говориш као да је његова ствар најгора и да нема горих случајева од његових,иако не знам шта му се десило,да га није декица љуљао на кољену у незгодном положају

I to gde pise ??

Pa kada ne znas kako mozes o tome pricati ??

само нагађам,ништа идемо превише у офф,ако хочеш да причамо идемо на ПП

Tacno da idemo u off. Nekada to cinim da bi ljudi nesto bolje razumeli.

Necemo vise. Mozemo na PP, nije problem.

Makrosе_Crni,
изгледа да се нисмо разумели, ја сам се осврнуо на један део твоје поруке, а ти ми одговараш на оно са чиме са и ја делимично слажем...
Опрости, изгледа да сам био непрецизан и нејасан прошли пут, па ћу то овог пута исправити (бар се надам) 

Ево да кренем од овога у чему се слажемо...Слажем се да Бога можемо да спознамо кроз све: и кроз човека и лептира, и веверицу и вука, медведа и пчелу, кроз кретање звезда и устројство космоса (па сама реч космос означава уређен, украшен свет...)...а када то не чинимо јесте проблем и разума, али не само њега, већ и нашег охладнелог срца, наше помрачене савести ( па зар није тежња човека који греши, да се удаљи од онога према коме је згрешио, да негира почињено злодело, да га потискује,пребацује одговорност, гневи се...наравно да постоје и они малобројни којима је ово подстицај да признају грех, да се покају и преобразе ?) и наравно ослабеле воље...

Оно у чему се не слажемо је ово:


Не слажем се  са тиме да постоји несклад у хришћанству између теорије и праксе...
Добро, добро, знам шта желиш да кажеш, али саслушај пажљиво мој аргумент...

Ако је неко неверан Христовом учењу, ако не живи духовним животом, не задобија Духа Светога... него шта више, изопачава Христово учење, не испуњава Јеванђеље (рецимо Беседу на гори), зар се дотични може звати хришћанином?
Он је мртви уд Цркве, формални хришћанин (рецимо крштен је и одлази на Литургију 5-10-50 пута годишње, формално се каје, без признавања греха и кривице, без мољења за опроштај оних којима је згрешио (и Бог се овде рачуна, јер је сваки грех према Његовој творевини, грех и према Њему...), без давања плодова покајања (а мислим на дела милосрђа и љубави...)), а што је најбитније он није у складу са Христом и учењем Цркве Христове (па је зато и мртви уд Цркве...све до покајања).
А ти као да по баш оваквим ,,хришћанима'' просуђујеш хришћанство...јер иначе не би и помислио да ови формални хришћани могу бити аутентични представници хришћанства
Ту је твоја погрешка (ако сам добро схватио твоју поруку), јер хришћани су они који који следе Христов крсни пут, који воле као и Он (односно стреме томе, јер ко ће као Он ?), који имају стрпљења са онима који су им ближњи (знаш ону песму од G'n'R - Patience и њен рефрен: All we need is just a little patience...), који се радују њиховом напретку и покајању, хришћани су они ће покајнику увек опростити (знаш оно: Тада му приступи Петар и рече: Господе, колико пута, ако ми згријеши брат мој, да му опростим? До седам ли пута? Рече му Исус: Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам. (Матеј 18,21-22), ово 7 пута 77 означава да покајнику увек треба праштати, па нећемо ваљда водити евиденцију за сваки пут када праштамо ближњем?), хришћани су они код којих љубав никад не престаје, хришћани су они који окрећу други образ (мада је ово много тешко, али ко је рекао да је лако бити хришћанин? Лепо је бити хришћанин, али је тешко то и постати, тешко је себе преобразити и ускладити себе по слици Божијој коју сви носимо, тешко нам је ускладити своју вољу са вољом Божијом...), хришћанин је онај који је вазда спреман да се жртвује за своје ближње и који је кадар да смело стоји окренут искушењима и да непоколебљиво уздигне барјак слободе и истине...

Да резимирам, нема у хришћанству несклада између учења (теорије) и њеног сповођења (праксе), али постоје они који не испуњавају учење Цркве Христове, који не следе за Господом Исусом Христом, а зову се хришћанима и по њима се просуђује и хришћанство...
Па зар се може по некоме који изопачава учење Цркве Христове, по ономе који не следи за Христом процењивати хришћанство или истински хришћани.. ако не живим хришћански, ако ми Господ Исус Христос није осовина живота, зар могу бити хришћанин ?
Не може се само по спољашњости оцењивати нешто овако дубоко као што је хришћанство, јер оно баш сеже до крајњих дубина човековог бића и преображава га, хришћанство се односи на целога човека, на дух, душу и тело, а не само на тело...

