Mene vishe plashi sto je ovo strana broj 23...

Imam mnogo..problema sa tim spamerskim brojem.

      2002. godina. Prolecno vece punog meseca i povremenih jacih udara kosave. Par ortaka, devojka jednog od njih i ja odlucujemo da krenemo autom putevima Srbije u potrazi za vampirima, duhovima i ostalim nad-prirodnim pojavama, U sebi se nadamo da cemo naleteti na nesto od pomenutog, ili bar nesto videti u daljini ili osetiti prisustvo…
      Zaustavljamo se u jednom omanjem gradicu.Ulazimo u zuti market koji radi tokom cele noci, i sa zutih rafova uzimamo 2 srednje kesice semenki i kilogram soli u plavo-belom tetrapaku .(so-produkt) Prilazimo celavom debelom prodavcu koji ima svalersku bradicu poput Italijanskih fudbalera i jako debilnu facu sa pogledom koji uvek olicava osobu kojoj nesto nije jasno. Dok je kucao artikle, debeli pokaza solidan smisao za humor, upitajuci nas: “hoce li vam biti dovoljno soli za ove semenke?" Pokazujuci na ogromnu kutiju soli i 2 srednje kesice semenki. Mi se nasmejasmo kratko i kazemo hoce, a po izlasku iz marketa se zasenismo od smeha, lik je ziva komedija, i izgledom, i ponasanjem.
      I tako krenusmo dalje. Za nekih pola sata ulazili smo u zabacene predele (citaj-vuko*ebine) i uskoro se ukazase stari seoski bagremari, zatim napustene trosne kuce, poneka vikendica, seoske kolibe pri poljoprivrednim parcelama, nigde rasvetnih bandera, jedina svetlost je bljesak farova dedinog starog ocuvanog Yuga 55. Odabrali smo ovo vozilo jer je od svih u opticaju jedino taj krs bio dovoljno visok da po nepristupacnom terenu ne ostetimo podvozje auta.
      Posle jos malo voznje ulazimo u Radovanjski lug i onako, kad smo vec tu, vozimo se do drveta gde je po predanju Vozdu Karadjordju odsecena glava. Nailazimo na to mesto, usporavajuci… Tada primenjujem manevar okretanja auta nasred puta, ulevo, pa unazad, stajemo… Kroz soferku bacamo pogled na bljesak dugih farova. Pred ocima ugledasmo ogromnu drvenu krstacu oko koje je uvijen veliki beli sal. Tako par trenutaka cutimo u autu i gledamo…Devojku u kolima hvata blaga jeza i neobjasnjiva panika, moli nas da krenemo. U tom trenutku na 90 stepeni sa leve strane (kuda planiramo da se vratimo) ugledasmo covekoliku pojavu kako ide prema nama skoro sredinom uskok asvaltnog puta pokrivenog prasinom. Nismo bili svesni odakle se stvori, jer nema nikakve kafane, kuce, sve je pusto, a nismo ga videli kada smo minut ranije tuda prolazili…U tom trenutku dok nam se pojava sve vise i brzim sigurnim korakom  priblizavala , krenu da se tako jezivo leluja beli sal na krstaci pod naglim udarom vetra da u sekundi odlucismo da krenemo. Smotah volan ulevo, prema pojavi, jer je to jedini put kojim smo mogli da napustimo mesto…U tom trenutku se cuo zvuk slican nategnutoj pracki, to je bilo stisnuto kvacilo, zatim rucni Yugov menjac koji podseca na staru tojagu zauzima prvi stepen i popustam kvacilo ostrije dodajuci gas… Tada auto umesto turaze gorivom popunjenog Webber 32 karburatora , izusti bwaaa i uhvati ga drhtavica pri gasenju. Auto je trokirao… U najgorem mogucem trenutku, kada nije smeo. Svi u autu se osecamo bespomocno, poput americkih tinejdzera u horroru iz 90-ih… Srecom, ja refleksno stisnuh kvacilo ponovo do kraja a zatim tipkajuci gas  ne dozvolih Yugicu da se u tom trenutku ugasi… Tada ortak uzviknu KRECI, i ja stisnuh gas do kraja Yugic jurnu skripeci gumama i dizuci oblak prasine. Tada spazismo da je pomenuta pojava matorac od 60-ak godina, koji nas je sve posmatrao cudnim pogledom i izbuljenim ocima, ne trepcuci… Pomerio se samo malo u stranu, praveci neke cudne pokrete rukama, mi se najezismo… Uz desnu bankinu prodjoh tik uz njega, mislio sam da cu ga zakaciti retrovizorom koliko je blizu bio, uz sam moj prozor. Prilikom mimoilazenja sa njim, suvozac otvori prozor i preko haube baci na dedicu punu saku semenki i soli… Ali matorac nije reagovao! Kao da nije ni primetio da smo ga usolili… Samo je nepomicno gledao za nama i ubrzo nam nestao sa retrovizora “Pitao ortaka, zasto si ga usolio ?”. On kaze da se istripovao da je vampir pa ce sakupljati bacene semenke dok mi to iskoristimo da pobegnemo, ili je demon pa ce ga sol odbaciti u stranu da prodjemo, mislio da se nece pomeriti u stranu i da necemo moci da prodjemo, a nismo nesto bili raspolozeni da gazimo ljude po putu…
      Udaljili smo se mozda tridesetak kilometara odatle, usli smo jos dublje u Sumadiju, izmedju Kragujevca, Race, Topole, neznam ni sam gde smo tacno bili u trenutku kada pred auto istrca veliki kratkodlaki vucjak. Uz skripu kocnica zaustavi se auto tik ispred ogromnog kucova. Ubacih u rikverc u pomerismo se u nazad 3-4 metara. Pas stoji na sredini puta i gleda u nas, ne u auto, cini nam se u nas u autu, pomerajuci glavu blago u levo, blago u desno, osmatrajuci nas… Ja sviram, turiram, pas ne mrda… Vratih se jos 10-ak metara unazad, a zatim krenu napred ponovo uz skripu guma nadajuci se da ce se pas skloniti.. Pas se pomera  desno a zatim podize vrat jako visoko i posmatra nas, njegovim ocima sara po unutrasnjosti naseg vozila… Suvozac kroz prozor baca semenke i prosipa so, ali pas umesto da pritrci semenkama i onjusi kao hranu - sto bi bilo tipicno za tu zivotinju, samo pogleda prosute semenke a zatim ponovo nas fiksira kucecim mirnim pogledom. ,Kako mi prolazimo tako on okrece glavu i nastavlja da nas gleda onim kucecim krupnim ocima. Odmicemo, u retrovizoru i dalje vidim njegov pogled usmeren ka nama… Jeza nas je sve uhvatila…
      Vec je bilo proslo pola 3 i krenusmo putem koji ce nas kroz 100-tinak minuta odvesti do kuce… Odjednom na putu nalecemo na zatvorenu crnu ,mozda tamno-crvenu lakiranu drvenu kociju (pogledaj prilozenu sliku, takva neka skuplja gospodska varijanta). Svi izgovaramo u *ebote, prodje nam kroz glavu sta ce kocija u 3 nocu na putu u 21. veku. Tada ja zacudo, bez neke vece panike , izbacujem levo i otpocinjem preticanje, cak sam i migavac pustio… Ugledasmo kocijasa koji je u kompletno crnom ogrtacu, povijen blago napred ni ne pogledajuci u nas, sibao 2 crna konja koji su trcali laganim kasom… Htedoh u toku preticanja da svirnem, da se kocijas okrene prema nama, ali nisam smeo to da ucinim jer je scena bila jakooo jeziva, vec odosmo napred jedno 5 kilometara. Tada odlucujemo nekom ludackom pamecu da se vratimo i pokusamo farovima da zapazimo ima li putnika u fenjerom neosvetljenoj unutrasnjosti  jezivih kocija… Ali iako ne bese skretnica, vec samo niz krivina na tom putu, u povratku ne naidjosmo na kocije, kao da su nestale, u zemlju propale.
Okrenusmo se, i kroz sat vremena se razidjosmo, stigavsi zivi i zdravi kuci. Naravno puni utisaka.. Nazalost, tada smo imali T28 i Nokiu 8210, pa nismo mogli snimati dozivljeno, ali vas uveravam da je ovo istinit dogadjaj. Uskoro idemo u novu ovakvu avanturu, naravno, ovaj put opremljeni kamerom.

