1.na tu istu foru ja sada mogu da zakljucim da Anea ceo svoj zivot sedi ovde na forumu,24 casa dnevno,7 dana u nedelji 365 dana u godini,da se ne odvaja od kompa i foruma,sto naravno,nije tacno.
2.jeste,igram igre,al uopste na kapiram odakle ti zakljucak da sam zbog toga bio u bolnici...
jedino nezdravo sto mogu da nadjem u svom zivotu jesu mozda te igre i internet,zbog kojih camim previse na kompu.sto se tice ostalog,nit pusim,nit pijem,nit jedem svasta,a dobar deo zivota treniram.
i ne znam kakve sad to veze ima s temom...

btw,nasao sam to na sajtu NG,ali,je u pitanju skracena verzija,u kojoj jedva da im ista sem uvoda i par dogadjaja.
kad najdem punu verziju,okacicu.

ne morate sad da je gledate,nije bitno,ova tema ce proci kad tad,ali,jednom,kad budete imali vremen,odgledajte je.videcete kolko cete promeniti svoje misljenje o zivotu i svemu sto imate.ja sam je celu odgledao sa spustenom vilicom i razrogacenim ocima,par puta se krsteci...

Самоубиство = кукавичлук!!!

Моја баба је 3 године умирала од метастазе на костима (2000. - 2003.), пре тога је 1998. оперисана од рака дојке, а негде 1988. одстрањена јој је материца такође због рака...

Доктори су рекли да ће за пар месеци да падне у кревет, погрешили су, била је на ногама до последњег дана... љубав према нама и воља за животом су је одржали. И сигуран сам да ју је неко питао да ли жели да умре одмах без болова или да трпи највеће болове али да живи, одабрала би ово друго. Не због себе и своје саможивости већ да би нама, њеним унуцима пружила љубави колико може. За сво ово време ни једном није показала колико је стварно боли,а болело је много, како кажу комшије цела зграда је јечала.

Из поштовања према њој и њеној муци ценим да су самоубице највеће кукавице!!!

Mислим смешно је уопште дискутовати,зна се код нас Православаца шта мислимо о самоубиству...

Данас постоје лекови који би требало да олакшају болове код оболелих од рака. Али након неког времена организам постаје имун на њих и ништа не може сузбити бол...на кратко можда јаке дроге типа морфијума, али питање чему живот у таквом стању и телу које неће никада више бити здраво?

Гледао сам и слушао те муке, тешко је описати тај ужас некоме ко није видео. Човек се тада запита зашто се то дешава недужној особи, зашто се то икоме дешава, да ли уопште постоји Бог који може да допусти тако нешто, да ли је то његова освета за неки и нечији грех, његов бизарни начин да нам покаже колико људски живот може бити ништаван? Занимљиво да већина болесника не напушта веру до последњег тренутка. Али то је већ друга тема.

Знам за један случај, а чуо сам за неколико где су се људи враћали у живот у случајевима када су већ били отписани, када су имали метастазе по целом телу и били делом на другој страни. Једној баки са раком јетре из комшилука звали су попа, али она никада није изгубила веру да ће оздравити и након неколико недеља се потпуно опоравила. Жива је и дан данас.

Да ли треба извршити еутаназију? Не знам. Човек не би требало да има права да одлучује о смрти, али би требало да поступи најхуманије у тим ситуацијама. Ко ће одлучити која је болест и које стање за еутаназију? Где је граница неподношљивости болова, мука, живота? Може ли човек да одлучи о томе, одн. има ли људски род довољно знања да разуме у потпуности процесе живота и смрти? Немогуће је са моралне, медицинске, хумане тачке гледишта наћи потуно тачне разлоге, на основу којих би се исправно исправно поступило у тим случајевима.

а шта ВИ православци мислите о самоубиству?

Anyway.

Ne mešam se u odluku tvoje babe, ako je to uopšte bila njena odluka, kao ni u celu tu situaciju koja je ispala. Vaša stvar.

Ali, lično... mislim da nikad ne bi mogao da budem toliko samoživ da očekujem od nekoga da bude u patnji i bolovima samo da bi bio pored mene i pružao mi.... hm... ljubav.

Ali dobro. To u svakom slučaju ne bi bila moja odluka već odluka onog ko umire.
Izuzetak su jedino nesvesne osobe na aparatima za održavanje života.

Samo ne vidim razlog zašto bi pljunuo u lice svim onim ljudima odnosno smatrao manje vrednim osobe koje jednostavno nisu imale snage i volje da se muče i pate.
Ja samoubistvo i smatram kukavičlukom. (I ne, nisam hrišćanin... iako je opštepoznato da samo hrišćani mogu imati moralne vrednosti ) ali eutanazija, ubistvo iz milosrđa je druga stvar.
Kao što znamo.
Ubistvo je protivpravno i moralno neprihvatljivo. Ali većina će ubiti nekoga ako će to spasiti nečiji život, odbraniti državu, itd... znači postaje opravdano i prihvatljivo.
Samoubistvo je bedno i smatra se kukavičlukom. Ali samoubistvo radi očuvanja dostojanstva, skraćivanja muka itekako može biti opravdano.
Ima razlike. 

Uostalom, ubistvo nekog člana familije je duboko ukorenjeno u tradiciji našeg naroda i nije loše u ovim globalizovanim vremenima podsetiti se nekih starih običaja. 
 

Postoji i film snimljen na ovu temu... 
Kad već pominješ emisiju.

I zove se.
Testera.

ne razumem...citiras mene,a pricas o emisiji...
na koga si mislio,na moje muke,ili na pakao kroz koji je prosao taj nesrecni Australijanac?i kakve veze ima to sa jednom fiktivnom tvorevinom,poput Saw-a?

опусти се...гоа се мало занео....хоће то код њега

Рекох да није није пред нама показивала да је толико боли, то су рекле комшије после њене смрти (наравно да нисмо мислили да јој није ништа, али нисмо знали да је баш толико низдрживо, пила је тродоне те три године, морфијум само последњи дан)... то је била њена одлука, и да је којим случајем прочитала овај текст, вероватно би рекла исто што и ја.

Znaci, ako su vam rekle komsije, to znaci da nije zivela sa vama...