Збогом остај.

Kad sam govorio o praksi mislio sam na ono što veliki broj ljudi radi, a dovoljno su drski da se pozivaju na Boga, i sebe smatraju vernicima. Zato ponekad koristim izraz "nazovi vernici". Shvatam šta hoćeš da kažeš i slažem se sa tim. Ako neko ne praktikuje veru u svim aspektima ne može se nazivati hrišćanin, musliman, ili drukčije u zavisnosti od religije. Ali stvar je u tome da oni to rade pa sam u tom kontekstu napisao onaj post.  Ako bi sad napravili anketu na ulici i pitali ljude za veroispovest velika većina bi rekla pravoslavac, a koliko je njih zaista to.

Слажем се са тобом да би анкета тако гласила, као и последњи попис који је одржан код нас...али то није никакво мерило...

Нисам ја неки супер-православац, грешан сам као и сви људи, у много чему сам и грешнији од других (њих незнање бар мало оправдава, а мене баш знање куди...)...односно често грешим, преступам завет Христов, али се кајем...често...   

Ergo, драго ми је да смо се разумели...

Да ли могу да закључим да се слажеш са мном да је хришћанство вера љубави ?   

Da. I ranije sam govorio o tome na temi o islamu. Nisam promenio mišljenje. Pozdrav

Ne verujem u fizicku pojavu, vise posmatram kao primer, govorim recima koje ti razumes, jer kada bi pricao nesto van toga ne znam da li bi razumeo. Sta hocu da kazem je, da ako cemo pravo covek je sam svoja vera, i unutrasnja crkva, bilo da li je on ateista ili vernik. Svako ima svoje ideale, svako ima svoje ideje, i to je ok, svako od nas ima pravo da bude ubedjen u sta god zeli. Ali moramo biti realni. Da je ta ljubav toliko velika zar bi imali toliko zla na zemlji? Zar bi se ljudi mrzeli?  Vidis ima jedan citat iz biblije sa kojim cak i ja mogu da se slozim, a to je da je potrebno malo kvasca da zakiseli celo testo. Crkva jeste postala od njega ali ja smatram da je pogresno stvorena, kada imas mir u sebi ni crkva ni popovi niti ista nije vazno, ides svojim putem, ali naravno mozes da biras i taj put. Ljubav na ulici hmm to zvuci lepo ali ne radi u praksi. Ljudi su ljuti nadrndani i ne zele da slusaju, ni jedna lepa rec ih ne dotice, jer sistem je puko odavno i pokusavamo da sagledamo sve elemente, ali puknutu stvar je tesko sklopiti u jednu celinu.

Znas Soft, neki put se i sam pitam 

Znas svakim danom postajes sve vise bezobrazan i neozbiljan. Stvarno nisko od tebe, mada me ni ne cudi 

Za nekoga ko kaze da je prosao dosta toga sa 18 godina cini mi se da nista nisi naucio, niti si postao ozbiljan. Sa nekim stvarima se ne treba shaliti uopste.

Iza mojih ledja, u autobusu, nehotice čujem razgovor devojčice 4-5 god. i (verovatno) njene mame:
Mama: "Koji je ovo broj?"
Dete: "Dva".
Mama: "Tačno. A koji je ovo broj?"
Dete: "Nula".
Mama: "Tačno. A kako čitamo dva i nula kada su zajedno?"
Dete ćuti.
Mama: "Čitamo - dvadeset. A koji su ovo brojevi?"
Dete: "Jedan i nula."
Mama: "Tačno. A kako čitamo jedan i nula kada su zajedno?"
Dete: "Sigurno nije dvadeset!"

Slatko sam se nasmejao. Žao mi je što ostali u autobusu se nisu nasmejali.
Ali, ima dana, nasmejaće se, kada osete da je nešto simpatično ili osmeha vredno.

Valjda je tako i sa ovim svetom pod 'kapom Nebeskom'.
Kada poverujemo - onda i vidimo. Do tada ....