Ne svidja vam e ono sto sam napisao?
DeMarcoBG: Mnogo je zanimljivo ovo sto si napisao. Koliko je to istinito, ako nije tajna?

Hvala @N 13 !
Sva tri dogadjaja su istinita, jedino kad sada malo razmislim, nisam siguran da se ovaj dogadjaj sa cudnim kucetom desio isto vece kada ova dva, jer smo tada za 15-ak dana bili 3-4 puta u takve putesestvije. Inace, sve je istinito, trudio sam se da do detalja opisem dogadjaje.  Sta znam, vama, dok ih citate, mozda nisu tako strasni, ali mi smo se bas plasili ucestvujuci u njima, i odlucili da napravimo pauzu, koja se oduzila punih 6 godina (ovog proleca)...

imas li jos koje zanimljivo iskustvo?

  strasno

 

Je l bilo ono sa devojkom i jaknom 

ima li ovde zivih, ili se samo mrtvi prave da su zivi, ili su zivi mrtvi pa neposecuju ovu temu?

e,meni se ovo skoro desilo nije strasno,cak mi je i nekako drago sto mi se to desilo.Sad u subotu nisam mogao da spavam i prevrcem se ja u krevetu i prevrcem se,pokusavam da zaspim al ne mogu,i ja krenem da mislim kako je to kad neko umre sta se desava posle,da li postoji Bog,razmisljam kakav je cilj zivota,i pitam se kako mogu da se dese sva ona prividjenja i cuda,pomislih onda da li cu ikad videti neko Bozije cudo i da li cu nekad nesto cudno osetiti,da li ce mi mozda neki svetac doci u san i tako......Inace imam poster Riki Dejvisa na vratima .......
I onda u jednom trenutku otvorim oci i pogledam  ka vratima,kad tamo gde je poster svetli lik Isusa Hrista!!!Skroz se jasno videlo,ne kao na ikoni boja ociju i tako ali se tacno videla brada,brkovi,oci i kosa,lice mu je svetlelo a ostalo je bilo malo zatamljeno ali je svetucalo!!!Ja sam to gledao 5 sec i mislio sam da se tripujem,zatvorim oci okrenem se na drugu stranu ali moram da vidim da li sam umislio ili sanjao,ali jos uvek ssam video njegov lik.Tad sam se vec uprpio malo,hteo sam da zovem mamu i sestru da ih pitam da li i oni vide,ali sam se ipak okrenuo i zaspao.Nikome nista nisam rekao jer sam mislio da je neki odsjaj pa sam cekao da prodju jos dve noci da li ce ponovo da se desi tako nesto.Ali nije,cak sam se i trudio da ga vidim,ali sve je bilo crno.


Skroz sam se najezio dok sam ovo pisao,brrr