Cvetna šara na posteljini i švajcarske čokoladice u sobama ciriškog hotela, u koji ljudi dođu da svojevoljno umru, tj. izvrše samoubistvo, služe kako bi im se iz usta otklonio gorak ukus zbog ulaska u krevet iz kojeg se neće probuditi. Za one koji ovde dođu, ta soba je poslednje što vide svojim očima.

Većina onih koji su odlučili da dođu u kontroverzni centar poželeli su da umru u jednokrevetnoj sobi sa pogledom na vrt, piše britanski list "San“ koji donosi ekskluzivnu reportažu o ovom čudnom mestu.

Ako su roditelji i porodica sa pacijentima, poslednji pozdravi traju satima, ali kad progutaju smrtonosnu dozu barbiturata, ostane im tek nekoliko minuta života. U centru nazvanom Dignitas dosad je umrlo najviše Nemaca. Dignitas je 1998. otvorio bivši advokat Ludvig Mineli kako bi ljudi imali mesto na kojem će svojevoljno okončati sa vlastitim životom.

"Nema ničega dramatičnog u ovome što radimo", kaže 77-godišnji Mineli, objašnjavajući svoju životnu filozofiju. "Naš cilj je da očajnima ponudimo dostojanstven završetak njihovih života. Dignitas je neprofitna organizacija koja pomaže ljudima pri samoubistvu. Po mom mišljenju, to je poslednje ljudsko pravo. Samoubistvo biva obavljeno bez rizika i bola, u ugodnom okruženju."

Za 200 švajcarskih franaka (oko 135 evra) u ovu organizaciju se registrovalo 5.700 osoba iz 61 zemlje sveta. Kad se odlučite na umiranje u ovoj klinici, koju nazivaju hotelom, šest doktora odlučuje o tome da li će vam propisati smrtonosnu dozu leka i zauvek vas osloboditi bolova. Za svu papirologiju i ostale troškove ukupna suma koju pacijent uplati popne se na 7.000 evra. Procedura počinje popunjavanjem zahteva i smrtovnice.

"Dopuštamo svakome da odredi vreme, mi samo određujemo tehniku", kaže Mineli. "Neki nam prvo ispričaju svoju životnu priču, podele sa nama šale i sećanja. Niko ih ne požuruje. Ovo je otvorena procedura koja se ne mora završiti samoubistvom, ukoliko osoba promeni mišljenje."

U centru postoje dve sobe za umiranje. Jedna je veća, sa belom ugaonom garniturom. Ona je i popularnija jer pacijenti uglavnom dovedu svoje prijatelje ili porodicu. Pre ispijanja smrtonosnog napitka uzimaju lek protiv povraćanja kojem treba pola sata da počne da deluje.

Napete poslednje minute "gosti“ uglavnom smiruju laganom muzikom, a izbor je različit, od Bič Bojsa pa sve do klasične muzike.

Većina klijenata Dignitasa su osobe koje boluju od neizlečivih bolesti i oni čije se stanje nepopravljivo pogoršava, zbog čega pate od velikih bolova. Pošto popiju smrtonosnu dozu leka na njihovom licu najčešće ostane izraz smiraja i sreće, piše "San".

"Obično se pozdrave sa prijateljima i rodbinom, zahvale im se na ljubavi i podršci u teškom periodu", objašnjava vlasnik centra. "Samoubistvo se snima zbog zakonskih pravila, a posle toga pozivamo policiju da pregleda video kao dokaz da su članovi Dignitasa sami učestvovali u tome. Obično ne bude komplikacija i telo se potom odvozi u krematorijum ili nazad u zemlju odakle dolazi klijent."

U Švajcarskoj protiv Dignitasa nije podignuta nijedna tužba, iako je sam Mineli upleten u nekoliko pravnih borbi za dalju liberalizaciju samoubistava u ovoj zemlji. Tome je, kako sam kaže, posvećen posebno zbog sećanja na svoju baku, koja je umrla u velikim bolovima.

"Imala je problema sa bubregom i strašno patila. Sećam se da je pitala doktora može li ubrzati proces. On se izvinio i rekao da to nije moguće", priseća se vlasnik centra. "Kao mlad razmišljao sam: Zašto ne bih pomagao nekome da umre, kad je to nešto što je neminovno?"

Izvor: Vesti Online

aa,da,eutanazija...
ne mogu sad da citam ceo tekst,a ni d pisem,komentarisacu sutra...

Imamo već više tema o eutanaziji.

Ova je do sada bila glavna: http://forum.burek.com/eutanazija-t243856.html

Takođe smo već diskutovali na njoj o ovom Švajcarcu i njegovom trudu da omogući ljudima dostojanstvenu smrt.
A i široku vala... materijalno.
Za 7000 jevreja se mogu priuštiti mnogo jeftinija sredstva koja takođe mogu da posluže za ovaj cilj.

Recimo... pištolj, kanapče, otrov, novi CD Jelene Karleuše, žilet, betonska ploča i obližnji most.
Razlika je samo što su neki manje a neki više bolni.
... ali podjednako uspešni.

Steta sto je protivzakonito izvrsiti eutanaziju na onima koji nisu svesni da im je ta ista potrebna

Zar ovo nije malo bolesno 

Ko nikad nije bio pored nekoga ko umire od raka ili neke druge neizlecive bolesti, ne moze ni da shvati u kojim se bolovima oni nalaze...

Ovo je u najmanju ruku... humano...

