Film „Leptirica“, režisera Đorđa Kadijevića, snimljen 1973. godine, redak je primer žanra horora koji je iz nekog razloga bio i više nego zapostavljen u eks-JU kinematografiji. Moglo bi se navesti tek nekoliko naslova koji pripadaju tom žanru: horor komedija „Krvopijci“ Dejana Šorka, „Već viđeno“ Gorana Markovića gde ulogu psihopate u roli života glumi Mustafa Nadarević, „Noć posle smrti“ Branka Ivande, i još samo nekoliko radova zagrebačke škole crtanog filma kao što su „Šagrinska koža“ Ivana Vrbanića i „Mrlja na savesti“ oskarovca Dušana Vukotića. I to je manje - više čitav opus pedesetogodišnjeg filmskog stvaralaštva sa ovih prostora u žanru horora. Ako nam nije manjkalo partizanskih filmova, za horor žanr se bez razmišljanja može reći da je bio pravo siroče filmske produkcije.


Zbog navedenih razloga, Kadijevićev šezdesetominutni film zaslužuje posebnu pažnju, a pre svega zbog svojih kvaliteta. Reč je o vrhunskom ostvarenju nastalom po motivima pripovetke „Posle devedeset godina“ Milovana Glišića. Glumačku postavu u filmu su činili mladi Petar Božović i Slobodan Perović, kao i Mirjana Nikolić u ulozi Leptirice. Zaplet radnje je prilično zanimljiv... U selu Zarožani, postoji mlin u kome se dešavaju čudne stvari. Ko god bi u njemu prenoćio, ujutro bi ga krvavog vrata pronašli mrtvog.

Celo selo je postalo talac tih događaja, jer se seljaci usuđuju da melju brašno samo po danu, a kako je u mlinu samo jedno mlinsko kolo, do sumraka se ne može samleti dovoljno brašna. Pritisnuti manjkom svežeg hleba, seljaci odlučuju da potraže dobrovoljca koji bi prenoćio u mlinu i možda otkrio uzrok problema. Igrom slučaja dobrovoljac će se pronaći. Što zbog siromaštva, a i zbog toga što mu bogati paor Živan (Slobodan Perović) nije dao ruku voljene Radojke (Mirjana Nikolić), Strahinja (Petar Božović) odlučuje da napustiti selo i pokuša da na brzinu nešto zaradi. Meštani Zarožana, po kratkom postupku koriste priliku da Strahinju „zaposle“ na mestu mlinara; malo uz nagovaranje, malo uz pomoć rakije, no presudno je bilo obećanje da će mu pomoći isprositi ruku njegove Radojke. Te večeri Strahinja ostaje u mlinu ni ne sluteći da niko više ne očekuje da će ga ponovno videti živog.

Iako se film dobrim delom drži književnog predloška, neke su stvari ipak izmenjene, što se posebno odnosi na kraj koji je mnogo strašniji nego u samoj pripovetci. Ambijent ’Leptirice’ je smešten u ruralnom, brdovitom kraju Srbije, što je jako dobro, jer su se priče o vampirima kao element folklora češće mogle čuti po selima, nego u gradu. Štaviše, verovatno nema sela u bilo kom kraju brdovitog Balkana, koje nije imalo neko slično predanje o kome bi se raspredalo uveče pre spavanja.

Posebno su upečatljive scene prve bračne noći kada nestrpljivi Strahinja, ušunjavši se u sobu gde ga čeka mlada, počinje da raskopčava njenu spavaćicu, i na njenom stomaku otkriva stravičnu ubodnu ranu od koca – ranu koju su seljaci napravili vampiru Savi Savanoviću nakon što su mu otkopali grob. Užas na Strahinjinom licu je najupečatljiviji deo filma, s jezivim vrhuncom kada mu mlada otkrije smešak iza koga se kriju zaoštreni zubi žedni krvi. Jednako nezaboravna scena je i ona kada leptir odleprša iz kovčega u kojem leži Radojka i sleće na glavu (sada već mrtvog) Strahinje, slika koje se ne bi posramio ni DŽon Karpenter.

Zanimljivo je da ovaj film, pretpostavljamo zbog nezahvalnosti žanra kome pripada, ostao prilično nepoznat širem gledalačkom auditorijumu. Dok maltene svaki klinac u parku zna napamet čitave dijaloge iz filmova „Ko to tamo peva?“ ili „Mi nismo anđeli“, retkost je pronaći nekoga ko bi mogao bar da prepriča radnju „Leptirice“, a kada se takav i nađe, taj bi bez sumnje dodao da je reč o pravom remek delu srpske kinematografije i da je jednako dobar, ako ne i bolji od gorepomenutih. U prilog toj činjenici govori i podatak da je na vodećoj internet stranici posvećenoj filmu IMDB, „Leptirica“ ocenjena ocenom 8.3, što ovaj film čini jednim od najbolje rangiranih horor filmova u svetu. I to doprinosi opštem zaključku da je „Leptirica“ ostvarenje koje zavređuje veću pažnju od one koju je do sada dobila.

Izvor: Dnevnik

nije spomenuto "Sveto mesto" takodje Kadijevića
Fenomenalni film sa odličnom pričom i temom čega tu sve nema incesta,magije,veštica vampira,komedije,bolesti,golotinje  sve odlično ukomponovano
  inače film je radjen po Gogoljevoj pripovetci a ima i ruska verzija "Viy"(1967) koja će verovatno dobiti još jedan rimejk
  Na granici horora su "Davitelj protiv davitelja" i "Variola vera"
  A Leptirica nije ništa posebna jedino što nam je uterivala strah dok smo bili klinci

Nazalost,ovde se horor i dalje smatra "nizim" zanrom,i u literaturi,i u filmu. Ista stvar je sa fantastikom,a ako cemo iskreno,nema bas ni dobrih trilera. (4 covek,uz sve svoje mane,je nesto najbolje sto se ovde pojavilo na polju trilera)
Ja bih istakao T.T. sindrom od horora,iznenadjujuce dobar.

Pa evo jeden krajnje po meni dobar horor ce  uskoro biti prikazan a sniman je i u Srbiji tacnije u Pancevu polako ja iskreno mislim da je ovo podruzcije krajnje bogato za neke horor zanrove pogotovo one sa pricama ocudovistima, zombijima i slicne
mislim da bi se ovde mogli snimati i dobro horor trileri .