoljno. Šta ja stvarno znam o njima?! Ništa! Znam da spavaju u velikom ledenom kečetu i da su počinili genocid nad fokama... ili beše pingvinima... ili pak belim međedima. 
Eto. Ne znam čak ni koja životinja dominira tamo.
Ja ih se u stvari od celog tog nepoznavanja plašim i zato ih i mrzim toliko.
Zato, neka im je sa srećom od danas.
Naravno, ako ikad zaratimo sa Grenlandom, rado ću se odazvati pozivu da pobijem što više Eskima, ali ne više iz mržnje prema njima, nego iz ljubavi prema mojoj domovini i potrebe da odbranim suverenitet naše zemlje i jednom zasvagda kažemo Eskimima "Odjebite od Kopaonika!"... "Kopaonik je Srbija!"


Da skratim priču.
U praksi, hrišćanstvo nipošto nije religija ljubavi.

Have a nice day.

Хм, први део поруке је промишљање човека који није верник и који кроз обланде сервира отровне стреле ка другима, а то није сигурно одлика некога ко поштује другога и уважава његово мишљење, али изузетно је конзистентно повезано са ставом да се има право мрзети...
По мени то није право, то је стање палог духа, јер мржња унижава све, па и самог носиоца мржње, замагљује му видике, сужава свест, отежава размишљање...
Друго, скоро смо имали тему шта верници и атеисти мисле једни о другима и већина је овде говорила као верници лоше мисле и понашају се према атеистима (и агностицима; јесте Гоа, на тебе циљам  ), а да обрнуто није случај...
Да упоредимо понашање и једних и других на форуму, мислим да то овде баш и није случај (мада је узорак мали и није репрезентативан), мислим да би могли до веома изненађујућих резултата да дођемо...који нису у складу са оним што је на тој теми речено. 
А ово базирам и на чињеници да се верник не може постати рођењем, већ дуготрајном изградњом, која може трајати и цео живот, тако да има изузетно мало истинских верника (ни себе ту не рачунам, јер ако за параметре узимамо рецимо Аврама или веру појединих библијских личности или Светих Отаца цркве, онда је јасно да сам ја никакав, прашина...), тако да ми је помало нејасно на основу чега сте изградили такав став...

Елем, да кренем in medias res.

Драги мој сабеседниче, направили сте један круцијалан пропуст.
А то је да упорно знање о некоме базирате на скупљању података, информација о том човеку.
То је потпуно погрешан пут и ако наставите тим трагом потпуно ћете омашити суштину.
Зашто?
Под број 1, тако се познају ствари, на основу њихових особина, карактеристика...
Ако покушавате да човека упознате на основу његових особина или природе, ви аутоматски престајете да њега гледате као уникатно, јединствено, непоновљиво биће, не гледате на њега као на личност, већ као на особу који дели одређене карактеристике са другима и ни по чему се суштински не разликује од других особа.
А сваки човек је уникатна личност, сваки човек је непоновљив и зато је смрт сваког човека тако тешка и трагична.
Да се човек не може упознати на основу прикупљања података, показаћу и на 1 примеру који сви знамо...Живимо са неким (рецимо сестром) целог живота, знамо је како изгледа, како се понаша, коју боју или мирис воли, врсту музике која је погађа...ма све оно што се колоквијално узима као ,,познање човека''...и онда се догоди тренутак, ситуација и ми упознамо, увидимо још 1 аспекат личности наше сестре који до тада нисмо ни видели, ни знали да га има...Ово показује и да је човек велика тајна и синтеза супротности, али индиректно указује и на још нешто...
Човек се не познаје скупљањем информација, већ се познаје љубављу!
Јесте, љубављу, , онолико колико волимо и колико пробудимо љубав у другоме, толико нам се и онај други отвара и открива као непоновљиво биће, открива нам се као личност и што га више спознајемо, то нам је јасније да је нама немогуће до краја спознати некога кога волимо, јер љубав је бескрајна, па је и спознавање такође бескрајно.
Када га волимо (или је волимо,  ), онда волимо упркос свим особинама или манама које та личност има. То не значи да те мане волимо, већ да волимо његову (њену) личност, а она не зависи ни од изгледа, нити од особина, већ само и једино од љубави.