И није. Али је уносно.

ja sam do pre samo 3 nedelje lezao u bolnici(bila je jedna srednja bolest koja se jako iskomplikovala,ali,dobro zavrsila),i to 36 dana,od toga 26 cekajuci da me operisu.nema sta nisam doziveo,bio sam do pakla i nazad.

pre nego sto mi se desilo to,verovatno najveci i najgori dogadjaj mog celog zivota,smatrao sam da jbg,danas samoubistvo je donekle i opravdano.
kada sam izasao iz onog pakla,poceo sam da cenim svaki momenat zivota.samo kad sam izasao na ulicu i vozio se kuci,uzivao sam sto opet vidim grad,iako sam bio u istom tom gradu,ali,sam camio u istoj smrdljivoj zgradi 36 dana,i usput se ili stresirao dal ce sve biti dobro,ili se savijao od bolova,ili cekao i blejao u plafon da mi prodje dan,posto sam bio previse umoran i izgladneo da radim bilo sta,ili bih bio prikovan za infuziju.

otkad sam izasao,uzivam u svakom momentu.i otkad sam izasao,shvatio sam da,iako je zivot nekada zaista surov,i iako neki ljudi na ovom svetu zaista ni krivi ni duzni dozive pakao(ne ubrajam sebe tu,a i ovaj moj pakao je proso,tako da...),mi ne znamo sta se nalazi posle smrti,i ako mozemo makar par minuta da uzivamo u zivotu,vredi.takodje,tu je i onaj drugi aspekt,neki misle da neko tamo gore ima knjigu,sa tvojim imenom,i zapisano u njoj sve sto te ceka,i ti moras da prodjes to.ja isto verujem u to.al,da ne bi sada pocela diskusija o tome,necu da idem dalje.

ljudi prosto danas ne cene zdravlje.i ja sam,pre nego sto mi se ovo desilo,pazio naravno na zdravlje,ali,uvek ono kad neko kaze "samo zdravlje ja najbitnije",ja sam onako prevrtao ocima,ko veli "da,al,jebes zdravlje,to se podrazumeva,nego ja ocu da zavrsim faks".a onda,kad sam i sam osetio sta znaci kada se plasis dal ce sve biti dobro,kada prolazis kroz pakao,i fizicki i psihicki,i kada se pitas oces li ikada izaci odande,e,otad mnogo vise cenim zdravlje.i zivot.
nije da kazem da svi koji bi da se ubiju su...kukavice,ne.nekim ljudima prosto nema drugog izlaza nego da se ubiju(ako pate od bolova,a znaju da ce za koji mesec umreti,i to u bolnici),ali,od tih 100% ljudi koji bi da urade to,nekih 80% radi iz besa,iz nepostovanja prema zivotu i gluposti(gluposti,jer su suvise glupi da pomisle kolko imaju),a samo 20%,a mozda i manje imaju neki razlog.

evo jedan najbolji primer-gledao sam tu emisiju TACNO onog dana kad su me pustili kuci iz bolnice,kada sam se osecao kao da sam dobio na lutriji samo time sto sam mogao da legnem na kauc u svojoj lepoj kuci,napokon operisan i zdrav,i gledam TV,taj biser civilizcije(uzivao sam u SVAKOM momentu tog dana,makar sedeo u mom slatkom stanu,kao sto i sada uzivam u svemu mnogo vise)-
emisija je bila na NG ono kao "Zatvoren u inostranstvu".
pazi,znam je celu,jako je dobra,ali,2 sata je trajala,i imao bih citavu stranu da ti prepricavam.videcu da nadjem na netu video i da okacim.
ali,poenta je da je jedan covek,Australijanac,nevin,optuzen u Indoneziji za nesto sto nije uradio,vec sto mu je podmetnuo sef policije,prosao kroz jedan zatvor,praveci se lud posle,da bi ga stavili u ludnicu,odakle ima vece sanse da ga izbavi ambasada,zatim zavrsio u toj ludnici,pa otisao u drugi zatvor,iz koga je pobegao,pa u treci,gde su ga na kraju izboli u oko,zucnu kesu i slezinu zbog par dolara,da je video sebe mrtvog kako lezi na stolu mrtvacnice,i onda uspeo da ozivi,i da prezivi sve te silne operacije,i da posle 3 godine napokon izadje iz tog pakla.a svo to vreme,covek je bio apsolutno nevin,osudjen za sverc droge koji nije ni pocinio,vec mu je podmetnuto.zasto to pricam?zato sto je covek ostao bez oka,slezeine,zucke,prosao kroz jedan,prosao kroz ludnicu,prosao kroz drugi zatvor,prosao kroz treci zatvor,bio na onoj strani,i odlezao EDIT-7 11 godina u zatvoru za nesto sto nije uradio,pa opet ni u jednom momentu nije pomislio da se ubije,vec samo kako da pobegne,ili kako da se spase.

postavicu video kada nadjem,jer iako je mali off,kada budete videli tu emisiju,promenicete svoje misljenje o tome da li je samoubistvo danas kod svih opravdano.

Ne govorim napamet. Zaista.
Ja sam slusala nekoga ko umire od raka jetre, mesecima.
Ako se ikada nadjem u takvoj situaciji, necu razmisljati.
Ako se ponovo neko moj nadje u takvoj situaciji, necu razmisljati.

U svim ostalim slucajevima, samoubistvo nije opcija.

@hkj

Kolko sam ja skonto ti se sabijas od igrica, a to mi bas ne lici na zivot punim plucima..