ocekivano, pa ipak tuzno jako 

u svakom slucaju, taj tata bar ima bebce sada, da jedno drugo vole i cuvaju

Ovako...
pre dve godine zena mog prijatelja je preminula od mozdanog udara odmah po porodjaju...
chovek je ostao sa bebom i zenom koju treba da sahrani...

dve godine kasnije josh uvek nije svoj...


to je bio nesrecan sluchaj, ovo je planirana akcija, zao mi choveka... to ne radish osobi koju volish...

Vidi se da je ovo vrlo hrabra i uporna žena. Odluku o trudnoći nije donela sama, koliko vidim, već zajedno sa suprugom. Sigurno ne bi to radili da nije bila velika želja jer je ovo žrtva u svakom pogledu i za sve aktere.

Ona je svoju želju ispunila, suprugu i detetu puno sreće i hrabrosti u životu....

Najteži su ovakvi momenti kada se život i smrt sretnu face to face...

Шта рећи. Капа доле до пода.

Увек ми је драго када, у мору абортуса, педера и накарадних вредности, видим праву људску и српску вредност - жељу за остављањем потомства. Нека Бог чува то дете, а њој пружи вечни мир.

A da je izdržala do kraja i pokušala da pobedi tumor sad bi mogla da napravi tuce dece.


........

..не знам шта да мислим ..
више не знам ни дал је ово био себичан чин или не.

Nije imala nikakve garancije da će se izlečiti.

Vidjala sam skoro slučajeve da mlade žene umiru i za sobom ostavljaju dvogodišnju, trogodišnju decu, koje nisu imale tu bolest kada su radjale. Znači, svodi se na isto.

Uz duzno postovanje Lerre ni ti ni ja, hvala Kreatoru, nismo iskusili lecenja, nadu u neizlecivu bolest, koja cuci ni manje ni vise nego u glavi, gledajuci u smrt svakodnevno, slusajuci i gledajuci ostale koji se tope i kopne do kostura i do momenta kad mole, i pored morfijuma, da umru, da smrt dodje po njih.
Ja sam recimo, cula moga tatu koji zaziva smrt da dodje po njega, nije ni znao da sam usla u sobu i dan danas mi se ledi krv i zilama kad se setim zvuka glasa i belog pogleda.



Ja joj se divim, ja sam nula za nju kao zena i covek, ja nemam hrabrosti koju ona ima, i mislim da je nikada necu imati. ja nemam ljubavi za svoje telo, ja nemam postovanja u sebi dovoljno da se usudim da napravim jedan ovakav korak. Ona nije samo heroj u mojim ocima , osecam strahopostovanje prema njoj.
Zanemariti sebe do granice da izguras trudnocu i rodis dete koje ostaje posle tebe, ostaje bakama i dekama, ostaje tati.......Da silis svoje telo da koristi poslednje atome snage da stvoris drugo bice. Da osetis tu pobedu, tu ljubav, to blazenstvo.....
Oplakala sam njenu smrt, oplakala sam vest da je rodila dete.
Pocivaj u miru 

Vidis, sandra... ja sam u relativno bliskoj porodici imala isti slucaj...
Ona je tamo negde krajem osamdesetih dozivela mozdani udar posle porodjaja, navodno... (duga prica za drugu temu), on je ostao sa detetom... Ona je imala porodicu u gradu 100km dalje, on nije imao nikoga... otac i majka su mu umrli, sestra je bila u inostranstvu i imala svoju porodicu...
Nista, ali nista ne moze da opise taj trenutak...koji mi se iako maloj urezao u secanje... kada je on sa svojim ogromnim rukama (visok covek preko 2m) pridrzavao glavicu tek rodjene bebe... i tuga u njemu koja je znacila da je to on malom sve sto ima na svetu i obrnuto... da je taj mali sve...
Jedina pomoc koju je imao bili su brat njegove sestre i zena, koja je vodila racuna i on njima, ali i o svoje dvoje dece... i tako u nedogled... tamo nazad po 100km... Bio je i jeste odlican otac. Svaka mu cast.
Taj decak je odrastao... okurzen ljubavlju...  i iako se on kasnije ponovo ozenio i dobio jos jedno dete, mali je ima tu neku tugu koju je nemoguce opisati...

On je ostao siroce ne zbog svoje greske ili greske njegove majke, vec jednostavno zbog igre sudbine... i zato mislim da je odluka ove zene surova prema jednom novom bicu... Jako surova i sebicna... Ne mogu recima da ti opisem kolika... jer sam gledala jedno dete bez majke kako odrasta... i to... nikakva ljubav oca i porodice ne moze da nadomesti... A za razliku od moje rodjake, ova zena je to uradila svesno...

их...колико њих је преживело без мајке...није мајка фактор преживљавања

мом пријатељу је мајка умрла кад је имао 8 месеци...ево га сада,нормалан човек,ожењен,клинци,ради...