Тако да сада долазимо до оног кључног става, да хришћанство почива на томе да се људи познају као личности, на основу љубави, а да би то познавање могло да успе, то захтева и жељу оног другога да воли и да буде познат, дакле хришћанство почива на слободној заједници љубави (између Бога и људи, људи и људи...).
Овај начин омогућава да се респектује и човекова слобода, јер нико на овај начин не може бити приморан да буде познат, јер сви други начини познања човека су нужни и не зависе од самог човека, већ од прикупљача информација (и методе прикупљања истих), само овај начин зависи од онога који се воли, од другога...
Односно, ако неко не жели да буде познат као личност, као јединствено биће, ми онда њега (њу) не можемо познати као личност, већ као ствар, а то је једна од највећих деградација која се може учинити човеку, да се сведе на ствар.
Самим тим постаје јасно да хришћанство као вера почива на љубави и на поштовању слободе човека.

Tu gde počiva, tu se otprilike i završava u realnosti...  u principu se slažem s tobom.


Upravo. 
A zamisli i još na sve to da ne znaš zašto mrziš nekog.   Ništa gore. 
Odvratna je ta mržnja, stvarno...   ...ali hej, ne možemo je zabraniti ljudima, to je nešto prirodno, ko zna kakve se sve psihičke komplikacije javljaju kad potiskuješ nešto stalno u sebi... što reče jedan moj internet drugar: Nakon svega što se desi mi se lepo tolerišemo i smeškamo jedni drugima, sve da se slučajno ne bi narušila ta nebeska tolerancija, i tako lepo sedimo i smešamo se, smeškamo... smeškamo...    i posle određenog vremena, smeškanje krene da pravi grčeve u licu. 

Svako treba da ima pravo da mrzi i da to ispoljava.
Možda se iz te mržnje izrodi i neko umetničko delo, samo treba umeti kanalisati i usmeriti gnev u prave, produktivne stvari kad nam već ne daju da idemo s bacačem plamena po ulici i palimo ljude.
Elem, svako treba da ima to pravo...  samo nek zna zašto mrzi.

Ето, ти опет све тераш на спрдњу.   
Онај који је кришћанин, није то само на речима него и на делима, а ако је и на делима хришћанин, онда је јасно да се у стварном животу хришћанство и остварује као вера љубави.
Никада хришћана није било пуно, али они који своју веру живе, истински је остварују као љубав.

А ово за мржњу...Ма јок, то није право, то је изопачење.
Многи су себи дали за право да мрзе некога, али то је чиста злоупотреба људске слободе, јер човек треба да се бори против мржње у себи, да је искорењује, а то се најбоље постиже љубављу...
Као што нико нема право да краде, али многи краду, нити право да лаже, па многи лажу (ја први  ), као што нико нема право да некога повреди, а многи то раде, тако је и са мржњом...

Од мржње прихватам само мржњу на грех (мало контрадикторно, зар не    ) и наравно филм Метју Касовица ,,Мржња''... 

"Takođe, religija je štaka za ljude slabog uma koji traže snagu u brojnosti"     
Goa - Silvanus = 0:6 (totalni debakl u argumentima)

Hriscanstvo jeste ljubav. 

Ti si živi primer onoga što sam govorio. 

Pogledaj.

Načelno, izjednačavaš hrišćanstvo sa ljubavlju.
Papir trpi svašta, a reči nikad jeftinije... još kad nešto možemo podebljati, naglasiti... ma divota.

Ali kad naiđeš na prazninu u kojoj nema ljubavi prema sopstvenom interesu, odnosno kad uvidiš neku vrstu pretnje tvojoj snazi u brojnosti, vrlo brzo okrećeš novo, drugo lice...
...pogledaj samo to arogantno igranje s lopticom i "jebi se" stavom.
Ta poruka, "nisi ni dostojan da ti odgovorim na ovo, ništarijo, pritom zaostaješ (Hvala Bogu) u argumentima, skroz si ispod mog nivoa"... ... i sasvim sigurno, u trenutku kad si pročitao ti je kroz um u deliću sekunde prošla neka misao koja se i ne može baš uporediti sa ljubavlju, čak naprotiv.


Ovo je finalni produkt.
Ovo je ono u delima.

To su hrišćani u praksi. - samo ljudi, ni manje, ni više... samo... ljudi.

------
Edit:
Sad se setih onog starog vica:    
Dolazi Perica iz škole, pa pita ćaleta:
. Šta mu to dođe "fiktivno" i "faktički"?
. Idi sine pitaj kevu i sestru da li bi se trpale sa Unproforcima za 10.000 maraka pa kad se vratiš, objasniću ti.
Ode Perica prvo do keve:
. Kevo, je l' bi se trpala ti sa Unproforcima za 10.000 maraka?
. Pa znaš sine, u principu ne bih ali nam trebaju pare, kriza je, treba tebe i sestru obući, školovati... pa za toliko bih.
Ode Perica do sestre sa istim pitanjem i ona mu kaze:
. Uh gde ne bih, trpala bih se i za pola od toga!
Tako se Perica vrati ćaletu i kaže mu za situaciju a ćale ce njemu:
. E pa vidiš sine, mi ti fiktivno imamo 20.000 maraka a faktički imamo dve kurve!


 

------
Edit2: inače, nadam se da se niko neće uvrediti vicom, oni su tu, po meni, da ublaže i apsorbuju surovu realnost. 

Gledista ?? Hm, cije je ispravnije ??  Eh ti vicevi ....

Stoje dva coveka ispred boksa gde su dva psa. U boksu visi jedno zvonce.
'Gledaj sad' - kaže prvi covek drugome. U tom trenutku prvi pas šapom udari po zvoncetu da ono pozvoni. Tada mu prvi covek donese hranu i kaže drugom:
'Jesi video kako sam ga istrenirao, kad god udari u zvonce, onda mu donesem hranu'.
U istom momentu prvi pas rece drugom: 'Jesi video kako sam ga istrenirao. Kad god udarim po ovom zvoncetu, ovaj tip mi donese hranu'.

Ma kakva brojnost covece!? Pravi hriscani se svecom traze. I nije "jebi se" stav. Nego "smoreni stav".
Ako igde trazim snagu u veri, trazim je u Bogu. Brojsnot sa tim nema nikakve veze. Da ne veruje niko - ja bih verovao jedini!!!
Hvala Bogu sto postoji Silvanus ovde. Od njega se moze svasta nauciti. 

"Ovo je finalni produkt. "
//finalni produkt je da mislim da te je Silvanus pokopao (i jedina istina je ovde da je hriscanstvo ljubav). Ni vise ni manje. Konkluzija na osnovu citanja.

Eto. 
Ljudi hteli da vode ljubav u božjoj kući... i šta na kraju bi... kazna.
Toliko o ljubavi u hrišćanstvu. 




Edit:
I inače mi nikad nije bilo jasno zašto je seksualnost kod ljudi grešna i sramna kad je u pitanju hrišćanstvo?!
Da taj bog nije hteo da se ljudi, prvenstveno Adam i Eva razmnožavaju... zašto ih nije napravio jednopolnim?
I kad ih je već stvorio takve kakvi smo mi danas, navodno... zašto bi mi odgovarali za loš rad tog boga?

Da li je bog pokušao ustvari da sakrije razmnožavanje, seksualnost, pa i ljubav od nas? Hmmm.... 


   ?!

Kakve veze ima Bog sa religijom ? Bog je Zakon i proroci a ne religija.
I Bog zivi samo u onima koji govore istinu, oni koji lazu nemaju nista sa Bogom.

"Hriscanstvo" samo po sebi ne postoji, bas kao sto nauka sama po sebi ne postoji.
"Hriscanstvo" bez specificne forme koje vredja sve ostale forme "hriscanstva" ne postoji.
Ne postoji "hriscanska crkva" koja nema formu koja je razlikuje od svih ostalih formi.
Pocelo je sa katolickom i pravoslavnom formom i razvilo se u preko 30000 razlicitih formi.
Kada bi postojala samo jedna vera koja veruje da je Mesija/Sin boziji - Gospod Bog (sam svoj Otac) i kada bi
se svi ljudi zvali braca i sestre onda bi moglo da se govori o ljubavi koja proizilazi iz tog i takvog verovanja.
Ovako, sva "hriscanska" verovanja su separacija od ostalih ljudi koji se sa tim i takvim verovanjem ne slazu.

Kako recimo 'srpska pravoslavna vera' moze biti religija ljubavi kada ne priznaje niti jednu drugu veru kao pravo opredeljenja ?
Kako bilo koja vera koja sebe naziva "pravom verom", sto je samim tim uvreda za ostale vere, moze da se
nazove "vera ljubavi" ?